Izvor: B92, 07.Nov.2013, 11:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Slobodni mediji su interes države
Beograd -- Bez slobode izražavanja nema demokratije, rekao generalni sekretar SE Torbjorn Jagland na skupu u Beogradu. Dačić: Interes države je da mediji budu slobodni.
Generalni sekretar Saveta Evrope je istakao da razvoj svakog demokratskog društva zavisi od poštovanja fundamentalnog prava - slobode izražavanja.
Jagland ističe i da digitalno doba daje nove mogućnosti da se političari pozovu na još veću odgovornost, ali dodaje da postoji i tamna strana digitalizacije.
>> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << />
Zbog neograničene slobode izražavanja u digitalnim medijima, neophodno je propisima štititi slobodu javne reči od govora mržnje i neprofesionalnosti, kaže Jagland i dodaje:
"Diktatori mogu da kontrolišu medije ne samo kroz mito i brutalne mere, već i putem interneta. Zato je neophodno za zaštitimo medije i osiguramo slobodu izražavanja jer bez toga nema demokratskog društva".
Generalni sekretar Saveta Evrope je naveo da je "borba protiv govora mržnje isto što i borba za slobodu govora" i podsetio da balkanske
zemlje imaju iskustva s tim problemom.
"Ja sam iz Norveške i odnosi naše dve zemlje uspostavljeni su tokom Drugog svetskog rata kad su zarobljenici Srbije dovedeni u Norvešku da grade puteve za naciste. Te puteve su Norvežani nazvali krvavim putevima, jer su izgrađeni krvlju mnogih Srba", rekao je Jagland.
On je poručio da mostovi koji su tada izgrađeni danas čvrsto stoje.
"Moramo da uspostavimo standarde. Budućnost će biti oblikovana onako kako građani, političari i institucije rade i koliko su odgovorni",
rekao je on.
Jagland je izneo zabrinutost za bezbednost novinara i blogera, ali i zbog prisluškivanja u ime nacionalne bezbednosti:
"To može da dovede do uništavanja demokratije, nephodna je ravnoteža bezbednosti i privatnosti. Moj odgovor je: Nikad ne davati ustupke kada su ljudska prava u pitanju", poručio je Jagland.
On je, otvarajući konferenciju "Sloboda izražavanja i demokratija u digitalnoj eri - mogućnosti, prava odgovornosti", rekao i da pored toga što digitalno doba omogućuje da se što više ljudi poveže, za šta imamo primer "Tviter" i "Fejsbuk" revolucije u Moldaviji i Egiptu, ukazao i da je potrebno da se "brani privatnost zaštite podataka u digitalnom dobu".
Prema njegovim rečima, mora da se napravi balans između zaštite nacionalne bezbednosti i demokratije i ljudskih prava.
"Kategorično sam za to da se nikada ne smeju davati ustupci kada je reč o zaštiti ljudskih prava", naglasio je Jagland.
U tom smislu, on je rekao da pojedinci moraju da razmenjuju mišljenja "bilo da se bore na trgu, virtuelnom svetu ili negde drugde".
On je rekao da su važne tehnologije i komunikacije, ali da one ne mogu da zamene međuljudske odnose.
Premijer Srbije Ivica Dačić izjavio je da Vlada Srbije nastoji da zakonskim rešenjima i ekonomskim merama osnaži medije i vrati dostojanstvo novinarima.
Dačić je na Konferenciji "Sloboda izražavanja i demokratija u digitalnoj eri mogućnost, prava i odgovornosti" poručio da je interes Srbije da mediji budu profesionalni - slobodni, nezavisni i odgovorni, a novinari "dostojanstveni i bezbedni" - da uživaju potpunu zaštitu i da bez straha za svoju budućnost obavljaju svoj posao u interesu svoje države.
"Javnost je najmoćniji kontrolor vlasti", rekao je premijer. On je ukazao na to da su novinari slabo plaćeni, izloženi pritiscima, zbog čega ima autocenzure i senzacionalizma.
Dodao je da država "sprovodi široku akciju" na rasvetljavanju ubistava novinara.
Govoreći o funkcionisanju medija u sadašnje doba digitalizacije, Dačić je ukazao na to da nedostaju propisi kojima se reguliše rad digitalnih medija, a ta oblast se mora urediti tako da se zaštite ljudska prava.
"Regulacija, bez ograničavanja slobode izražavanja", poručio je Dačić i dodao da država nastoji da set medijskih zakona, koji će se uskoro naći pred poslanicima, uskladi sa evropskim propisima.
Šef Delegacije Evropske unije u Beogradu Majkl Devenport je rekao da se od Srbije kao kandidata za prijem u EU očekuje da primeni najviše demokratske standarde u sferi medija.
"Srbija treba da, kao i sve zemlje kandidati, primeni najviše demokratske standarde, da osigura slobodu medija i da obezbedi transparentnost vlasništva", konstatovao je Devenport.
On je rekao da će Evropska unija pružiti svu neophodnu pomoć Srbiji da napravi dobre medijske zakone (nacrt Zakona o javnim servisima, Zakona o elektronskim medijima).
Devenport je podsetio da je EU početkom ove godine formirala grupu za analiziranje medijskog prostora zemalja članica i za unapređenje kvaliteta profesionalnosti u novinarstvu.
Devenprot je rekao da se ta grupa zalaže za transprentnije vlasništvo u medijima, za ograničavanje političkog uticaja i sprege "krupnog kriminala i medija".
"Izazov neograničenog pristupa internetu zahteva i zaštitu od štetnih sadržaja, naročito kada su u pitanju deca. EU je posvećena tome da internet bude bezbedan", rekao je on.
Uloga EU je i u tome da stvori regulatorno telo koje će imati nadležnost i u državama članicama i zemljama kandidatima, a cilj treba da joj bude zaštita osnovnih prava u "virtuelnom svetu", rekao je Devenport, ocenivši da bi to bila "građanska kontrola, a ne cenzura".
I komesar za ljudska prava Saveta Evrope Nils Muižneks je ukazao na ugrožavanje slobode prisluškivanjem pojedinaca od službi u SAD i Velikoj Britaniji, ali i drugih zemalja, što se, kako se ispostavilo, radi svakodnevno.
"Sloboda izražavanja je time ugrožena, a podstiče se i zastrašivanje", rekao je on.
S druge strane, neograničena sloboda izražavanja koja se otvara na internetu stvara potrebu uspostavljanja standarda i obuke da bi se
suzbile zloupotrebe.
"Malo je sudija spremno da se sa takvim slučajevima uhvati u koštac i malo ih je obučeno za to", ocenio je on.
Muižneks je rekao da je uloga evropskih regulatornioh tela i u tome da spreče proizvoljno blokiranje sadržaja na internetu i ukazao na takve najnovije slučajeve državne intervencije u Azerbejdžanu, Španiji i Turskoj.
Posebno je apelovao za dekriminalizaciju uvrede i klevete i zatražio da evropske institucije pozovu sve države da to učine.
Komesar EU za ljudska prava je ukazao na to da nisu samo državne institucije instrumenti represije nad slobodom izražavanja, jer to
važi i za privatne kompanije koje na internetu uživaju potpunu slobodu.
"Ne znamo šta oni rade iza zavese", rekao je Muižneks ocenivši da je van dometa javnosti i moguća veza privatnih operatera i obaveštajnih službi.
Konferenciju ministara zaduženih za medije i informaciono društvo iz 47 zemalja članica SE, organizovali su Ministarstvo kulutre i informisanja i Savet Evrope.
Drugog dana skupa tema je govor mržnje na internetu.
