Izvor: B92, 25.Sep.2013, 21:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Smetaju im LGTB udruženja u zgradi
Beograd -- Stanarima zgrade u Kraljice Natalije nije smetalo što je u dvorištu gotovo uništena zgrada, ali se to promenilo posle ulaska četiri LGBT udruženja u tu zgradu.
Uz postojeći interfon na ulazu u zgradu, osvanuo je još jedan. Njime je onemogućen ulaz u zajedničko dvorište, kojim jedino može da se dođe do centra za pomoć ljudima u nevolji.
Nekoliko osoba koje žive u prenoćištu ovog centra, nisu smele da izađu iz zgrade, jer niko od njih nema ključ. >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 <<
U prethodnih pet meseci u centar su dolazili uglavnom ljudi iz unutrašnjosti. Jedan od njih je 21-godišnji mladić koji ovde počinje svaki dan. Dom u kom je odrastao nestao je posle smrti roditelja. Tada su njegove dve sestre, ometene u razvoju, smeštene u dom, a on došao u glavni grad, gde pokušava da se brine o sebi.
"Ovo je sada jedini moj dom, i kada bih izašao odavde ne bih imao gde. U sredini iz koje potičem nema ko da me prihvati. Svi bi me gurnuli sa strane jer nemam roditelje koji bi me prihvatili u ovome. Zahvaljujući centru ja sam tu gde jesam, ovo doživljavam kao svoju kuću, tako se i osećam. Preko njih sam upisao i školu Engleskog", kaže ovaj mladić.
Međutim, za neke je dovoljno da je to mesto na kome mogu da budu ono što jesu. Kroz centar mesečno prođe oko 40 ljudi, a za komšije je to, po svemu sudeći, dovoljan razlog da zatvore prolaz.
U Egalu kažu da nisu nikada uznemiravali komšije i da je u centru sve u funkciji pomoći ljudima koji tu mogu da dođu do saveta ili privremenog smeštaja dok se ne snađu. Zatvaranjem prolaza, centar neće moći da radi normalno.
"Rešenje mora da postoji. Samo da nije nasilje. Mi smo sad došli u situaciju tolike netrpeljivosti da sad oni stavljaju svoje interfone, mi bi onda trebalo da stavljamo svoje. Kroz ta vrata treba da prođu i stanari i ljudi koji dolaze u centar. Jedna su vrata. Mora da postoji način da se dogovorimo", kaže Vesna Zorić iz Egala.
I dok kažu da ne žele zloupotrebu priče u dnevno-političke svrhe, naglašavaju da je Egal samoodrživ centar, koji je pomogao mnogima, i koji bi to mogao da radi i ubuduće.
"Ja nisam imala tu sreću da dobijem tu neku pomoć, ali eto otvaranjem ovakvog mesta konačno sam dobila priliku da sklonim svoje sestre sa ulice. Nismo poželjni na ulicama, nismo poželjni u jednom našem malom kutku, ja ne mogu dozvoliti da postojimo, a da se ponašamo kao da ne postojimo", dodaje Zorić.
U Egalu zaključuju da ne traže ni pare, ni pomoć države, već samo malo ljudskosti, razumevanja i prolaz do prostora koji uredno plaćaju.
