Izvor: RTS, 22.Apr.2009, 18:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Smanjena kamata, veće marže banaka
Guverner Radovan Jelašić ocenio da je Srbija, posle najnovijeg smanjenja sa 15 na 14 odsto, bliže trendu daljeg smanjivanja referentne kamatne stope. To ipak ne znači da će krediti pojeftiniti preko noći. Osnovni razlog usporavanja inflacije izostanak rasta regulisanih cena. Srbiji potreban zajam od milijardu evra. U prvom tromesečju pad ekonomske aktivnosti od pet do sedam odsto.
Radovan Jelašić je podsetio na mere podrške koje je NBS ponudila bankama "Bečke inicijative", >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << koje podrazumevaju kratkoročni dinarski kredit za održavanje likvidnosti, na bazi založenih kratkoročnih hartija od vrednosti NBS i države, dugoročnih hartija države, zaloge deviza i portfelja hipotekarnih kredita, sa ročnošću do godinu dana i kamatnom stopom najmanje u visini referentna kamatna stopa plus dva odsto.
Među merama podrške su i "svop" kupovina i prodaja deviza između NBS i poslovnih banaka u cilju obezbeđenja likvidnosti, olakšice u pogledu obavezne rezerve banaka što podrazumeva da nova zaduženja u inostranstvu ne podležu obaveznoj rezervi do kraja 2010, kao i određene supervizorske mere.
Konačni razgovori sa poslovnim bankama povodom predloženih mera trebalo bi da budu održani do kraja iduće nedelje.
Guverner Jelašić ocenio je da centralna banka ne bi trebalo da bude uključena u "leks specijalis" koji predviđa smanjenje zarada u državnoj administraciji, tvrdeći da bi to bilo protivustavno, ali je istakao da je spreman da sam smanji svoju i plate viceguvernera.
Jelašić je istakao da je, ukoliko NBS bude izbrisana iz tog zakona, spreman da predloži "da se zarade dva viceguvernera, generalnog sekretara i guvernera privremeno smanje na nivo predložen populističkim specijalnim zakonom, ali zaposleni moraju nastaviti da dobijaju svoju zaradu kao i do sada".
Ukazao je da je Vladi, predsednici Skupštine i parlamentarnim strankama poslat dopis sa predlogom da centralna banka bude izbrisana iz tog zakona, a ako zakon bude usvojen u Skupštini, NBS će poslati žalbu Ustavnom sudu.
Narodna banka Srbije odlučila je da smanji referentnu kamatnu stopu sa 15 na 14 odsto jer su trenutno dezinflatorni faktori mnogo jači od inflatornih i ako taj trend bude nastavljen, moguće je dodatno smanjivanje osnovne kamatne stope, rekao je guverner Radovan Jelašić.
"Ako se postojeći trend nastavi, i država ne povećava regulisane cene, pravi put će se postići i niža stopa inflacije i samim tim i niža referentna kamatna stopa", precizirao je guverner na konferenciji za novinare.
"Moramo da pratimo i šta se dešava na srednji i duži rok sa prilivom stranih investicija, kursom", istakao je guverner.
Jelašić podseća da i Evropska centralna banka smanjuje svoju referentu kamatnu stopu, ali da to ne znači da krediti preko noći pojeftinjuju, iz razloga što se marže banaka značajno povećavaju.
U ovom trenutku inflatorno deluju rast cena nafte na svetskom tržištu, povećanje akciza na naftne derivate, dodatni porez na usluge mobilne telefonije, a dezinflatorno mere fiskalne politike usmerene na smanjenje javne potrošnje, pad ekonomske aktivnosti, niži rast zarada, zamrzavanje penzija, inflatorna očekivanja u padu, odlaganje poskupljenja struje i stabilizacija kursa.
Prema rečima guvernera, osnovni razlozi za usporavanje inflacije su izostanak rasta regulisanih cena koji je u prva dva meseca presudno uticao na ukupnu inflaciju, kao i činjenica da su se efekti slabljenja dinara na rast cena u najvećoj meri iscrpeli.
Jelašić je uveren da će to usloviti da banke smanje kamatne stope na dinarske kredite, ali da je pitanje koliko brzo i u kojoj meri, ističući da smanjenje referentne kamatne stope ne znači da će "preko noći" da padnu kamate pošto se marže povećavaju.
Guverner kaže da problem banaka nije toliko u visini kamatnih stopa, koliko u tome da pronađu "kvalitetnog dužnika, koji će moći da vraća kredit".
Neophodan zajam od milijardu evra
Prema procenama Narodne banke, rast potrošačkih cena u drugom tromesečju iznosiće oko dva odsto, a godišnja inflacija u granicama od osam, plus - minus dva odsto. Doprinos regulisanih cena biće oko 0,8 odsto, i to zbog rasta cena lekova, naftnih derivata i komunalno stambenih usluga.
Jelašić je rekao da je od početka godine broj preduzeća u blokadi porastao za pet odsto.
Guverner je upozorio da će pad ekonomske aktivnosti u ovoj godini verovatno biti veći od očekivanih dva odsto, ako Srbija ne povuče zajmove od međunarodnih finansijskih institucija vredne milijardu evra.
Istakao je da je, prema procenama NBS, u prvom tromesečju ekonomska aktivnost u Srbiji u značajnom padu, od pet do sedam odsto, kao i da su osnovni uzroci za to pad domaće i svetske tražnje, i likvidnosti domaće privrede.
Jelašić je naveo i da je posle znatnog povećanja devizne štednje početkom februara, u martu i aprilu povučeno oko 55 miliona evra, naglasivši da bi bilo dobro da se povučenih milijardu evra štednje vrati u banke, jer bi tako bili obezbeđena sredstva za nove kredite privredi.
Guverner je napomenuo i da je, i pored povlačenja devizne štednje i razduživanja preduzeća prema inostranstvu, pritisak na deviznu likvidnost banaka bio manji zbog značajnog neto otkupa deviza od ovlašćenih menjača, povećanja neto kratkoročnog zaduživanja u inostranstvu u martu, a banke su bile i neto kupci deviza od fizičkih lica.
