Izvor: B92, 16.Feb.2012, 19:50   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Sledeće sedmice o kartelu za lekove

Beograd -- Komisija za zaštitu konkurencije sledeće nedelje će se izjasniti o kaznama za nedozvoljeno kartelsko udruživanje najvećih proizvođača lekova i 6 veledrogerija.

Komisija će kazniti proizvođače lekova sa po 2 odsto godišnjeg prometa 2007. godine, a kaznu će platiti i veledrogerije.

Sedam najvećih proizvođača su se mešali u cenovnu politiku veletrgovaca da bi iz posla eliminisali male veledrogerije.

Na listi se nalaze „Hemofarm”, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << „Galenika”, „Zdravlje Aktavis”, „Farma Svis”, „Srbolek”, „Slavijamed” i „Habitfarm” kao i „Velefarm”, „Farmanova veleprodaja”, „Jugohemija farmacija”, te „Farmalogist, „Unihemkom” i „Vetfarm”.

Veledrogerije i proizvođači o kaznama će govoriti u ponedeljak preko zajedničkog advokata.

Podsetimo, ova priča pokrenuta je 2008. godine.

Komisija za zaštitu konkurencije pre 4 godine je utvrdila da cene lekova u apotekama nikada nisu niže od onoga što je utvrđeno kao maksimalna cena, pa je na osnovu toga pokrenuta istraga.

Otkriveno je da su najveći proizvođači lekova sa 6 veledrogerija januara 2008. godine, na sastanku u Privrednoj komori, dogovorili maksimalne cene medikamenata. Dogovoreno je i da tih 6 veledrogerija lekove smeju da prodaju isključivo krajnjim korisnicima, apotekama i zdravstvenim ustanovama. Komisija za zaštitu konkurencije, koja tada nije imala ovlašćenje da izriče kazne, izdala je rešenje o zabrani rada kartela, ali ono nije dobilo potvrdu na sudu. Vrhovni sud je 2010-te godine predmet samo prosledio Upravnom sudu. Zašto se sa izricanjem kazni čekalo 4 godine, za B92 objašnjava član Odbora Agencije za borbu protiv korupcije Čedomir Čupić:

"Čudno je da je Komisija rešenje donela 2008. godine, a da se tek sada traži da se izvrše te kazne. To govori da mi još nemamo vladavinu prava, nego da se ovde pravo tumači na osnovu dogovora političkih aktera. To je jedna vrsta samovolje u okviru političkog života. I naravna stvar, kada dođu politički trenuci da se pokaže pred građanima da je nešto urađeno, onda se to na brzinu saopštava."

Dijana Marković Bajalović, koja je bila predsednica Komisije za zaštitu konkurencije 2008. kada je doneto rešenje o zabrani rada kartela, kaže da treba imati u vidu da je Komisija sada samo izrekla kaznu i da ona još uvek nije naplaćena, kao i da to rešenje podleže preispitivanju pred višim sudskim instancama i pred međunarodnim sudovima. Prema njenom mišljenju, glavni argument optuženih farmaceutskih kompanija biće da nema kazne bez zakona, tako da bi država mogla da dođe u situaciju da po odluci nekog višeg ili međunarodnog suda vraća novac od naplaćenih kazni.

Nastavak na B92...