Izvor: Blic, 12.Mar.2010, 01:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šlog ne zaobilazi ni mlade
Sombor - Najviše pacijenata koji se leče od posledica moždanog udara ili, kolokvijalno rečeno, šloga ima kada su nestabilne vremenske prilike. U Somboru je tako već nekoliko nedelja, a na odeljenju neurologije skoro svi kreveti su puni. Godišnje se leči oko 1.000 Somboraca, a među pacijentima se sve češće pojavljuju i mladi ljudi između 30 i 40 godina.
- Naše iskustvo pokazuje da zaista postoje periodi godine kad imamo tako da kažem epidemiju šlogova. Iz obično >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << nepoznatih razloga broj pacijenata se toliko poveća da nemamo više ni gde da ih smestimo. Međutim, onda naiđu periodi kada taj broj znatno opadne. Primetili smo da se veći broj šlogova uglavnom javlja kada se naglo menjaju vremenski uslovi. Uglavnom su to pacijenti između 60 i 80 godina, ali imamo i mlađih - kaže načelnik neurologije Opšte bolnice u Somboru primarijus dr Slobodan Dedić.
Faktori rizika za nastanak šloga su visoki pritisak, šećerna bolest, masnoća u krvi, pušenje i srčane aritmije. Sve ove bolesti su bolesti ljudi starijeg doba, ali u poslednje vreme od njih obolevaju i mlađi ljudi. Na somborskoj neurologiji česti su slučajevi moždanih udara kod pacijenata od 30 ili 40 godina. Šlog je bolest koja ostavlja najveći invaliditet. Samo polovina preživelih pacijenata vrati se običnom životu, a više od 30 odsto nije sposobno za preživljavanje bez tuđe pomoći. Kod bolesnika koji su preživeli moždani udar postoji stalna pretnja da se bolest ponovi a trećina bolesnika najduže pet godina od prvog šloga doživljava i drugi.
- Šlog je treći uzrok smrtnosti posle malignih i srčanih bolesti. Procenat smrtnosti kod ove bolesti je visok i iznosi do 30 odsto - kaže Dedić i dodaje da se moždani udar prepoznaje po tom što naglo dođe do slabosti jedne strane tela i upornog trnjenja polovine tela. Simptomi šloga su i nestabilnost pri stajanju i hodu, otežan govor, poremećaji vida i jake glavobolje i gubitak svesti. U takvim slučajevim potrebno je da se oboleli što pre obrate lekaru i započnu lečenje. Pojava šloga može se sprečiti ukoliko se bolesti koje su faktori rizika na vreme otkriju i leče.
Infarkt ili pucanje krvnog suda
- Moždani udar ili šlog je poremećaj moždane funkcije koji nastaje naglo, traje duže od 60 minuta, a posledica je poremećaj moždane cirkulacije. Postoje dve vrste moždanog udara: ili je u pitanju zapušenje krvnog suda i tada se radi o infarktu mozga ili pucanje krvnog suda. U skoro 80 odsto slučajeva moždanog udara radi se o infarktu mozga. Infarkti mozga se leče lekovima, a krvarenja u mozgu mogu da se leče i hirurškim putem. U svetu svakih 45 sekundi jedna osoba doživi moždani udar , a svaka tri minuta jedan pacijent umre od posledica šloga - kaže dr Dedić.
