Izvor: Politika, 28.Sep.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Slogom do lepe fasade
Koliko puta ste šetajući Beogradom pomislili kako bi bilo lepo da se doteraju i ulepšaju fasade. Zgrade, posebno one vremešne u centru, često ne izgledaju onako kako bi trebalo. Iako u sebi nose mirise prošlosti i svedoče o nekim bitnim događajima, ali i kulturi življenja i stanovanja iz tog perioda, danas deluju oronulo i nekako zaboravljeno. Istina, ni Njujork nije baš tako "šik" kao, na primer, Pariz, a ipak privlači milione turista i onih koji bi želeli u njemu da žive i rade. To, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << naravno, ne znači da Beogradu ne treba dobar "kozmetički tretman" da bi što bolje promovisao svoj jedinstveni šarm. U tom cilju već se krenulo dobrim putem. Zahvaljujući akciji gradskih vlasti "Obnovimo zajedno" stanarima je omogućeno da sa relativno malo novca, ali sa mnogo volje i ukusa, njihove zgrade dobiju novo lice.
– Akcija je donela dobre rezultate. Odluka da pomognemo građanima, odnosno stanarima koji žele da obnove fasade, naišla je na veliko interesovanje i odobravanje. Kao što je poznato, grad učestvuje sa 70 odsto, a stanari plaćaju preostali deo troškova – podseća Đorđe Bobić, gradski arhitekta. – Konkurs je bio otvoren do maja za sve
zainteresovane. Najvažniji korak je odluka skupštine stanara da zaista žele da saniraju fasadu. U praksi se dešava da deset stanara prihvati, a jedanaesti ne želi da plati određenu sumu. Tada nastaje problem.
Izvesnu poteškoću predstavlja i to što u najprivlačnijim delovima starog gradskog jezgra na Dorćolu, Savskom vencu i Vračaru živi najviše penzionera – vlasnika, najčešće bez naslednika, velikih luksuznih "salonaca". Njihova primanja često nisu dovoljna ni za održavanje takvih stanova, a o zgradi i sređivanju fasade najčešće i ne razmišljaju.
– Naravno, ima stanara koji zaista nemaju novca, ali u tom slučaju nalazimo rešenje – ističe naš sagovornik. – Tek kad stanari zgrade donesu odluku iza koje svi stoje, podnose zahtev Sekretarijatu za komunalno-stambene poslove. Premer i predračun može da obavi građevinska firma koja ima overen pečat. Naravno, sve proveravamo. Na lice mesta šaljemo stručnjaka koji procenjuje situaciju. Kasnije se sastaje komisija Skupštine grada koja odlučuje o odobravanju potrebnih sredstava.
One koji smatraju da su na konkursu prednost imali stanari iz centra, Đorđe Bobić demantuje i dodaje da su gradske vlasti mnogima izlazile u susret čak i kada su postojale posebne želje:
– Svi su bili ravnopravni. Naravno, zgrade u srcu grada nose patinu koju treba otkriti, više se primećuju jer je veća frekvencija ljudi, ali se obnavljaju i fasade na periferiji. Stanari koji žele nešto više, na primer da im se urade i terase, za to moraju da dobiju građevinsku dozvolu opštine na čijoj se teritoriji zgrada nalazi. Taj deo troškova snose sami vlasnici stanova. Obnova fasade jeste investicija, ali isplativa. Pored toga što će zgrada izgledati mnogo lepše, povećaće se i cena nekretnina!
U okviru akcije samo ove godine do sada je obnovljeno deset, a predviđena je i revitalizacija još dve fasade. To nije sve. Prema rečima Slobodana Stojčića, zamenika sekretara za stambeno-komunalne delatnosti, grad Beograd je u toku akcije obnovio 340 objekata, 56 fasada, sanirao 197 krovova i 86 liftova. Za obnovu fasada grad je potrošio 300 miliona dinara.
Konkurs za ovu godinu je završen, ali će, najverovatnije, biti otvoren i naredne godine. Dakle, stanari, imaju vremena da razmisle da li i kakvu fasadu žele. Za zgrade koje su pod zaštitom potrebno je i odobrenje Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda. I još nešto:
– Da bi mogli da učestvuju na konkursu, ukoliko bude otvoren, stanari ne smeju da duguju Infostanu više od deset odsto ukupnih računa u zgradi – upozorava Slobodan Stojčić.
Dakle, ako želite da vaša zgrada zablista, ne štedite ni vreme ni novac. Lepota košta, ali i vredi. Možda nismo ni svesni koliko je izgled fasada značajan za promociju Beograda, ali i građana koji u njemu žive.
[objavljeno: ]
