Izvor: Blic, 26.Maj.2008, 08:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Slušajte druge, da bi i vas slušali!
U svakodnevnom odnosu sa drugim ljudima, a naročito sa poslodavcem, nadređenim ili kolegama na poslu, veoma je važna dobra komunikacija. Komunikacija podrazumeva kako govor, tako i slušanje. Govor bez slušanja je kao jednosmerna ulica. Čuti nekoga ne znači i slušati ga. Samo fizičko slušanje sagovornika ne znači automatski i da su reči koje upućujete svom sagovorniku zaista i doprle do njega. Ponekad je ritam slušanja brži od ritma govora, pa slušaocu ostaje dodatno vreme za vlastite >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << misli, a nekada slušalac sam proceni da nema koristi od slušanja sagovornika, pa se radije zabavlja vlastitim mislima.
Kada se javlja neslušanje? Kada vaš sagovornik samo ćuti i sluša, ali ne pokazuje znakove zainteresovanosti, ne komentariše vaše reči niti postavlja pitanja. Ljudi često slušaju samo ono što im je zanimljivo, a ponekad slušaju i ono što ne žele da čuju ! Neki koriste tokom rasprava vreme za slušanje kako bi sredili misli i opet navalili na govor, dok opet neki drugi samo vrebaju pogrešno izgovorene reči sagovornika. Zapamtite - oni koji ne znaju da saslušaju druge, isto tako ne mogu da postignu ni da ih drugi ljudi slušaju !
Pravo pitanje je šta možete učiniti u situaciji kada vam sagovornik pokazuje da vas čuje, ali vas, zapravo, ne sluša? Ukoliko ga ne zanima šta govorite, promenite temu, ukoliko govorite monotono, unesite emocije i ubrzajte glas, a ako se ponavljate ili previše pričate o sebi opet - promenite temu ! Dakle, pretvorite neslušanje u aktivno slušanje. Kada slušate, pokažite sagovorniku da ga slušate ponavljajući i opisujući ono što vam je rečeno, postavljajte potpitanja, prepoznajte neizrečene misli i emocije, zatražite objašnjenje za sve nejasnoće, i, konačno, na kraju ponovite ključne misli ili poruke.
Aktivnom slušanju ćete svakako doprineti i svojim odlučnim stavom da ćete saslušati sagovornika, da tokom pregovora nećete govoriti previše, da ćete koristiti ćutanje za razmišljanje, održavati kontakt očima, pitati i ponavljati najvažnije ideje, ne prekidati sagovornika i izbegavati sve one pokrete koji ometaju dobru komunikaciju. Zapamtite, dobri pregovarači veoma pažljivo slušaju, dok najbolji pregovarači ništa ne propuštaju!
Dok pregovarate, nemojte dozvoliti drugima da vas ometaju komentarima i upadicama, a sebi da čujete samo ono što želite da čujete, da unapred stvorite pretpostavke i da prema njima usmeravate svoja očekivanja i, pre svega, ne dozvolite sebi da vas bilo kakve emocije izbace iz takta!
Ljudi su stvoreni sa dva uha i jednim ustima, pa bi se u skladu sa tim trebalo i pridržavati toga, kako u svakodnevnoj, tako i u poslovnoj komunikaciji. Dakle, duplo više slušajte nego što govorite! Važno obeležje dobrog pregovarača je i osećaj za vreme, zato uvek vodite računa o tome koliko će vaš govor trajati. Neki ljudi namerno ne žele da imaju osećaj za vreme kako bi stvorili pritisak na sagovornika. Prilikom pregovora najviše jednu četvrtinu vremena predvidite za uvodni deo, dve četvrtine ostavite za glavni deo, koji je ujedno i tema pregovora, a u poslednjoj četvrtini izvedite zaključak razgovora!
.jpg)
