Izvor: Blic, 15.Avg.2010, 01:26 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Slobodna trgovina
Ekonomska kriza je raspravu o protekcionizmu i onome što se danas zove “slobodno kretanje robe i kapitala” učinila aktuelnom, ali ne i jednostavnom. Tako i političar kojeg bi teško mogli optužiti za preterani liberalizam, Dmitrij Medvedev, ispoljavajući razumevanje za protekcionizam govori i o nepristojnom protekcionizmu.
Priča nikada nije ni bila jednostavna. Ideja slobodne trgovine – free trade – jeste engleska ideja iz XIX stoleća. No, to je, makar jednim >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << delom, i ideja protekcionizma. Slavni Navigation Acts, serija zakona čija je suština uglavnom bila u tome da strani brodovi u engleske, potom britanske luke smeju donositi samo onu robu koja je proizvedena u njihovim zemljama, predstavljaju odličan primer protekcionizma. To je doprinelo razvoju britanske mornarice.
Cinično bi se moglo reći da je ideja slobodne trgovine u Britaniji formulisana onda kada joj je bila korisna, dakle kada britanska mornarica nema konkurenciju, kaogod ni britanska industrijska roba – Britanija je u tom trenutku jedina industrijska zemlja. Naravno, ideju su brojni mislioci lepo i ubedljivo obrazlagali, a gde intelektualni argumenti nisu pomogli, pomagali su argumenti britanske mornarice. Nemački ekonomisti su se, u isto vreme i sasvim razumljivo, zalagali za protekcionizam.
Ni sama britanska vlada nije uvek bila dosledna u sleđenju liberalističke filozofije i uspešno je, visokim taksama ali i običnim nasiljem, ugušila indijsku i, što je manje poznato, egipatsku industriju tekstila.
No, stvari opet nisu tako jednostavne. Ne samo zato što su neki među zastupnicima ideje o slobodnoj trgovini bili ozbiljni mislioci, a ne jeftini propagandisti, već i zato što su upravo u Britaniji sagledali i loše strane protekcionizma. Jeste on doveo do uspona mornarice, ali i do pobune američkih kolonija a, na domaćem planu, do nezadovoljstva masa zbog visokih cena hrane. Britanska poljoprivreda je imala monopol – tačnije, monopol su imali veliki zemljoposednici. Zbog čega su je njihovi politički protivnici, vigovci, kasnije uspešno uništavali serijom liberalnih zakona, te se tamošnja poljoprivreda, uglavnom, do danas nije u potpunosti oporavila.
Ponešto od rečenog nama ovde već zvuči poznato. Kao i složenost, da ne kažemo paradoksalnost, čitavog zapleta; pokušaji stvaranja zatvorene privrede uvek su rezultirali opštom bedom i diktatorskim režimima, a otvaranje je moglo, manje razvijenim zemljama, doneti privredni slom.
Uz domaći dodatak kako se upravo za one koji su u nekim trenucima i te kako operisali patriotskim argumentima, ispostavilo da su vlasnici firmi koje nekako i nisu domaće jer su im sedišta – tamo, daleko kraj mora.
