Izvor: RTS, 14.Jan.2011, 15:13 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Slučaj Ajhman, neželjeno nasleđe
Zapadna Nemačka znala gde se nalazi Adolf Ajhman 1952. godine, osam godina pre nego što je uhvaćen u Buenos Ajresu, ali nije bilo političke volje da mu se u Nemačkoj organizuje suđenje, pišu nemački mediji. "Moramo da istražimo ovo poglavlje istorije. Nemačka republika štiti legendu da je posle rata sve počelo iznova", kaže nemačka istoričarka Betina Stangnet.
Nacistički ratni zločinac i glavni organizator holokausta Adolf Ajhman mogao je da bude uhapšen još >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << 1952. godine, jer su nemačke obaveštajne službe znale gde se krije u Argentini, piše u jednom od dokumenata nemačke tajne obaveštajne službe BND, do kojeg su došli nemački mediji.
Prema tom dokumentu, posleratna Nemačka je, međutim, bila nespremna i nevoljna da mu organizuje suđenje.
Otkriće dokumenta se opisuje kao "senzacija" i baca negativno svetlo na neodlučnost Zapadne Nemačke da se suoči sa svojom prošlošću nekoliko desetina godina posle holokausta.
Dokument tajne službe do koga je došao nemački list Bild iz arhive BND-a (nemačke obaveštajne službe) pokazuje da je ta služba još 1952. godine znala lokaciju na kojoj se nalazio tada najveći živi nacistički ratni zločinac.
To je bilo punih osam godina pre nego što su Ajhmana u Buenos Ajresu uhvatili izraelski agenti. Suđeno mu je u Izraelu, proglašen je krivim zbog zločina protiv čovečnosti i obešen je 1962. godine.
U dokumentu otkucanom na pisaćoj mašini navodi se da je Ajhman živeo u Argentini pod pseudonimom Klemens. "Adresa A. je poznata glavnom uredniku nemačkog lista Der Weg u Argentini", piše u dokumentu.
Zapravo, Ajhman je u Argentini živeo pod pseudonimom Rikardo Klement.
Bild je uz pomoć pravnih sredstava primorao BND da im dostavi dokumente povezane sa Ajhmanom, kada je naišao na podatke o tome gde se glavni organizator holokausta skrivao.
Do sada, najraniji datum o lokaciji za koji su zapadne obaveštajne službe znale je 1956. godina, kaže nemačka istoričarka Betina Stangnet, koja je ova otkrića opisala kao "senzacionalna".
"Manjak političke volje"
Nije poznato da li je uopšte BND nešto preduzimao na osnovu informacija koje je imao 1952. godine o Ajhmanu, ali se pretpostavlja da je manjak političke volje u tadašnjoj Zapadnoj Nemačkoj bio glavni razglog što ga agenti nisu uhvatili, kaže istoričarka.
"Ko je bio zainteresovan za suđenje Ajhmanu kada je i kancelar početkom 1953. godine rekao da svaka priča o nacistima treba da se završi", kaže Stangnet.
Policijske snage, pravni sistem, obaveštajna služba i administarcija su posle rata bili puni bivših nacista.
"Volje da se Ajhmanu sudi u Nemačkoj nije bilo kod onih ljudi koji su to mogli da omoguće. Bio bi potreban novi sistem i verovatno novi ljudi koji bi mu sudili", kaže istoričarka.
"Zamislite da se eventualno pojavio na nekom pristaništu u Nemačkoj 1953. godine. Koliko bi ga ljudi prepoznalo i pokazalo prstom na njega? Bilo je dosta ljudi u Nemačkoj koji nisu baš voleli da ga ponovo vide", kaže Stangnet.
Kao neko ko je bio na čelu sistema kada je ubijeno šest miliona Jevreja, Ajhman je prisustvovao sastancima brojnih ministara na kojima se raspravljalo o genocidu i verovtano je poznavao mnoge zvaničnike koji su kasnije dobili poslove u administraciji Zapadne Nemačke, kaže istoričarka.
Ajhman je takođe mnogo znao o povezanosti nemačkih kompanija i koncentracionih logora i getoa, kaže Stangnet.
Kompanije su plaćale nadoknade vladi ne bi dobijali besplatnu radnu snagu.
"Niko nije mogao da zna koliko infomacija je Ajhman imao i koliko je njegovo pamćenje i dalje bilo dobro".
Adolf Ajhman je rukovodio deportacijom Jevreja iz nemačke u koncentracione logore u evropskim zemljama koje su nacisti okupirali. Pobegao je posle rata iz jednog savezničkog kampa, živeo u Nemačkoj sve dok nije pobegao u Argentinu 1950. godine.
"Služba puna bivših nacista"
Argentinski novinar Uko Goni, koji je istraživao zajednicu nacista u Argentini posle rata, nije iznenađen time da je BND znao gde se Ajhman nalazio 1952. godine.
"Sva moja istraživanja pokazuju da je nemačka ambasada u Buenos Ajresu znala ko su bili nacisti i gde su živeli. Nemačka zajednica u tom gradu je bila dovoljno mala i dovoljno povezana da je bilo nemoguće da neki agenti BND-a nisu bili svesni ko su bili ti ljudi", kaže Goni.
On navodi da je BND bio pun bivših SS i nacističkih oficira i da su mnogi od njih, koji je trebalo da motre na naciste u inostranstvu, zapravo i sami bili nacisti.
BND je pokušao da sačuva hiljade svojih dokumenata koji su povezani sa Ajhmanom, ali je prošle godine Savezni administrativni sud u Lajpcigu doneo odluku da je zabrana objavljivanja dokumenata o Ajhmanu protivna zakonu.
Ipak, teško je doći do tih dokumenata, a istraživačima su potrebni dobar advokat i značajna finansijska sredstva kako bi dobili dozvolu da te dokumente vide. Bild, najprodavaniji nemački dnevni list, imao je i jedno i drugo, za razliku od mnogih istoričara.
Na zahteve se da se vide dokumenti o Ajhmanu odgovara se pojedinačno. Nasuprot tome, CIA je razvrstala mnoge svoje dokumente o Ajhmanu 2005. godine i postavila ih na Internet.
Legenda nemačke republike
"Moramo da istražimo ovo poglavlje i sramota je da to nismo mogli da uradimo u 2011. godini. Nemačka republika štiti sopstvenu legendu, legendu da je posle rata sve počelo iznova", kaže Stangnet, koja će uskoro o Ajhmanu objaviti knjigu.
"Ajhman nije samo deo nacističke istorije, on je i deo istorije Zapadne Nemačke", kaže ona.
Stagnet ističe da je na nemačkim vlastima da objave osetljive dokumente iz tog perioda.
"Mislim da Nemci ne pokazuju mnogo interesovanja za tadašnju istoriju i da postoje mnogi u Nemačkoj koji pokušavaju da odbace sva nova otkrića vezana za taj period", kaže Stagnet i naglašava da je inostrana štampa pokazala više interesovanja za dokumente o Ajhmanu nego domaći mediji.
Uko Goni kaže da je sramota za Nemačku da u fijoci čuva dokumente o Ajhmanu pola veka posle njegovog hapšenja.
"Mislim da je razlog to što se BND plaši da bi objavljivanje dokumenata o Ajhmanu izazvalo lavinu zahteva da se objave dokumenti i o stotinama drugih nacista koji su se krili u Argentini", kaže Goni.
