Izvor: Danas, 07.Sep.2014, 21:58 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Slepstik Bergman
Film švedskog reditelja Roja Andersona „Golub sedi na grani razmišljajući o postojanju“ dobio je najviše priznanje Venecijanskog filmskog festivala - nagradu Zlatni lav. Kada je ovo ostvarenje čudnog naslova prikazano prošle nedelje na Mostri, malo je reći da su kritičari ostali zatečeni.
Da li je reč o komediji ili tragediji, istorijskoj priči ili egzistencijalističkoj drami? Činilo se da niko ne može tačno da opiše film švedskog „oldtajmera“, poredeći >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << ga sa različitim autorima, uključujući i Bergmana, a delo sa filmovima sa Stanlijem i Oliom. Ipak, većina je bila sigurna da je prisustvovala novom ekscentričnom remek-delu, a tako je izgleda mislio i festivalski žiri koji mu je dodelio glavnu nagradu.
„Golub“ je poslednji deo trilogije života, i nastavlja tradiciju prethodna dva filma - „Pesme sa drugog sprata i „Vi, živi“, korišćenja dugih kadrova, apsurdne komedije, karikiranjem švedske kulture i upotrebom felinijevske groteske.
Autor, čije je do sada najpoznatije delo bio njegov prvenac „Švedska ljubavna priča“ iz 1970. godine, u svojoj četiri decenije dugoj karijeri, režirao je samo pet dugometražnih i dva kratka igrana filma. Umesto toga njegova filmska umeća bila su usmerena na advertajzing - snimio je više od 400 reklama.
Ovaj slepstik Bergman, kako ga često naziva kritika, rođen je 1943. u Geteborgu. Pošto je njegov prvi film imao veliki uspeh (četiri nagrade na Berlinalu),
Anderson je pao u depresiju, boreći se da njegov naredni projekat ne bude šablonski nastavak prethodnog. Kada je na kraju snimio „Giliap“ (1975), doživeo je potpuni debakl kod kritike i publike, zbog čega nije snimio film narednih 25 godina. Zanimljivo je da je
Anderson kasnije izjavio da ljudi tada još nisu bili spremni za njegovo delo, koje dosta podseća na njegovu aktuelnu trilogiju (uključujući i nagrađeni „Golub“), kojom se na velika vrata vratio u svet filma 2000. godine.
Njegov kratki film „Nešto se dogodilo“ takođe je imao čudnu sudbinu. Obrazovani film o sidi snimljen je u saradnji sa Nacionalnim savetom za zdravstvo i trebalo je da bude prikazivan u školama širom Švedske, ali se od toga odustalo jer je imao „suviše mračnu poruku“. Nezavršeni projekat prikazan je pet godina kasnije. S druge strane „Svet slave“, koji je razvio sličan stil, postigao je veliki uspeh na svetskim festivalima i smatra se jednim od deset najboljih kratkih filmova na svetu.
Osnovao je svoju producentsku kuću Studio 24. Rodni grad mu se odužio dodelivši mu počasni doktorat i imenovavši ga za počasnog predsednika filmskog festivala.
