Izvor: Blic, 19.Nov.2011, 03:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Smejanje u lice Srbiji
Prebijeni i unakaženi Radojko Luković, pre 5. oktobra 2000, predstavljao je lice Srbije. Nažalost, više od 11 godina kasnije to se nije promenilo, a Marko Milošević i njegovi batinaši koji su 2. maja 2000. mučki pretukli Lukovića i još dva člana „Otpora“, i dalje se smeju Srbiji u lice.
Prvostepena presuda kojom je utvrđeno da je postupak protiv ovih batinaša zastareo nije samo sadašnji moralni poraz, već i poruka za budućnost. Na primer, kako državne institucije >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << sa ovakvim (ne)moralnim kapitalom mogu da se bore protiv sve većeg porasta nasilja među mladima.
Kroz ovaj postupak se pokazalo i koliko daleko kroz državne institucije može da ide ljudska bestijalnost. Odmah posle prebijanja prvo su bile optužene same žrtve. Zatim se u postpetooktobrskoj Srbiji vodio postupak i protiv jednih i drugih za učestvovanje u tuči. Onda su državni organi odbijali da vode postupak po službenoj dužnosti, pa su žrtve podigle tužbe, a postupci su vođeni do zastarevanja.
Tu nije kraj apsurda, jer će zbog ovog, očito namernog odugovlačenja postupka, cenu platiti svi građani Srbije, a ne batinaši.
Čak i ako sudija Gordana Vidojković, koja je tri puta oslobađala batinaše, kao i policajce koji su nezakonito hapsili novinare zbog izveštavanja o prebijanju otporaša, bude pozvana na odgovornost, to neće značiti promenu nemoralnog sistema. Gađenje zbog ovakvog sistema prerasta u očaj, a od očaja do nasilja mali je korak za koji će odgovornost isključivo snositi vlast.
