Izvor: RTS, 22.Feb.2013, 00:48 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Slike Ignjata Joba u Galeriji RTS-a
Posle pola veka, samostalna izložba Ignjata Joba u Galeriji RTS-a. Predstavljena su dela iz Narodnog muzeja u Beogradu. Ignjat Job, slikar prve polovine 20. veka, jedan je od najznačajnijih predstavnika ekspresionizma u srpskom, hrvatskom i jugoslovenskom slikarstvu.
U Galeriji RTS-a, koja dosledno nastavlja da organizuje kapitalne retrospektivne izložbe velikana jugoslovenske i srpske istorije umetnosti, otvorena je izložba slika Ignjata Joba (1895-1936) iz zbirke beogradskog >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << Narodnog muzeja, nazvana "Uzvitlan životom i stvaralaštvom".
Otvarajući izložbu, v.d. direktorka Narodnog muzeja Bojana Borić Brešković je iskoristila priliku da se zahvali Galeriji RTS-a i predsedniku Saveta RTS-a za likovno stvaralaštvo Nikoli Mirkovu što omogućavaju u svom prostoru da se putem tematskih izložbi pokažu vrednosti koje čuva muzej zatvoren za posetioce već skoro celu deceniju.
Ona je citirala autorku postavke i teksta u katalogu istoričara umetnosti i višegi muzejskog savetnika Ljubicu Miljković da je lako organizovati ovako sjajnu izložbu ako se ima izvrsni umetnik poput Joba, jednog od najznačajnijih ekspresionista jugosloivenskih prostora između dva svetska rata, umetnika čija su dela uvrštena u antologijske preglede srpske, hrvatske i jugoslovenske umetnosti, od kojih se neka, najznačajnija, čuvaju u Narodnom muzeju.
Borić Brešković je izrazila nadu da će se uspešna saradnja muzeja i Galerije RTS nastaviti, jer ovaj galerijski prostor je izuzetan i u njmeu mogu da dođu do punog izražaja blaga koja čuva muzej.
Direktor Televizije Beograd i predsednik Saveta za likovno stvaralaštvo RTS-a Nikola Mirkov je kao domaćin konstatovao da ova izložba 22 Jobove slike prevazilazi po umetničkim vrednostima i značaju ono što se u galeriji RTS-a do sada izlagalo.
On je otkrio da njegovo prijateljsvto sa aktuelnom direktorkom Narodnog muzeja seže u školske dane, pošto su oboje pohađali čuvenu Klasičnu gimnaziju i da je to bio jedna od razloga da su se lako i brzo dogovorili kako će izložba biit obezbedjena bez ogromnih troškova oko plaćanja osiguranja.
On je "prozvao" istoričara umetnosti Nikolu Kusovca, koji je radni vek proveo kao kustos Narodnog muzeja da kaže nekoliko reči o izložbi koja pruža šansu posetiocima da prvi put od 1958. godine vide reprezentativnu samostalnu smotru remek dela Ignjata Joba u Beogradu.
"Ponosam sam što sam radio u Narodnom muzeju u kome su moji preci prepoznali istinske vrednosti, sakupili ova remek dela i sačuvali ih za buduća pokolenja", kazao je Kusovac i dodao da su to slike na kojima je umetnik istkao svoje moćne ekspresionističke sonate koje odzvanjaju kao da ih izvodi veliki orkestar".
Izložba koja će biti otvorena do 31. marta obuhvata dela nastala u periodu između 1923. i 1935. godine medju kojima su neki od na najlepših pejsaža, portreta, žanr scena koje je ovaj jedinstveni umetnik naslikao.
Job je rođen u Dubrovniku, umro je u Zagrebu, a kao vatreni Jugosloven boravio je u dužim intervalima u Srbiji. Po majci je poreklom iz Nemačke, po ocu iz Italije, a bio je kosmopolita katoličke, a zatim pravoslavne veroispovesti. Slikarstvo je studirao u Zagrebu. Bio je član beogradske umetničke grupe Oblik.
Boravio je i stvarao u Zagrebu, Rimu, Napulju, Kapriju, Beogradu, Kulini, Supetru na Braču, Splitu, Lumbardi i Komiži. Njegova dela uključivana su u antologijske preglede srpske, hrvatske i jugoslovenske umetnosti, a neka od njegovih najznačajnija dela čuvaju Narodni muzej i Muzej savremene umetnosti u Beogradu i Spomen-zbirka Pavla Beljanskog u Novom Sadu.
