Izvor: RTS, 29.Jan.2009, 17:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Smanjen prosek dužine studija
Prosek studiranja na fakultetima u Beogradu smanjen posle potpisivanja Bolonjske deklaracije i uvođenja reformisanih programa u visokoškolske ustanove.
Studenti beogradskog Fakulteta veterinarske medicine skratili su prosek studiranja za godinu i po, posle uvođenja reformisanih programa, koje je Srbija kao potpisnica Bolonjske deklaracije obavezna da sprovede na svojim visokoškolskim ustanovama.
Prema poslednjem izveštaju, u školskoj 2007/08. godini prosek studiranja >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << na veterini bio je 8,5 godina, dok je prethodne akademske godine taj podatak iznosio više od deset godina, rekao je Tanjugu dekan tog fakulteta Velibor Stojić.
Podaci su bolji i za Šumarski fakultet, na kome je u školskoj 2006/07. godini prosek studiranja bio duži od devet godina, dok je u 2007/08. smanjen na 8,1 godinu.
Na Pravnom fakultetu ranije se studiralo prosečno gotovo sedam, a sada 6,8 godina.
Pojedinačni izveštaji o prosečnom studiranju na svim fakultetima Univerziteta u Beogradu biće razmatrani na narednim sednicama univerzitetskih tela, rečeno je u Rektoratu.
Srbija je, kao i druge zemlje potpisnice Bolonjske deklaracije, prihvatila obavezu da do sledeće godine usaglasi svoj sistem visokog obrazovanja sa tim dokumentom, koji pored ostalog treba da afirmiše kvalitetne studijske programe i kadrove.
Bolonjski proces znači drugačije vrednovanje studenata u sticanju znanja, kroz bodovanje uloženog rada na predavanjima, vežbama, konsultacijama, pripremama za nastavu, seminarskim radovima, projektima i drugim programima.
U toku jedne akademske godine student treba da prikupi 60 bodova i u proseku da radi 40 časova sedmično. Takvim tempom akademci imaju mogućnost da na samom fakultetu završi oko 70 odsto svojih obaveza.
Deklaraciju je potpisalo više od 40 zemalja, a Srbija se tom krugu pridružila 2003. godine.
Statistički podaci govore da je u Srbiji tek nešto više od sedam odsto visokoobrazovanih ljudi, što je daleko manje od proseka u Evropskoj uniji, koji iznosi oko 25 odsto.
Posle 2010. godine ne bi trebalo da bude naknadnog povećanja već odobrenih upisnih kvota, što je do sada bila redovna praksa, a predviđeno je i studiranje po sistemu "godina za godinu".
