Izvor: Večernje novosti, 25.Maj.2015, 21:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Slet je slika koja se pamti
DAN mladosti. Na potpuno zamračenom stadionu JNA u Beogradu, prema atletskoj stazi korača, jedino osvetljena balerina Sonja Vukićević. Sa bakljama u rukama, potom, na stadion ulaze omladinci. Njih 8.000 iz svih republika SFRJ. Vatra prekriva teren... Ovako je, 25. maja 1988. godine počeo poslednji slet, uz štafetu, najveće obeležje Dana mladosti. Koreograf je bio Damir Zlatar Frej, slovenačko-hrvatski reditelj i koreograf. Ovim umetničkim poslovima bavi se i danas u Umagu, ali, kako kaže >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << za "Novosti", nijedna manifestacija nije toliko moćna i skupa kao što je bilo obeležavanje Titovog rođendana. Ni blizu tako veličanstveno, ali iskreno, sa nostalgijom i lepim uspomenama, Dan mladosti nije zaboravljen. Različitim skupovima, sa prepoznatljivim obeležjima Titove Jugoslavije, obeležen u mnogim mestima bivše zajedničke domovine. Setili su ga se i oni koji ga pamte, ali i "neki novi klinci" rođeni mnogo posle raspada SFRJ. - Pripremanje sleta povodom Dana mladosti bio je veliki izazov - seća se Damir Zlatar Frej. - Bio je to krupan zalogaj. Težak i odgovoran posao. Ali je na kraju donosio veliki užitak i osećaj neverovatnog zadovoljstva. Ne samo reditelju, scenografu i koreografu, nego i svim učesnicima sleta. Omladincima naročito. Oni su sa sobom donosili ogromnu strast i entuzijazam, koje smo mi umetnici pretakali u nezaboravne slike na terenu o kojima se i mesecima kasnije mnogo pričalo.DRUG VIVALDI - VOLEO sam da uvodim inovacije i kada je reč o muzici - priseća se Damir Zlatar. - Jedne godine sam odlučio da muzička podloga bude Vivaldijevo "Proleće". Kada sam to predložio, jedan član organizacione komisije sa Kosova bio je šokiran idejom da se tokom sleta ne čuje revolucionarna muzika. Uz to je dodao i "da se nema dovoljno novca da se drugu Vivaldiju plaćaju devizne dnevnice". Srećom, dobio sam podršku i veliku potporu obrazovanih članova komisije i "drug Vivaldi je prošao". Pripreme za čuvene majske sletove, po rečima našeg sagovornika, počinjale su odmah posle Nove godine. Svakog vikenda dolazio je u Beograd na sastanke organizacionog odbora. A, već početkom marta, kaže, svi umetnici zaduženi za priredbu "preseljavali" su se u glavni grad i ostajali do završetka proslave. Greške nije smelo da bude.- Kao koreograf imao sam zadatak da, osim izbora muzike, na terenu odredim mesta gde će učesnici sleta stajati, da ih obeležim bojama i na rastojanju od 70 centimetara. Za taj poslednji slet mi umetnici smo se izborili da muzička podloga bude Ravelov "Bolero". Kompozitor je bila Ksenija Zečević koja je uradila izvanredan, vrhunski posao - priča Zlatar. Priseća se i da je mnogo muke imao da ubedi organizacioni odbor da oko 8.000 učesnika sleta na stadion uđe sa bakljama. Službe su smatrale da je to veliki bezbednosni izazov, ali su, ipak, popustili i pristali. Jer, kako naglašava naš sagovornik, slet je bio izazov u svakom pogledu. - Radio sam koreografiju za četiri sleta i u svaki sam donosio novine i ulagao mnogo rada i truda. Prvu ponudu nisam odbio, ali ni slutio nisam koliko težak posao mi predstoji - kaže Zlatar. Damir Zlatar FrejGradovi iz kojih će doći učesnici sleta birani su "po ključu", a onda je njihovo rukovodstvo čast da budu deo priredbe na stadionu JNA ukazivalo najboljim đacima. - Znalo se da na sletu mora biti ispisano Titovo ime, da se obeležavaju važni datumi i bitke iz NOB, ali je umetnički izraz bio prepušten nama - veli Zlatar. *****TITO PRIMIO ŠTAFETUVEĆ nekoliko godina u Žitorađi, maloj topličkoj varošici na jugu Srbije, poštovaoci lika i dela Josipa Broza Tita, 25. maj simbolično obeležaju dočekom štafete mladosti, koju uručuju nikom drugom do drugu Titu!Uručenje poslednje štafete - Danas mi je srce puno, jer je za mene Tito bio i ostao otac čitave nacije i čak i oni koji ga možda nisu voleli, moraju priznati da nam je za njegovo vreme bilo najbolje - priča Radivoje Janaćković (75), koji je zbog ljubavi prema nekadašnjem najvećem sinu svih naroda i narodnosti dobio nadimak Tito, pod kojim ga u Žitorađi svi poznaju i zbog čega je, kako red nalaže, primio štafetu mladosti. Radivoje s ponosom ističe da je čast da ponese štafetu ove godine pripala njegovoj unuci Mariji, dok je ceremoniju pratilo nekoliko desetina meštana, poštovalaca lika i dela Josipa Broza. (D. ZEČEVIĆ)*****"HEJ SLOVENI" UZ PASULj"DRUŽE Tito mi ti se kunemo..." odzvanjalo je ispred beogradske kafane "Pavle Korčagin", gde su se okupile stotine poštovalaca lika i dela Josipa Broza Tita i jugonostalgičara da uz muziku i besplatan ručak proslave Dan mladosti. - Pazi 'vamo! Pozdrav zastavi! - zaorilo se dok se trobojka sa petokrakom vinula u visine uz zvuke "Hej Sloveni, još ste živi.." Suze teku, oseća se nostalgija. Među prisutnima izdvojili su se ratni veterani u uniformama, sa ordenjem, koji su ponosno pevali uglas. - Kao sportista učestvovao sam na sletu, pred maršalom Titom i meni je srce htelo da pukne od radosti! Ratovali smo pod njegovom zvezdom i nema ništa uzvišenije nego braniti svoju otadžbinu i ništa tužnije nego zaboraviti na one koji dadoše svoje živote za našu slobodu - kaže Ratko Mijajlović, predsednik Udruženja ratnika svih ratova Srbije.Pred goste je izašao i glumac Milenko Pavlov u ulozi Tita. Pozdravljen je gromoglasnim aplauzom, a ni štafeta nije izostala. (V. R.)*****ŽELIM VAM DRŽAVU KAKVU SMO MI IMALINIKO ove godine, kao prethodnih, ništa nije organizovao kako bi se Dan mladosti i 123. Titov rođendan obeležili dostojno državniku po kome se u svetu znalo za Jugoslaviju. Onu, veliku i, kako je mnogi pamte "zemlju lepote i slobode". Titov unuk Joška Broz prvi put posle bezmalo deceniju nije ispred muzeja "25. maj" sečekao štafetu. Ali jeste onako domaćinski za svakog imao lepu reč. - Dok sam mogao sam sam mnogo toga lično organizovao, pokretao ljude... Sada niko ništa ne da komunistima, a ja više nemam ni snage, ni novca. To sam objasnio ovim ljudima, poštovaocima moga dede - govori Titov unuk, Joška Broz. Više stotina ljudi, ipak, je ispunilo memorijalni kompleks u kome počiva maršal. Ispred Kuće cveća poduža kolona u tišini. Traje mimohod pored Titovog groba, prepunog vencima. Polaže se cveće i na grob Jovanke Broz. Kane i poneka suza kojoj trenutak hladovine pravi senka stegnute pesnice na čelu ispod titovke. Zaigralo se kozaračko kolo ispred muzeja "25. maj" Foto: P. Mitić - Ja bih vam, deco, poželeo državu kakvu smo mi partizani s Titom stvarali - govori Đorđe Mirković. - Mi je stvarali, ovi što su posle došli u krvi je potopili, još govore: "Kako ste je stvarali tako je i završila." Zašto plačem? Zato što neću dočekatu takvu lepotu i slobodu.Na prsima Đorđa Mirkovića - odlikovanja. Nema mesta gde nema odličja. Orden za hrabrost, orden zasluga za narod, orden bratstva i jedinstva... medalje. Čitava prsa pod ordenjem. Imao je ovaj starina iz Udbine 14 godina kada je pristupio Šestoj ličkoj diviziji. - Naša mladost sledila je ideje slobode. Šta ima ova mladost, danas - pita i odgovara. - Voleo bih da danas barem ima nadu. Traje mimohod. Počast Titu odaju i veterani proteklih ratova, od Slovenije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, do Kosova i NATO bombardovanja. Zategli svečane uniforme, sijaju širiti, a vidi se senka na licima.Radivoje Janaćković sa unukom Marijom Priču prekida pesma, odozdo s platoa. Razvilo se i kozaračko kolo. Kolovođa je drugarica, a slede je još petoro. Na kecu je starina, ali ne pušta da se kolo pokida. Pevaju kao da ih je pedesetoro. Vladica Zdravković iz Beograda kaže da svake godine dolazi na ovaj "svečan dan". - Zašto? Zato što poštujem vreme u kojem je bilo dovoljno da se kaže Tito, pa da ti se sva vrata otvore. Na platou Jelena Bogićević i Nada Kostić. Zaogrnute velikom zastavom bivše Jugoslavije. Pevaju "Od Vardara pa do Triglava". - Marširala sam na prvoj paradi u Beogradu, za Dan pobede, 1970. - kaže Nada. - Marširali smo u istoj koloni, a niko nikog nije pitao koje si vere i koje nacionalnosti. Tako se, zaista, nekada neopterećeno pripadnosti živelo. Gore, između portirnice i Kuće cveća neko okitio ružama revere bronzanog Tita. Na statui - crvene se cvetovi. - Kao da je živ - kaže Velimir Žikić. - E, da je živ - sastavi rečenicu Slavko Ilić. TETOVAŽA ACA Cvetković istetovirao Titov ratni lik na desnom ramenu. - Ja sam vam sa crvene Čukarice - predstavlja se.- Otac moj, prvoborac, a posle i ja radili smo u šećerani "Dimitrije Tucović". Zvali smo je crvena šećerana. Umro otac, umrla šećerana. A ja? Ja vam evo životarim i sećam se koliko je čovek slobodan kada ima posao. Kada može da se leči. Da školuje decu. To je bilo to vreme. (M. MARKOVIĆ)
Nastavak na Večernje novosti...
