Izvor: Večernje novosti, 08.Apr.2018, 11:00   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Slikar Ratko Šoć: Ja sam zaustavio Dunav!

Cetinjaninu (80) priznato autorstvo čuvene pesme "Osam tamburaša s Petrovaradina". Stihove sam napisao 1975. na Petrovaradinskoj tvrđavi i posvetio ih Janiki Balažu ZAUSTAVITE Dunav i skazaljke stare, ovo je pesma moja..." Nadaleko čuvene stihove jedne od najlepših i najčešće izvođenih vojvođanskih romansi, "Osam tamburaša", napisao je, što se malo zna, rođeni Cetinjanin, Ratko Šoć (80), akademski slikar iz Vrbasa, još 1975. godine. Dugo se pretpostavljalo da >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << je reč o starogradskom, opšteprihvaćenom hitu, nastalom kao deo vojvođanskog tradicionalnog stvaralaštva, koji su proslavili mnogobrojni tamburaški orkestri. Najčešće je vezivana za Zvonka Bogdana, panonskog šansonjera, u čijem se redovnom repertoaru i danas nalazi. Međutim, istina je drugačija...PROČITAJTE JOŠ - Još me prati osam tamburaša - Posle mnogo godina, zahvaljujući advokatskoj kancelariji "Koprivica" u Vrbasu, potvrđeno je da sam ja zvanično autor - počinje priču za "Novosti" u svom vrbaskom ateljeu Ratko Šoć, prebirajući prstima po platnu na kojem je pre nekoliko decenija naslikao legendarnog primaša, Janiku Balaža. - Njemu sam i posvetio stihove, a muziku je komponovao Milorad Minja Vučetić, sada već počivši kompozitor. Janika je često dolazio kod mene u atelje. Govorio je, "Znate Ratko, Petrovaradin će pucati kada budemo svirali tu pesmu".PROČITAJTE JOŠ - Zvonko Bogdan: Ako vam se ne bude išlo odavde, ostanite! (VIDEO) Tako je i bilo jer je, kako Šoć kazuje, pesma nastala upravo na terasi Petrovaradinske tvrđave, u leto 1975, kada je sa svojim društvom uživao u ambijentu "Gibraltara na Dunavu" i muziciranju slavnog orkestra.PROČITAJTE JOŠ - Udrite jače u te žice, tamburaši - Stihovi su prosto navirali, pa je sve u jednom dahu stvoreno - seća se Šoć. - Bio sam ganut umećem Janikinih "majstora pera i žice" i gotovo da sam uzviknuo "zaustavite Dunav i skazaljke stare...". Jeste, tada sam je napisao. Zvonko Bogdan je, moramo biti realni, popularisao tu pesmu. On je dopisao, ali nije napisao. Jer se originalni, moji stihovi i oni dopisani razlikuju. Zvonka Bogdana ni ne poznajem. Nikada se nismo upoznali. Znam samo da je na koncertima imao komentar u najavi za svaku pesmu, osim za "Osam tamburaša". Tada je obično govorio, "ajmu onu našu"... Miroslav Mika Antić, čuveni poeta vojvođanske ravnice, s kojim je Šoć drugovao i često učestvovao na likovnim kolonijama, imao je, kako se naš sagovornik seća, poseban komentar na pesmu inspirisanu ženom, Dunavom, ljubavlju, petrovaradinskim noćima, zvucima setnih žica tamburice, vinom... - Govorio je Mika: "Odakle se on iz Vrbasa setio da dođe i da nam zaustavi Dunav, to je umetnost". Bili smo mnogo dobri drugari... "Osam tamburaša" je prvi u originalu otpevao Miloš Milošević, na festivalu narodne muzike u Sarajevu iste godine kada je i nastala. Autentičan tekst Ratka Šoća ponovo se mogao čuti nedavno u emisiji Nataše Ilić na RTV Vojvodina, "Neka pesma kaže", kada ju je otpevao Đuro Radić. - Napisao sam sveukupno šest pesama. Vojvodini i Janiki sam posvetio tri, a lepša od ove koja je ušla u legendu je "Laku noć jutra moja", kojom je Dušan Jakšić osvojio "Zlatnu tamburicu" u Srpskom narodnom pozorištu. "Skazaljke stare" peva operski pevač Saša Petrović. Druge tri su crnogorske, "Gorski cvijet" i "Od Lovćena do Komova", kojima je Ismet Krcić osvojio prvu nagradu na festivalu u Sarajevu 1971, kao i "Tre sorele" o sestrama koje su bile zaljubljene u mladog kapetana. Umetnik, koji ove godine slavi 80. rođendan i šest decenija likovnog stvaralaštva, s obzirom na to da mu je slikarstvo osnovni životni poziv, neretko piše i aforizme. - Izašle su pre 20 godina dve zbirke aforizama pod naslovom "Mnogo nas je na kugli, pređimo na kocku". Smatram da je i danas aktuelan taj aforizam, kao i "Ovo nije vreme za umetnost, ali je umetnost živeti u ovom vremenu" ili "Dug put od majmuna do čoveka neki su prešli prečicom, to je ta protekcija" - zaključio je Šoć.PAVAROTI UZOR - OBOŽAVAM muziku, Pavarotija posebno - ne krije Šoć. - Međutim, slikam i crtam u tišini. Za stvaralaštvo je potreban mir. Crtež je za mene zaista nešto veličanstveno. Svi veliki slikari bili su veliki crtači, a slikar ne mora da crta tačno, nego dobro. Legenda Janika BalažSLIKARSTVO RATKO Šoć je srednju umetničku školu završio u Herceg Novom, usavršavao slikarsko umeće uz Petra Lubardu, Mila Milunovića, Dadu Đurića, a družio se sa Danilom Kišom i mnogim velikanima likovnog i književnog stvaralaštva. Diplomirao je na novosadskoj Akademiji umetnosti, bio stipendista italijanske vlade, usavršavao se u Rimu i Madridu, izlagao u zemlji i inostranstvu. Dobitnik je značajnih strukovnih nagrada i priznanja i ostavio je zapažen trag u slikarstvu druge polovine 20. veka u Srbiji i znatno šire. AZBUKA PRE pola veka Ratko Šoć je kreirao sopstvenu azbuku posebnom kombinacijom slova, koju je odmah i zaštitio: - To je, naravno, ćirilica, ali nastala po mojoj kombinaciji grčkih slova i kineskih znakova. DESA MI REKLA: ZAUSTAVIŠE DUNAV! RATKO Šoć ljubomorno čuva veliku, kako kaže, veoma staru svesku sa više stotina svojih crteža. - Pogledajte: zadnji crtež u svesci nacrtao sam 1. aprila 1999. godine, kada je u NATO bombardovanju srušen Petrovaradinski most. Supruga Desa mi je to saopštila. Ušla je u atelje i rekla mi: "Zaustaviše Dunav!" Teško mi je bilo, prolazio sam preko tog mosta u mladosti... - priča sa setom Šoć.

Nastavak na Večernje novosti...