Izvor: B92, 20.Jul.2013, 17:24 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Slede ekonomske teme u pregovorima
Beograd -- Aktuelnim političkim temama u pregovorima, uskoro će se pridodati i one ekonomske, jer većina otvorenih pitanja obrađuje baš tu oblast.
Dok javnost očekuje ime čoveka koji će koordinirati timovima koji pregovaraju sa Evropskom unijom, uveliko se analizira predstojeći posao, ali i mogući problemi.
Posao nije lak, što potvrđuju i domaći i strani političari.
Dosadašnje iskustvo zemalja koje su ušle u Uniju pokazuje da je kod nekih pitanja moguće >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << da se, pod jasno definisanim uslovima, primena završi i posle pristupanja zemlje. Jedno od poglavlja, gde bi to moglo da se desi, jeste i poglavlje broj 16, koje se bavi oporezivanjem.
Velike kancelarije i osoblje će dobiti novi zadatak - analiza 35. poglavlja, čije su dve trećine vezane za ekonomiju.
Srbija će do ugovora o punopravnom članstvu pokušati da dođe brže od ostalih. Vlast optimistički očekuje da će sve završiti za 4 ili 5 godina. To znači da bi do tada trebalo uskladiti pravila i rešiti sva otvorena pitanja. Ipak, i posle pridruživanja moguće je dobiti odlaganje primene određenih mera.
"Iskustvo koje se do sada javljalo, prilikom pridruživanja, govori o tome da ovi prelazni periodi mogu da budu tri, pa čak i osam godina, u zavisnosti o kojoj oblasti se radi", kaže Milica Bisić iz Ministarstva finansija.
Pored oblasti bitan je i pregovarač čiji uspeh može umnogome da ublaži posledice. Razlike su vidljive na svakom koraku, a izazovi na svakom ćošku. Tako bi u delu koji se bavi posrednim porezima problema moglo da bude sa akcizama. Promene ne bi mnogo uticale na naftne derivate, ali bi struja, ugalj, koks i mazut, kao što je u Uniji odavno, počeli da budu tretirani kao akcizni proizvodi.
"Predmet pregovora bi trebalo da bude dobijanje dovoljno dugog prelaznog perioda za Srbiju da se uvede ova vrsta akcize. Obrazloženje je da tako kažem dosta jednostavno - to bi moglo da ugrozi i snabdevanje i tržište, podigne cene...", rekla nam je Bisićeva.
Najveće promene, ali i administrativna prilagođavanja potrebna su kod alkohola, dok je kod duvanskih proizvoda potrebna promena visine akciznog opterećenja. Ipak, za Aleksandra Grunauera, iz nemačke organizacije GIZ, od svih nabrojanih tema, jedna od najznačajnijih u poglavlju 16 jeste borba protiv utaje poreza.
"Svrha toga jeste da pravna lica odnosno strani investitori koji imaju matične kuće u EU, a posluju u Srbiji, da ne mogu da utaje porez. To se sprečava time da srpska poreska uprav sarađuje i razmenjuje podatke sa poreskim upravama u EU, i time su oni na istom nivou znanja, i mogu da se suočavaju sa tim izazovom oporezivanja međunarodnih kompanija", kaže on.
Grunauer poručuje da je, bilo da se radi o poglavlju 16 ili o poglavlju 11, koje se bavi poljoprivredom, ili onim pod rednim brojem 22, koje analizira regionalnu politiku, ključna stvar u ovom procesu koliko brzo mogu da se prilagode administracija i regulativa evropskim standardima ili principima.
