Izvor: RTS, 15.Maj.2013, 13:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Slučaj "rezervisti" pred sudom u Strazburu
Završena javna rasprava pred Velikim većem suda u Strazburu, povodom predstavke koju su vojni rezervisti podneli protiv države Srbije. Presuda za tri do četiri meseca. Prvostepena presuda, kojom je predstavka delimično usvojena, poništena u februaru, pošto je usvojena žalba Srbije.
Pred sedamnaestočlanim Velikim većem Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu završena javna rasprava, u drugostepenom postupku, povodom predstavke koju su vojni rezervisti podneli protiv >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << države Srbije. Presuda se očekuje za tri do četiri meseca.
Predstavnici Srbije osporavali su pred Sudom pravo na predstavku ratnih vojnih rezervista i istakli da su dnevnice rezervistima plaćene.
"Pošto su dnevnice plaćene, a aplikanti (rezervisti) nisu to prijavili sudu, oni su zloupotrebili pravo na predstavku, a to su i sami priznali tokom današnje rasprave", rekao je Tanjugu zastupnik države Slavoljub Carić.
Posle rasprave pred Velikim većem Evrospskog suda za ljudska prava, Carić je ukazao da su podnosioci predstavke tokom rasprave priznali da su dnevnice isplaćivane, ali i da su bez ikakvih dokaza tvrdili da su njihovi potpisi falsifikovani, što su predstavnici države osporili.
Prvostepena presuda Suda, kojom je predstavka bila delimično usvojena, poništena je u februaru po žalbi države.
Činjenica da su dnevnice plaćene, ukazuje da su oni izgubili status žrtve, smatra Carić.
"Pored toga ukazali smo da njihova predstavka nije priznata od strane bilo koje sudske instance u Srbiji, i da nemaju ni pravo priznato zakonom, a to je rekao i jedan od sudija koji je izdvojio mišljenje u prvostepenoj presudi koja je bila doneta u korist rezervista", rekao je zastupnik Srbije.
Takođe je ukazao da rezervisti nisu iscrpeli sva pravna sredstva koja su imali u Srbiji, a to je pravo da podnesu tužbu za diskriminaciju, na koju se pozivaju zbog neujedančenje isplate ratnih dnevnica.
Ustavni sud je odbacio i tvrdnje o diskriminaciji koju rezervisti zasnivaju na prebivalištu jer se prebivalište ne može uzeti kao osnov za diskriminaciju ukoliko nije povezano sa nekim drugim svojstvom, podsetio je Carić i odbacio navode punomoćnika rezervista da je ustavna žalba nedelotvorna.
On je izrazio očekivanje da će Evrospki sud pravilno sagledati sve aspekte tog slučaja i da će doneti odluku u korist države.
Carić je istakao da je u toku izrada zakona kojim će pitanje ratnih dnevnica uopšte i učešća u ratovima biti regulisano na jednoobrazan način.
"Država je svesna svojih obaveza prema rezervistima, ali u konkretnom slučaju ovo pravo im, po našem mišljenju, ne bi pripadalo po odluci Evrospkog suda za ljudska prava", naglasio je Carić koji je i pomoćnik ministra pravde i državne uprave.
Član pravnog tima Srbije Nenad Petković rekao je Tanjugu da bi novim zakonskim rešenjima, na kojima radi Ministarstvo rada i socijalne politike, trebalo da budu priznata prava i onim učesnicima u ratu koji nemaju status ratnih invalida.
Punomoćnici rezervista: Isti tretman za sve rezerviste
Sada su prava priznata ljudima koji su učestvovali u ratu a imaju invaliditet od 20 do 100 odsto.
Prema novim zakonskim rešenjima, što je i glavni zahtev ratnih veterana je da se to pravo proširi na sve učesnike rata i njihove porodice, precizirao je Petković.
Punomoćnici rezervista isticali su tokom javne rasprave da tužioci traže jednak tretman sa ostalim rezervistima kojima su dnevnice isplaćene, a koji su kako tvrde, birani po mestu prebivališta - sedam nerazvijenih opština, odnosno po lošem imovinskom stanju. Oni su tvrdili su da su njihovi klijenti diskriminisani po mestu prebivališta odnosno društvenom statusu - imovinskom stanju.
Takođe su naveli da država neosnovano predstavlja "pravo na ratne dnevnice kao neko novo pravo a ne imovinsko pravo", a osporavali su i verodostojnost spiskova o isplati ratnih dnevnica koje je država dostavila sudu.
Prema mišljenju punomoćnika rezervista, Ustavna žalba nije delotvoran pravni lek u Srbiji kada su u pitanju "osetljivi predmeti kao što je ovaj".
Tokom rasprave, prestavnici obe strane odgovarali su i na pitanja sudija.
Presuda Velikog veća biće doneta u roku od tri do četiri meseca i biće javno objavljena, rekao je Carić.
Više mogućih ishoda presude
Dosadašnje iskustvo pokazuje da ona može biti istovetna kao prvostepena odluka (malog) sedmočlanog veća, zatim da Veliko veće može malo da modifikuje prvostepenu presudu u nekim segmentima, kao i da može doneti sasvim suprotnu odluku i utvrdi da nema odgovornosti Republike Srbije za kršenje ljudskih prava.
Prvostepenom presudom koja je stavljena van snage u slučaju Vučković i drugi utvrđeno je da član šest Evropske konvencije o neujednačenoj praksi suda i pravo na pravčno suđenje nije povređeno, ali da je povređen Član 1 Protokola 1, pravo na imovinu u vezi sa diskriminacijom.
Evropski sud je u osporenoj presudi našao da je došlo do diskriminacije u slučaju rezervista time što je odluka Vlade bila doneta samo u odnosu na rezerviste iz određenih opština, a ne i u odnosu na druge rezerviste.
Sud njima nije dosudio nikakvu naknadu, ali je državu obavezao da šest meseci po pravosnažnosti presude reguliše pitanje svih rezervista na jednoobrazan način i da predloži neke mere kako bi se pitanje rešilo.
"Republika Srbija međutim, nezavisno od odluke Evropskog suda, može da rešava pitanje rezervista i isplate tih ratnih dnevnica ukoliko postoji dobra volja da se to pitanje reši, a svakako bi trebalo da postoji dobra volja", rekao je ranije Tanjugu predstavnik Srbije pred Evropskim sudom u Strazburu Slavoljub Carić.
Srbija: Rezervisti nisu iscrpli sva domaća pravna sredstva
Prvostepena presuda je stavljena van snage odlukom pretočlanog veća u februaru koji je usvojio žlabu Srbije, odnosno njen zahtev za upućivanje predmeta Vučković plus 29 drugih na Veliko veće Evropskog suda, koji se podnosi ukoliko se radi o predmetu koji je od opšteg značaja ili je od značaja za praksu Evropskog suda.
Što se tiče diskriminacije, Srbija je prigovorila da rezervisti nisu u svojoj državi najpre iscrpli sva pravna sredstva onosno nisu podneli tužbu sudu u parničnom postupku za diskriminaciju, niti ustavnu žalbu Ustavnom sudu.
Kako je Tanjugu ranije rekao predsednik Saveza udruženja boraca 1990-99. godine Dušan Nikolić, procenjuje se da će ta presuda obuhvatiti preko 100.000 veterana, jer samo taj savez okuplja oko 140.000 boraca.
Od skoro 11.000 predstavki pred Evropskim sudom oko 7.000 se odnosi na rezerviste.
Ova javna rasprava izazvala je veliko interesovanje stručne javnosti u Strazburu tako da je ne samo sudsnica koja prima preko 100 ljudi ispunjena do poslednjeg mesta, već i konferencijska sala i medija centar Evropskog suda.
