Izvor: Večernje novosti, 19.Apr.2013, 21:38   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Slobodnjaci zarađuju šest puta više

NAJMANjE 50.000 građana Srbije radi od kuće. Prosečna plata tih srpskih frilensera kreće se iznad 2.000 evra, odnosno oko šest puta više od prosečnog srpskog radnika. Da je ovaj stil rada u sve većoj ekspanziji potvrđuje za “Novosti” i Četl Olsen, potpredsednik “Ilans”, najveće svetske komanije za zapošljavanje putem Interneta, koja planira da otvori sedište i u našoj zemlji: - Srbija ima veliki potencijal. Broj “slobodnjaka” u 2012. povećao za oko 60 odsto u odnosu na >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << 2011. I u pogledu zarada je Srbija među liderima. Sa prosečnom satnicom od 19,5 dolara, što je šest puta više od prosečne cene rada, zauzela je 12. mesto u svetu i peto u Evropi! U ovoj kompaniji kažu da naši frilenseri najčešće rade za klijente iz Amerike, Australije i Velike Britanije. - Samo prošle godine srpskim frilenserima je dodeljeno 4.789 poslova, što je 70 odsto više nego 2011, a toliki je bio i porast zarada - poredi Olsen. - Najviše su bili plaćeni programeri i IT stručnjaci (prosečno 21,7 dolara po satu), a potom grafički dizajneri sa satnicom od 20,1 dolar. I Elena Erdeljanović iz Infostuda, najvećeg portala za zapošljavanje u Srbiji, kaže da je broj oglasa u kojima se traže “slobodnjaci” porastao za najmanje 80 odsto: - U 2011. je oko 300 domaćih i stranih komapnija tražilo frilensere, a u prošloj više od 550. Da posla za softverske inženjere, IT stručnjake, programere, veb i grafičke dizajnere, ali i analitičare podataka, istraživače tržišta, marketing stručnjake, finansijske i pravne savetnike, pa i novinare, i te kako ima, smatra i Dragan Varagić, stručnjak za poslovnu primenu interneta i potpredsednik “Internet grup”:JEDVA IMAJU 30, MAHOM MUŠKARCI Frilenseri u Srbiji su uglavnom mladi i većina pripada “milenijumskoj generaciji”. - Rođeni su posle 1980. godine, imaju završene fakultete i odlično barataju engleskim - potvrđuje Četl Olsen. - Ali nema rodne ravnopravnosti jer su 90 odsto - muškarci. - Tamo gde se radnik može lako zameniti drugim, plate su male i nema perspektive. U poslovima u kojima vladate znanjem, veštinama, i spadate u “odabrane”, standardi i zarade će sve više rasti. Frilenseri su to prvi prepoznali i sve više koriste svoje sposobnosti jer ih u tome ne sprečavaju granice. Postoji, međutim, i druga strana medalje. - Njima nisu plaćeni doprinosi, nemaju zdravstveno osiguranje, a ne plaćaju ni državi porez. Uz sve to, niko ne može da ih kontroliše - kaže Boško Latković iz Nacionalne službe za zapošljavanje. U ovom trenutku na birou rada se nalazi oko 1.000 stručnjaka za informacione tehnologije sa završenim fakultetom, ali to ne znači da ne zarađuju nešto “sa strane”. - Oni svoj rad ne prijavljuju i takvih će pojava biti sve više dok se ne usvoji novi Zakon o radu - ocenjuje Latković. U Ministarstvu rada, zapošljavanja i socijalne politike kažu da će se u izmenama zakona o radu prvi put definisati i “rad od kuće”, odnosno “rad na daljinu”. Predlog je već unet i primenom novog zakona će frilenseri biti “legalizovani”, ali se, doduše, ne zna kada.

Nastavak na Večernje novosti...