Izvor: Politika, 25.Dec.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Slučaj Abramovič
Vest da je ruski milijarder Roman Abramovič ovih dana predsedniku Rusije Vladimir Putinu podneo zahtev za razrešenje sa funkcije gubernatora Čukotske oblasti među političarima je, kako potvrđuju ruski mediji, dočekana manje-više spokojno.
Na pitanje zašto je najbogatiji Rus, koji se prema poslednjim podacima Forbsa sa 18,3 milijarde dolara nalazi i u samom vrhu liste najimućnijih ljudi sveta, odlučio da posle šest godina digne ruke od svoje gubernije, oni odgovaraju lakonski: >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << zato što se umorio.
Sam Abramovič, opet, tvrdi da je ispunio svoju misiju kada je u pitanju njegova gubernija. Razvio ju je ulažući i sopstveni novac i sada želi da je prepusti na upravljanje nekom drugom. Velikodušno nema šta, iako se čini da nije sporno ni to da je i Abramovič od Čukotske morao imati – velike koristi. Kažu, recimo, da je on upravo od of-šor zone, koju je ovde napravio, zaradio jedno 10 milijardi rubalja koje je onda, razume se, mogao da koristi za bilo šta, pa i za kupovinu engleskog fudbalskog kluba Čelsi.
Povod za Abramovičevu odluku, međutim, mnogi danas vide u njegovoj želji da se "mane" opasne politike, koja je jednog drugog ruskog tajkuna, Mihaila Hodorkovskog, dovela dotle da osam godina života mora da provede u krasnokamenskoj zatvorskoj koloniji, u kojoj je zatočen pod obrazloženjem da nije plaćao porez, zbog čega mu je oduzet (i prodat) Juganjsk – naftno polje koje samo proizvodi koliko cela petrolejska industrija Libije.
Hodorkovski nije na vreme shvatio da se novcem ne može kupiti baš sve, pa ni (najviša) politička funkcija, te se, nakon što je i treći put zaredom odbio "molbu" šefa države da se okane politike, eto, obreo u zatvoru.
Ovih dana se, doduše, nagađalo o još jednoj stvari koja je opet biznis mogla da dovede u direktnu vezu s politikom. Spekulisalo se, zapravo, o tome da je ovoga puta sam Putin dao zeleno svetlo Abramoviču da napusti gubernatorski položaj samo zato da bi kompaniji Evraz u kojoj Abramovič ima 41 odsto vlasništva omogućio da bez problema kupi američku čeličanu Oregon, a potom stvori metalurški kompleks svetskih razmera, koji bi Rusiji tek doneo novac. Da bi, naime, Abramovič mogao da uđe u ceo ovaj projekat morao je da bude politički "dezaktiviran", budući da su Amerikanci počeli da postavljaju nezgodna pitanja o njegovim vezama s Kremljem, videvši ih i kao – nepremostivu prepreku za čitav taj posao. I iz toga se, dakle, ovih dana dalo zaključiti da biznis i politika uvek idu ruku pod ruku, ali da je to, zapravo, teško ostvariti bez makar izvesne "podele posla".
Politika političarima, a biznis biznismenima.
U to je, uostalom, mogao da se uveri i jedan ovdašnji tajkun, Bogoljub Karić, koji je, nakon što je i sam pokušao da se oproba u politici, morao da beži iz zemlje, uspevši, bar za sada, na taj način da izbegne sudbinu njegovog ruskog kolege Hodorkovskog, optuženog i onda osuđenog za utaju poreza. Iako je i sam priznao da je i pre i posle 2000. godine raznim političkim strankama u Srbiji darivao koliko im je i kada trebalo, zbog čega su ga one puštale da "uspešno vodi biznis", izgleda da mu je osnivanje njegove vlastite partije okončalo političku karijeru. Jer, vlasti su se tek onda setile kakve je sve malverzacije, u poslovnom smislu, Karić činio.
Danas vlada mišljenje da Karić, samo da je gledao svoja posla i nastavio da radi ono što najbolje zna, kao uspešan biznismen visoko rangiran i na listama najbogatijih u svetu, svojim pristalicama ne bi morao da se obraća preko svoje žene Milanke, već uživo, pa čak i mašući zelenom salatom koja će se proizvoditi i izvoziti iz Srbije. Na veliko.
Politička igra je vazda bila kao hod po žici. Dakle nije bila za svakoga, a jedan od retkih tajkuna koji su uspeli u oba domena, istovremeno, bio je nekadašnji italijanski premijer Silvio Berluskoni. I on sam je, međutim, čak i dok je bio predsednik vlade, stalno morao da se rve sa raznim optužbama. I tužiocima.
Jasna Petrović
[objavljeno: 25/12/2006]
