Izvor: Večernje novosti, 04.Nov.2012, 10:51   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Slovenačke odštete stigle do Strazbura

DA bi mogli da dođu do odštete koja im posle odluke Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu pripada, svi takozvani izbrisani, odnosno oni kojima je Slovenija pre dve decenije oduzela građanska prava, moraće prvo da traže stalni boravak u Sloveniji. Za ovo se u našoj zemlji gotovo ne zna, iako zakonski rok za prijavu stalnog boravka ističe 24. jula sledeće godine.Formulare koje je potrebno popuniti da bi se konkurisalo za stalni boravak moguće je dobiti u slovenačkoj ambasadi u Beogradu, >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << baš kao i knjižicu u kojoj je navedeno šta je zainteresovanima potrebno od dokumentacije.- Spisak zahteva je veliki - kaže N. B., koja je nekada živela sa porodicom u Mariboru. Ona se priseća kako je, u strahu, 1992. izašla iz svog stana:- Pošto su pritisci na nas, Srbe, bili veliki, privremeno smo prešli u Beograd. Muža su tri puta napadali nepoznati ljudi u haustoru. Na vratima smo zaticali grafite “Sve što nije naše - van!” Sinu su drugari iz razreda vikali: “Idi u svoju ciganiju!”Njihova jedina krivica početkom devedesetih bila je ta što su - Srbi. Nepuna dva meseca pošto su stigli u Srbiju, 26. februara 1992, izgubili su bukvalno sva prava i postali samo još jedna porodica u nizu “izbrisanih”. Do pre tri godine verovalo se da je reč o 18.000 ljudi, međutim, posle novog brojanja u MUP Slovenije, ispostavilo se da je ondašnja vlast izbrisala 25.671 osobu. Otprilike polovina njih uspela je da u međuvremenu reši svoj status, dok je njih oko 13.000 još na početku i tek treba da dobije stalni boravak ili državljanstvo. Za to imaju rok do idućeg jula.KOLIKA JE TAKSA MIROVNI institut u Sloveniji nudi besplatnu pravnu pomoć izbrisanima za sticanje stalnog boravka. Između ostalog, oni navode da je ključan dokaz potvrda da su građani izbrisani iz svih evidencija. A za to im je potrebna potvrda upravne jedinice gde su nekada živeli, da su 23.12.1990. imali prijavljen stalni boravak u Sloveniji, kao i dokaz da je ta prijava boravka prekinuta bez njihove saglasnosti. Taksa za podnošenje zahteva, kako kažu, košta 96 evra.Za 60 odsto njih ne zna se koje su državljanstvo imali ranije, zbog čega preciznih podataka koliko je obespravljenih iz Srbije, BiH ili Makedonije - nema. U Mirovnom institutu u Sloveniji kažu da je utisak da je najviše bilo ljudi iz BiH, nižeg obrazovanja, ali i vojnih lica iz cele SFRJ.Problem je, inače, nastao 1991, kada se Slovenija osamostalila. Zakonom o strancima nije definisan status stanovnika koji nisu tražili slovenačko državljanstvo, a imali su stalno prebivalište u ovoj zemlji. Reč je o osobama iz BiH, Srbije, Hrvatske i Makedonije. Svi su posle 26. februara 1992. tretirani kao osobe bez stalnog prebivališta, zbog čega su im oduzimana dokumente, uništavane vozačke dozvole, lične karte, pasoši. Nisu mogli da dobiju socijalnu pomoć, da se zaposle, pa ni da otputuju iz Slovenije.Međutim, posle okončanja slučaja “Kurić i ostali” pred Sudom u Strazburu, u junu ove godine, kada su šestorica građana dobila spor protiv dežele i nematerijalne odštete od po 20.000 evra, plus materijalne od po 30.000, ova zemlja će morati da nađe zakonski modus kako da isplati odštetu svima kojima su oduzeta prava 1991. i 1992. Procene su da će ih to koštati pola milijarde evra.Da bi dobili stalni boravak u Sloveniji, svi zainteresovani moraće da popune obrasce i lično, ili preko punomoćnika, predaju u opštinama gde žele da žive. Punomoćje mogu odmah da overe i ovde, u slovenačkoj ambasadi u Beogradu, na slovenačkom, za 17 evra.Uz to, potreban im je ceo spektar papira. Recimo, dokument da su u junu 1991. živeli u Sloveniji, ako su pre brisanja otišli, kada je to bilo i zbog čega, koju granicu su prešli, zatim fotokopije nekadašnjeg jugoslovenskog pasoša, aktuelne lične karte kojom dokazuju identitet, potvrda iz kaznene evidencije...

Nastavak na Večernje novosti...