Izvor: Blic, 27.Mar.2012, 03:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sličnosti i razlike
Ako se izuzme Slovenija, sve bivše jugoslovenske republike su u većini ekonomskih pokazatelja veoma slične.
Trgovinski deficit ovih zemalja i područja bio je prošle godine 20,9 milijardi, pri izvozu od 25,4 milijarde i uvozu od 46,4 milijarde. Slovenija ima izvoz jednak zbirnoj vrednosti Hrvatske, Srbije i BiH u iznosu od 20,5 milijardi evra uz deficit od 1,5 milijardi koji pokriva prihodima od svojih investicija.
Ovoliki jaz u trgovini upućuje na niz drugih sličnosti: >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << sve ove države su veoma zavisne od priliva doznaka od dijaspore. Ukoliko se ne izvozi roba, izvoze se ljudi.
Uz dijasporu ovaj deficit pokrivaju krediti i strane direktne investicije. I dok je kreditni priliv izostao, od stranaca se očekuje da rešavaju unutrašnje ekonomske probleme u svim ovim zemljama.
Sličnosti postoje i u nizu drugih područja, poput burazerske privatizacije, nivou korupcije, izneverenim očekivanjima.
Slovenija se od ostalih bivših jugoslovenskih republika razlikuje po konzervativnom pristupu u ekonomiji. Od proglašavanja nezavisnosti izvozna konkurentnost i spoljna ravnoteža bili su glavni ekonomski ciljevi Slovenije. Njima su rešavani drugi ciljevi: nivo industrijske proizvodnje, zaposlenost, likvidnost...
Ostarele konzervativce su, par godina pred krizu u Sloveniji, zamenili mlađi liberali i došlo je do eksplozije dugova države i kompanija. Sada je Slovenija postala slična po mogućnosti bankrota države i po finansijskim problemima preduzeća.
Uprkos sadašnjim problemima, Slovenija je ipak sačuvala ključne razlike: vrednost izvoza, industrijske proizvodnje i stepena zaposlenosti stanovništva.
Tu sličnost sa Slovenijom trebalo bi sebi da postave kao cilj sve elite u bivšim jugoslovenskim republikama. Uz jasan putokaz kako se do tog cilja dolazi.
