Izvor: Politika, 05.Apr.2008, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Slike Mediterana
Peti beogradski festival igre: Balet milanske Skale u „Sava centru”
Posle Holandskog plesnog teatra, Kulberg baleta i brojnih priznatih nacionalnih baletskih kuća i kompanija koje su proteklih godina gostovale na Beogradskom festivalu igre, sada je u Beograd stigao i ansambl čuvene milanske Skale. Poznata po svojoj tradiciji negovanja klasičnog italijanskog stila igre, i vrhunskih igrača romantičnih baleta s prve polovine devetnaestog veka, Skala je u svojoj dugoj istoriji >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u svojim odajama stvorila ili, pak, ugostila neka od najvećih imena iz sveta baletske umetnosti. I danas u ovoj kući sa igračima rade najpoznatiji svetski koreografi. Ansambl Skale na sceni „Sava centra” izveo je predstavu „Mediteraneo”, u koreografiji Maura Bigoncetija, kojom je otvoren ovogodišnji Peti beogradski festival igre.
Plesni stil Maura Bigoncetija je neoklasičan, zahtevan, pun snažnog energetskog naboja. U baletu „Mediteraneo”, Bigonceti je pred sebe postavio težak zadatak – da napravi predstavu bez fabule (naime njegova inspiracija vođena je muzikom, temperamentom i atmosferom mediteranskih zemalja), a gotovo i bez scenografije – zadnja kulisa je platno na kojem je tamnozlatni polukrug koji asocira na Sunce, a u uglu velika kost dinosaurusa. Bigonceti je tako sebe i svoje igrače stavio pred izazov – da sedamdeset i pet minuta drže pažnju publike isključivo čistom, virtuoznom igrom. Bez priče, znakova, simbola, teatralnosti... Zadatak koji pred sebe mogu da stave samo iskusni, vrlo talentovani koreografi. A Bigonceti je, sasvim sigurno, i iskusan i talentovan – on se većinom služi standardnim neoklasičnim plesnim vokabularom, ali vrlo često svoje koreografske fraze dopunjuje malim iznenađujućim finesama, neočekivanim okretom, gestom ili lepom, slivenom podrškom.
Međutim, cela predstava – od momenta kada igrači u jednostavnom crnom vešu izađu na scenu, pa preko atraktivnih delova u crvenim haljinama, do završnih scena u bež kostimima, varira u svom kreativnom i idejnom bogatstvu. U njoj se smenjuju vrlo zanimljive deonice, sa povremenim delovima praznog hoda, kada Bigonceti gubi inspiraciju, i trenuci kada ponovo, pogotovo pred kraj, koreograf hvata zalet koji ga vodi do efektne završnice. Tako, recimo, gledamo izuzetno efektan i zanimljiv duet u kojem igračica oko struka ima pojas za koji je partner drži, i na taj način barata sa njom kao sa lutkom – baca je, podiže na sebe, oko sebe... a njihov ples je nabijen emocijama, frustracijom, strašću... Posle toga slede relativno pojednostavljene, stereotipne ansambl deonice, a onda opet neka sveža, dobra, inovativna ideja... Jedinstvo predstave, osim ove kvalitativne neujednačenosti, remeti i muzička kompilacija sačinjena od etno-muzike mediteranskih zemalja, presečene, recimo, Mocartovim „Turskim maršom”,... a kompilacije retko kada donose kvalitet baletskoj postavci, pogotovo kada se uporede sa originalnim muzičkim zapisima rađenim za konkretno koreografsko delo.
U svakom slučaju, Bigoncetijev plesni stil je zahtevan, u smislu da podrazumeva odličnu klasičnu baletsku tehniku: pokrete odsečne, geometrijski precizne i energične, koji se pretaču u mekane, gipke, mačkaste skokove, kontrakcije, nagibe... I, onda, opet kontrast – jačina, napetost tela do njegovih krajnjih granica i često atraktivne, ali za telo ne sasvim logične plesne fraze... Kada se svemu tome pridoda brzi ritam, postaje jasno da ovakav stil igre mogu da prate samo tehnički izuzetno obučeni igrači. Upravo poput igrača milanske Skale.Njihova plesna tehnika je impresivna, pirueti sliveni, doskoci meki, tela gipka i snažna. Zvezda milanske Skale Masimo Muru pokazao je, kao i svi muški solisti, izuzetno lepe, visoke skokove i besprekornu čistotu telesnih linija.
Beogradski festival igre počeo je tako igrom na najvišem nivou, i radom koreografa koji, možda, ne spada u sami vrh svetskog koreografskog stvaralaštva ali, svakako, ima dovoljno originalnih i zanimljivih plesnih rešenja koja njegovo delo čine prijemčivim za publiku.
Jelena Kajgo
[objavljeno: 06/04/2008.]
