Izvor: Politika, 10.Mar.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Složni u padu
Vlada bez preglasavanja zaključila da „nema jedinstvenu politiku”, ali nije mogla da se dogovori da li je pala zbog Kosova ili zbog Evropske unije
Boris Tadić i Vojislav Koštunica ne samo da nisu mogli da se slože oko jedinstvene politike Srbije, čije su prve dve tačke koalicionog sporazuma bile Kosovo i evropske integracije, nego, čak, nemaju ni istu procenu zbog čega je pala vlada.
Kada je vraćao mandat, Koštunica je u subotu rekao da vlada nema jedinstvenu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << politiku oko suštinskog pitanja – Kosova i Metohije u sastavu Srbije. Predsednik se, međutim, nije složio sa takvom ocenom, iznoseći stav da vlada, zapravo, nema jedinstven stav oko evropske i ekonomske perspektive Srbije.
Ova dva ključna pitanja i način na koji će suprotstavljeni blokovi insistirati na njima presudiće i rezultat predstojećih parlamentarnih izbora.
Juče je vlada održala kratku sednicu sa koje je Tadiću uputila pismeni predlog da raspusti Narodnu skupštinu i raspiše vanredne parlamentarne izbore za 11. maj. Konstatovala je da „nema jedinstvenu i zajedničku politiku”, ne navodeći je li se raspala zbog politike prema Kosovu, kako tvrdi Koštunica, ili zbog politike prema EU, kako tvrdi Tadić. Bio je to samo završni čin svađe koalicionih partnera koja je počela i pre nego što su u mukama formirali koalicionu vladu. Međusobno nepoverenje partnera ovih deset meseci samo je raslo. Demokratska stranka je strahovala da će joj koalicioni partner u odsudnom trenutku pretrčati u radikalski zagrljaj, dok su se u Koštuničinoj stranci pribojavali da demokrate neće istrajati u odbrani Kosova ako ta odbrana bude izazivala ljutnju Brisela i Vašingtona.
Obostranih razloga za sumnju bilo je mnogo. Demokratska stranka Srbije svojevremeno je predlagala „šesti princip” o podeli odgovornosti (DS-predsednik, DSS-premijer) u državnom vrhu, da bi se posle toga dogodilo da Koštunica ne podrži Tadića na predsedničkim izborima. Kontekst u kom je podrška izostala (Koštunica se nije distancirao od Tadićevog protivnika Tome Nikolića) bio je za demokrate više nego jasan: Koštunici je Nikolić politički bliži od Tadića. Uz to, DSS je na sve moguće načine pokušao da odgodi raspisivanje predsedničkih izbora pre nego što se reši kosovska kriza, na čemu je Tadić insistirao, a na kraju je u skupštini podržao rezoluciju Srpske radikalne stranke kojom se utvrđuje da Srbija može da uđe u EU samo sa Kosovom. Demokratska stranka plaši se etikete izdajnika zbog Kosova, i svaka izjava Velje Ilića u kojoj se spominje reč izdaja kod demokrata je budila jezu.
Podozrenje DSS prema demokratama ticalo se odnosa prema Kosovu i Metohiji. Tadić je pre dve i po godine, na samom početku pregovora o budućem statusu pokrajine, upozoravao da bi rešenje Srbiji možda moglo biti „nametnuto”, što je DSS tumačio kao prikriveno pripremanje nacije za nezavisnost Kosova. U to su vreme zapadni zvaničnici iza zatvorenih vrata od srpskih lidera zahtevali da počnu da pripremaju ovdašnju javnost na neizbežni gubitak Kosova. Te sumnje su podgrejane kada je u aprilu prošle godine Tadićev savetnik Leon Kojen podneo ostavku na mesto koordinatora pregovaračkog tima zbog toga što je tek iz intervjua austrijskog kancelara Alfreda Guzenbauera Rojtersu saznao da spoljnopolitički tim predsednika Srbije vodi razgovore o Kosmetu o kojima on nije obavešten. U tom intervjuu austrijski kancelar je rekao da „sa Tadićem i njegovim ljudima radi na iznalaženju načina da se primeni suština Ahtisarijevog plana”.
Nije pomoglo ni kada je članica Političkog saveta DS Gordana Matković, dva dana uoči najavljenog jednostranog proglašenja nezavisnosti, demantovala da je Tadić odustao od evropskih integracija. Ona je u intervjuu listu „Danas” rekla: „Išli smo s našom pričom dokle smo mogli, ali zbog političke odgovornosti nismo smeli da dopustimo da u trenutku proglašenja nezavisnosti Kosova u zemlji ne postoji konsenzus po pitanju osporavanja tog čina. Čim se bude završio kosovski proces, mi ćemo se, svakako, odmah vratiti na priču o EU”.
Koliko su razlozi za sumnju bili opravdani pokazaće se, ne samo kroz predizborne kampanje i koalicije, nego i poteze evropskih zemalja. Predstavnik EU za spoljnu politiku Havijer Solana odmah je izrazio nadu da će se Srbija „opredeliti za duboku i solidnu vezu sa EU”. Nekoliko evropskih diplomata, koji žele da ostanu anonimni, već su poslali poruku da je moguće da Srbija krajem aprila dobije na potpisivanje Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, ali da će odluka zavisiti od procene kako će predizborna kampanja u Srbiji biti postavljena. Od toga da li će glavna tema biti Kosovo ili evropske integracije, zavisiće i ponuda EU.
Neformalni diplomatski izvori iz Brisela verovatno će intenzivirati podelu na „prozapadne” i „proruske snage” u Srbiji, koju su počeli da koriste u vreme jednostranog proglašenja nezavisnosti pokrajine. Evropski mediji su juče tercirali upozoravajući da bi pobeda srpskih nacionalista uvela Srbiju u još veću izolaciju, usporila približavanje Srbije EU i dovela do bližeg povezivanja sa Rusijom.
Međutim, osim ministra odbrane Dragana Šutanovca, koji je za „Politiku” rekao da će izbori 11. maja biti „referendum za evropsku perspektivu Srbije ili za Srbiju izolacije, kakva je bila Albanija pod Enverom Hodžom”, od Borisa Tadića nisu se mogle čuti tako oštre izjave. Iz emisije „Utisak nedelje” preksinoć je bilo jasno da Tadić na predstojećim izborima namerava da zadrži istu platformu kao i na predsedničkim. „Politika DS je više nego jasna. Na predsedničkim izborima dobila je podršku građana i obavezan sam da je sprovodim. To je politika i Kosovo i EU”, rekao je Tadić.
To neće, međutim, biti lako, s obzirom na to da će osnova kampanje narodnjačke koalicije i radikala upravo biti odnos EU prema Srbiji u kontekstu priznavanja jednostrane nezavisnosti Kosova i slanja civilne misije Euleks bez odluke Saveta bezbednosti UN. DS na to pitanje nema ubedljiv odgovor, osim što uspehom smatra da je Kosovo priznalo samo dvadesetak država i da će, kako je najavio ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić, „nova faza u borbi za očuvanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta” uslediti u septembru, posle Generalne skupštine UN.
Neće biti lako ni narodnjačkoj koaliciji koja, osim glasnog „ne”, ako EU želi Srbiju bez Kosmeta u svom sastavu, građanima Srbije još nije ponudila nikakvo glasno „da”.
Biljana Mitrinović
[objavljeno: 11/03/2008]
