Izvor: Politika, 15.Nov.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Slučaj Kadira i Ensara
Da su Kadir i Ensar izbačeni iz redovne škole zato što njihovi roditelji neće da se učlane u stranku kojoj direktor pripada, ne samo šti bi se cela Srbija tresla, već bi i ministar prosvete morao da počne da pakuje svoje stvari i seli se iz vlade. Prosvetna inspekcija ne bi izbijala iz škole, a direktor bi s pravom bio javno žigosan i verovatno ne bi mogao više da računa na to da će se zaposliti ni kao kao domar.
Niko mu ne bi oprostio takvu političku instrumentalizaciju škole.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << />
Pre osam dana Kadir i Ensar, zajedno sa četvoricom svojih vršnjaka, izbačeni su iz Gazi Isa-begove medrese u Novom Pazaru, ne zbog nekog teškog disciplinskog prekršaja, već samo zato što su njihovi očevi potpisali zahtev za smenu muftije Muamera Zukorlića. Ucenjeni su tako što im je poručeno da mogu ponovo u školu tek kad njihovi očevi povuku sporne potpise.
I Srbija uglavnom ćuti. Zamukli su i borci za zaštitu ljudskih i raznih drugih prava koji od ovakvih i sličnih slučajeva žive. Nisam nešto čuo ni da se ambasada SAD oglasila. A njihova delegacija je baš tog istog dana kad je učenicima poručeno da više ne dolaze u školu posetila Mešihat Islamske zajednice u Srbiji i razgovarala sa muftijom Zukorlićem.
Možda će neko razloge za ovu neobičnu "tišinu" naći u tome što je Kadir sin reis-ul-uleme Adema Zilkića, ali i u činjenici da je reč o verskoj školi koja je van sistema redovnog državnog sistema obrazovanja.
Ali, bez obzira na to što je Mešihat Islamske zajednice u Srbiji osnivač medrese, kako to da niko nije uzeo u zaštitu izbačene učenike. Valjda i oni imaju pravo na školovanje, mimo toga kakva uverenja imaju njihovi roditelji. Čovek može da pomisli samo dve stvari: ili nikog ne interesuje sudbina ove dece ili su svi iz raznih nevladinih organizacija, koji bi po opisu posla trebalo o ovome nešto da progovore, prećutno stali na stranu Muamera Zukorlića. Ako je to tako neka se barem javno izjasne.
Kada se država, shvatajući, ipak, da nema nikakvu nadležnost nad verskim školama, usudila da zatraži informaciju o slučaju izbacivanja šestorice učenika iz medrese dobila je po prstima.
"Očekujemo da se ovakvo obraćanje Ministarstva vjera Islamskoj zajednici nikada ne ponovi kako to ne bismo shvatili grubim miješanjem u unutarnja pitanja Islamske zajednice, odnosno kršenjem principima autonomnosti naše zajednice", usledio je prekoran odgovor direktora medrese Nedžada Hasanovića državnom sekretaru u Ministarstvu vera.
Ali, ni Ministarstvo vera nije ostalo dužno. Milan Brdar, državni sekretar, poručio je da nije sporna puna autonomija verskih zajednica i škola koje njima pripadaju, ali da su u slučaju isključenja učenika iz škole prekršena osnovna ljudska prava i pravila civilizacijskog ponašanja.
"Država nikog ne pita za dopuštenja da li će se obraćati i kome, kada utvrdi razloge za reagovanje, pogotovo kad je reč o grubom i necivilizovanom kršenju prava", istakao je Brdar u ovom za državu oštro intoniranom pismu.
Iako će posle svega izbačeni učenici nastaviti školovanje u nekoj drugoj medresi, verovatno van Srbije, ovaj slučaj je pokazao da i država ponekad može biti brža od nevladinog sektora.
[objavljeno: 15/11/2007]
