Izvor: Blic, 10.Apr.2010, 01:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Smeh i tuga radnika
Da rad spaja sve pojedince, sisteme, generacije podsetila nas je predstava „Da nam živi, živi rad“ koja je sinoć premijerno izvedena u Teatru u podrumu Ateljea 212. Kroz pesmu i dijaloge akteri su prikazali sve nezgodne situacije radnika, a publika se prepoznala u većini od njih.
Ružica Sokić igra profesorku književnosti u penziji koja je nakon otpuštanja primorana na posao kućne pomoćnice. Uteha za obavljanje kućnih poslova jeste to što su dobri za kondiciju i zdravlje, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ali bol u leđima i ukočenost bez zdravstvene knjižice i novca teško mogu da se reše. Nezadovoljni uslovima rada junaci se spremaju na revoluciju. Mnoge dame u publici su se nasmejale, verovatno prepoznavši sebe u takvim situacijama.
Po rečima rediteljke Anđelike Nikolić sve je prolazno, samo rad ostaje. On stvara, oslobađa i omogućava da se uključimo u veliku zajednicu naroda. Pored nedaća koje ima bivša profesorka, prisutni su se upoznali i sa nevoljama taksiste, brend menadžera, diplomiranog pravnika"U predstavi igraju i Jakov Jevtović, Radmila Tomović, Aleksandar Đurica, Milan - Caci Mihailović, Bojan Dimitrijević, Petar Mihailović, Erol Kadić, Dragoš Holclajtner, a dramaturg je Milan Marković.
