Izvor: Blic, 25.Sep.2010, 01:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šljiva borac protiv depresije
Ovo je pravi period za uživanje u voću. Ukoliko vam je voćka sastavni deo obroka, zanimaće vas i to da šljiva, na primer, pored toga što podstiče probavu, ublažava simptome depresije, kruška sprečava anemiju, a jabuka jača nerve. Više o tome govori Branka Mirković, naš nutricionista.
Kruška sprečava anemiju
Kruška je bogata kalijumom, a siromašna natrijumom, što je čini nezamenljivom u uspostavljanju ravnoteže između ove dve soli, naročito >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << kod osoba koje se teško odriču slanih jela. Sadrži šećere, naročito levulozu, ugljene hidrate, vitamine A, B1, B2, C i PP, kalijum, fosfor, kalcijum, magnezijum, sumpor, cink, hlor, bakar, gvožđe, mangan, jod, organske kiseline, pektin i vlakna.
Preventivno se koristi u slučaju anemije, nedostatka minerala, fizičke i intelektualne premorenosti, crevnih tegoba, zatvora, artritisa, reumatizma, a odlična je i za ishranu dijabetičara.
Ipak, i ovde treba imati na umu da su zrele kruške veoma kvarljive i otporne dan ili dva, zato ih čuvajte u frižideru.
Šljiva pomaže jetri
Obilje voćnih kiselina i čak pet vrsta različitih šećera koje ovo voće sadrži zaslužni su za njegov tako prijatan ukus. Pored ovoga, šljiva sadrži i voćni alkohol sorbitol koji se koristi kao zamena za šećer u dijetetskim proizvodima.
Sveža šljiva, a posebno suva, ima izuzetnu vrednost jer je laksativna, diuretična, hranljiva, bogata mineralima i vlaknima, izuzetne energetske vrednosti i štiti jetru.
Šljiva je izvor šećera, vitamina A,B i C, mineralnih soli (gvožđa, kalijuma, fosfora, magnezijuma, kalcijuma, mangana, sluzi i vlakana).
Preventivno se koristi kod anemije, fizičke i intelektualne premorenosti, depresije, zatvora, poremećaja funkcija jetre, hroničnog reumatizma i arterioskleroze.
Idealna za ishranu je sveža, ali od nje mogu da se prave kompoti, džemovi, pekmezi, želei i tradicionalne poslastice. Šećer skoro da ne treba ni dodavati jer je šljiva veoma bogata voćnim šećerom. Ipak, treba imati na umu da prevelik unos voća i vode može da izazove stomačne probleme i dijareju.
Jabuka jača nerve
Jabuka je jedino voće koje može da se jede ujutru i uveče pred spavanje, pre i posle obroka, u suštini jedino voće za koje ne važi uobičajeno pravilo da se jede mimo obroka. Zrela jabuka sadrži oko 12 odsto šećera, vitamine A, B1, B2, C i PP, organske kiseline (jabučna kiselina koja štiti creva), mineralne soli i oligoelemente, kalcijum, fosfor, natrijum, hlor, gvožđe, magnezijum, sumpor, bakar, cink i kalijum koji je neophodan za dobro funkcionisanje nervnog sistema i srčanog mišića, a pektin smanjuje holesterol u krvi.
Jabuka je odlična za jačanje mišića i nerava, pročišćava krv, redukuje holesterol i čuva zube, i odličan je regulator telesne težine.
Grožđe podstiče probavu
Grožđe sadrži dekstrozu, fruktozu, levulozu i saharozu, malu količinu proteina, organske kiseline vinsku i jabučnu, karotin, vitamine A, B1, B2, B9 i C kao i vitaminske faktore P, kalijum, magnezijum, natrijum, hlor, fosfor, jod, pektin i tanin. Za ljusku crnog grožđa karakteristično je prisustvo plavog glikoksida enoksid i obojenog enocijanin, koji posebno osvežavaju. Interesantno je da je sastav grožđa veoma sličan majčinom mleku. A hranljiva biološka voda koju sadrži grožđe ulaze direktno u krv i sistem za varenje ne opterećujući ih masnoćom. Grožđe se naročito preporučuje dojiljama, rekovalescentima, starijima osobama i onima koji imaju otežano varenje. Lep grozd sa parčetom integralnog hleba može biti odlična zamena za obrok. Može se konzumirati za doručak ili užinu. Ukoliko želite da primenite detoksikaciju, preporučuje se detoksikacija grožđem. Da biste to izveli, popijte od 800 do 1.400 ml soka od grožđa ili od 1,5 do 2,5 kilograma grožđa. Dijeta ne sme da traje duže od tri dana.
