Izvor: Politika, 24.Dec.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Slavimo, ali sa merom
Zaposleni u Srbiji praznovaće 2007. godine osam dana za državne praznike i još po jedan za verski praznik. Reklo bi se da nije previše, iako nas bije glas da smo, ne samo regionalni, već i evropski, a možda i svetski šampioni u praznovanju. Kad se uporedimo sa komšijama, uključujući i one koji su "već u Evropi", vidi se da nije baš tako. Dakle, zaposleni u Srbiji mogu da praznuju devet dana u godini. Ali, uvrežilo se mišljenje da smo skloni da zvaničnim prazničnim danima pridodamo >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i poneki radni koji se nađe između dve svetkovine.
Zato se, više od naših nego od stranih eksperata, proteklih godina moglo čuti da previše praznujemo. Jer, taj luksuz sebi ne mogu da priušte ni višestruko bogatiji od nas, a kamoli mi koji smo tek krenuli u obnovu i izgradnju društva pravde i blagostanja. A dok traje obnova, bar mi to znamo – nema odmora!
Koliko god nam teško padale te reči prekora zbog našeg praznovanja, naročito onog januarskog, činjenica je da nam je radni učinak u tom mesecu nešto slabiji od godišnjeg proseka. Tako je industrijska proizvodnja u januaru redovno manja od proseka ostalih 12 meseci, pa čak i od februarskog. Ali i drugi narodi imaju neki mesec u kome se natprosečno praznuje.
Zna li se koliki se u Srbiji izgubi zbog toga što se toliko praznuje?
Svojevremeno je jedan od članova republičke vlade izrekao sumu od nekoliko milijardi dinara gubitka od potencijalnog bruto-proizvoda u januaru, kada, prema nezvaničnim podacima, više od 50 odsto zaposlenih praznuje 10 dana.
U Republičkom zavodu za statistiku kažu da nijedno ministarstvo od 2001. naovamo, a ni ranije, nije tražilo odgovor na to pitanje, niti su se u ovoj državnoj službi samoinicijativno bavili tom računicom. Prema tome, koliko se zbog praznika u Srbiji manje proizvede, odnosno za koliko bi procenata naš bruto domaći proizvod u jednoj godini bio veći da ne praznujemo toliko koliko praznujemo – ne zna se.
Pa, gde se to praznuje od zvanične do Srpske nove godine?
Iskustvo kazuje da je to običaj u trgovini, naročito u onoj na veliko i u onim prodavnicama koje nude građevinski, vodoinstalaterski i elektromaterijal.
– Onaj ko ima posla ne odmara se i ne spaja praznike. Dobra porudžbina se ne odbija. U tom slučaju radi se u tri smene i nikome to ne smeta, ni vlasniku firme, ni zaposlenima. U tom slučaju, svako će pošteno biti plaćen za prekovremeni rad – kaže jedan preduzetnik sa višegodišnjim iskustvom.
Dakle, odmaraju se samo oni koji nemaju posla, ili ga nemaju dovoljno da pokriju troškove rada u januaru, kad se u Srbiji slave dve nove godine, Božić, Sveti Stefan, Sveti Jovan Krstitelj, Sveti Sava, pa i Sabor presvete Bogorodice i Bogojavljenje.
Inače, po važećim zakonima o praznicima u Srbiji, neradni dani su 1. i 2. januar (ponedeljak i utorak) za proslavu Nove godine, zatim 7. januar, prvi dan pravoslavnog Božića koji sledeće godine pada u nedelju i ne pomera se za ponedeljak, s obzirom na to da je verski, a ne državni praznik.
Neradni dan je i 15. februar (četvrtak), na Sretenje, kada se slavi Dan državnosti Srbije, za dan države koje nema, Savezne Republike Jugoslavije, 27. april (petak), neradan je jedan dan, a, zahvaljujući tekovinama svetske radničke klase, za međunarodni Praznik rada ne radi se 1. i 2. maja (utorak i sreda).
Dan pobede u Drugom svetskom ratu – 9. maj praznuje se radno, kao i Sveti Sava i Vidovdan – 27. januar, odnosno 28. jun.
Zaposleni imaju pravo da ne rade i za verske praznike Božić i Uskrs, pravoslavci ne rade za krsnu slavu, pripadnici Islamske zajednice neradno slave Ramazanski i Kurban-bajram, a Jevreji ne rade za praznik Jom Kipur.
Zaposleni u privatnom sektoru mogu, u dogovoru s poslodavcem, da spoje neradne dane dva bliža praznika, što je proteklih godina obilato korišćeno, tako da se praznovanje prilično protegne.
Kada je reč o državnom sektoru, poslanici Skupštine Srbije mogu "ad hok" odlukom da, za koji dan, produže dane slavlja i u državnim, odnosno društvenim firmama.
Sudeći prema broju neradnih prazničkih dana, ipak nismo najveći "neradnici", jer je ubedljivi rekorder u praznovanju narod Republike Srpske, koji samo u januaru zvanično koristi 10 neradnih dana – za Novu godinu, Božić, Dan Republike, Srpsku novu godinu, Bogojavljenje i Svetog Savu.
Na osnovu Zakona o slavama i svetkovinama, kao i na osnovu Odluke Vlade Republike Srpske, neradni dani su 1. i 2. januar, tri dana Božića, Dan Republike 9. januar, Srpska nova godina – 14. i 15. januar, Bogojavljenje – 19. januar i Sveti Sava – 27. januar.
U Hrvatskoj je za državne praznike neradno ukupno 15 dana, a uz to pravo na po jedan neradni dan imaju građani koji 7. januara slave Božić, pripadnici islamske veroispovesti u dane Ramazanskog i Kurban-bajrama, kao i Jevreji u dane Roš Hašane i Jom Kipura.
Slovenci, prema zvaničnom kalendaru svetkovina, praznuju 12 dana u godini, koliko i Grci, dok Mađari, zbog državnih praznika, ne idu na posao devet radnih dana tokom godine.
[objavljeno: ]
