Izvor: B92, 22.Avg.2013, 08:59 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sledeće nedelje odluka o Gorjačevu
Novi Sad -- Vrhovni kasacioni sud sledeće nedelje doneće konačnu odluku o ekstradiciji ruskog ekstremiste Ilje Gorjačeva, koji ima prijavljen boravak u Sremskim Karlovcima.
Naime, Rusija je zatražila njegovo izručenje zbog počinjenih teških krivičnih dela, među kojima je i umešanost u osam ubistava. Radi se o istrazi grupe "Vojna organizacija ruskih nacionalista (BORN)", čiji se članovi sumnjiče da su učestvovali u ubistvu osam ljudi - mahom antifašista i imigranata, kao >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << i sudije Eduarda Čuvasova, podseća portal 021.
Tim odbrane Ilje Gorjačeva u Srbiji, koji čine advokati Goran Petronijević, Dejan Ćasić i Feđa Dimović (član grupe Beogradski sindikat), na raspravi je izneo stav odbrane koji se protivi izručenju Gorjačeva.
Prema njihovim rečima, prekršeni su pojedini članovi Zakona o ekstradiciji, koji se tiču ispunjenosti uslova da bi osoba mogla biti izručena, i zatražili su puštanje Gorjačeva na slobodu.
Odsekli glavu Tadžikistancu i ostavili je na pragu Uprave
Ruski istražni organi, koji su zatražili izručenje Gorjačeva, podvlače brutalnost BORN-a, čija su meta antifašisti, imigranti i ljudi kavkaskog porekla, prenosi 021.
Osumnjičeni se u istrazi pominje kao vođa ove terorističke organizacije, a među osam rasno-etnički motivisanih ubistava za koje se tereti, izdvaja se odsecanje glave Tadžikistancu Šaripovu Ahtamšu Jusufoviču (24) u oktobru prošle godine.
"Članovi organizacije trudili su se da skrenu maksimalnu pažnju na svoje zločine. Na primer, odmah pošto je grupa migranata silovala maloletnu devojku, gupa je nasumično izabrala čoveka poreklom iz Tadžikistana, koji nikakve veze nije imao sa silovanjem. Njega su ubili, a glavu žrtve su bacili pred vrata uprave Možajske regije u Moskvi. Oni su mislili da će društvo odobravati takva dela i da će to uticati na migracionu politiku. Pritom, obratite pažnju, njihove žrtve po pravilu su potpuno nevini ljudi koji poštuju zakon", kaže Vladimir Markin, portparol Istražne komisije Rusije.
Grupa BORN preuzela je odgovornost za nekoliko ubistava, među kojima je i likvidacija sudije Eduarda Čuvašova, koji je vodio istragu o neonacističkim organizacijama "Beli vukovi" i članovima rasističke bande "Rino-Skačevski".
Gorjačev u Srbiji ima privremeni boravak od aprila 2011. godine. Prijavljen je na adresi u Sremskim Karlovcima, kao novinar, a ostvario je bliske kontakte sa novosadskim neonacistima.
On je u februaru 2012. godine bio gost u Skupštini Srbije, u poseti tadašnjem poslaniku SRS Dejanu Miroviću, u društvu Roberta Fiorea, vođe italijanske neofašističke stranke "Forca nuova", i Novosađanina Miodraga Milikića, kome je zajedno sa Goranom Davidovićem suđeno zbog upada na antifašističku tribinu na Filozofskom fakultetu.
Prijateljstvo sa radikalima potvrđeno je kada je Gorjačev, kao predstavnik organizacije "Desna konzervativna alijansa" zatražio da lider SRS Vojislav Šešelj bude proglašen za počasnog građanina Moskve.
Formirao ruski "Obraz" po uzoru na srpski
Zahvaljujući novinarskoj akreditaciji, kretao se u raznim krugovima srpske političke scene. Intervjuisao je tadašnjeg ministra spoljnih poslova Vuka Jeremića, a 2007. godine bio je gost Srpske radikalne stranke na skupu "Stop haškoj tiraniji", u vreme kada je na čelu te partije bio Tomislav Nikolić. Posebnu povezanost ostvario je sa liderom "Obraza" Mladenom Obradovićem, pod čijim uticajem je formirao organizaciju ruski "Obraz".
Urednik ruskog servisa Radija Slobodna Evropa, Andrej Šari, kaže da je ruski "Obraz" deo mreže više nacionalističkih organizacija koje deluju u Rusiji i da u tim krugovima važi za jednu od najistaknutijih. Prema njegovim rečima, sam Gorjačev je, među radikalnim nacionalistima, viđen "kao junak i čovek koji bi mogao da žrtvuje i svoj život za ideju ruskog nacionalizma".
"To je fašistička ideologija, šovinistička, koja, jasno, za većinu građana Ruske Federacije nije prihvatljiva", kaže Šari.
Što se šire javnosti tiče, dodaje Šari, ruski "Obraz" je najprepoznatljiviji po optužbama za povezanost sa brojnim kriminalnim delima "koja su vezana za dosta poznata ubistva u Rusiji – osoba koje ili nisu bile slovenskog porekla ili osoba koje su se bavile zaštitom ljudskih prava u sferi etničkih odnosa".
"Najpoznatija su dva – u centru Moskve je ubijen vrlo poznati advokat Stanislav Markelov i novinarka Anastasija Baburova, koja je ubijena sa njim. Kriminalci su pronađeni, to su ljudi iz bližeg okruženja Ilije Gorjačeva, a i oružje iz kojeg su pucali, taj pištolj, bio je Ilije Gorjačeva. Ubijen je i jedan pravnik, sudija koji je vodio puno slučajeva vezanih za rast nacionalizma u Rusiji. Koliko mi je poznato, ruski zvanični organi, ljudi koji tragaju za kriminalcima, imaju dug spisak pitanja za Iliju Gorjačeva”, kaže Šari.
O vezama sa "Obrazom" Gorjačev je govorio kao svedok povodom ubistva advokata Tihonova i novinarke Hasis, kada je priznao da su oni ubijeni pištoljem koji je pripadao njemu.
"Septembra 2002 .godine ja sam brend Obraza doneo sa svoje prve posete Srbiji. Kako je mene uvek interesovala istorija, ja sam u to vreme već počeo da se na fakultetu specijalizujem za balkansku problematiku, i uvek sam hteo da izdajem časopis. Prvo je časopis trebalo da bude vojno-istorijski, ali kada pošto sam otišao u Srbiju i pošto sam se tamo upozano sa Obrazom, rešio sam da bi bilo interesantnije da uzmem već gotov brend i da radim u okviru njihovog formata jer je njihov format bio širi i interesantniji nego što bi to bio vojno-istorijski časopis", pričao je tada Gorjačev.
Obradović nikad nije porekao prijateljstvo sa Gorjačevom i naveo je da "ne može da veruje" da je on terorista.
"Zbilja mi je teško da poverujem da bi neko takav mogao da bude terorista. Ilja tvrdi da je nevin, da mu je sve ovo neko podmetnuo i kao njegov prijatelj ja mu verujem dokle god se ne dokaže suprotno", rekao je Obradović.
Gorjačeva je 9. maja privela jedinica Interpola u Srbiji, na osnovu ruske poternice. Istovremeno sa hapšenjem Gorjačeva u Srbiji, u Ukrajini su lisice na ruke stavljene njegovom "saborcu" Mihailu Volkovu, koji je zbog izazivanja nereda, tokom kog su poginula trojica pripadnika manjinskih etičkih zajednica, u zatvoru proveo pet godina
