Izvor: Politika, 20.Apr.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Slatka i berićetna jesen
Vremenski uslovi pogodovali vinovoj lozi, a uzgajivači obnavljaju i proširuju zasade
Kruševac – Posle blage zime i toplog proleća, u kruševačkom kraju, prestonici grožđa i vina, gde je još župan Stefan Nemanja posedovao zasade vinove loze, vinogradi su lepo krenuli. Mašinsko okopavanje je završeno, a sada je u toku ručno uklanjanje korova oko čokota i pripremanje za zaštitu od insekata. Poljoprivredni stručnjaci "Rubina" i "Vino Župe" kažu da se dan >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << po jutru poznaje, a to znači da očekuju berićetnu i slatku jesen.
Na području u blizini ušća između Zapadne i Južne Morave i župskoj kotlini, oko Aleksandrovca, vinogradarstvo i vinarstvo imaju viševekovnu tradiciju. Jedan pisani dokument kaže da je Stefan Nemanja 1196. godine darovao manastiru Studenica nekoliko vinogradarskih sela u Župi. I srpski knez Lazar imao je vinograde i podrume vina na više lokacija u kruševačkom kraju. Francuski konzul Deko je 1904. godine vinorodnu Župu nazvao srpskom Šampanjom, imajući u vidu da je ovde klima gotovo ista kao u francuskoj oblasti Bordo.
Zato je vinarska kuća "Rubin", koja je od 2005. godine u većinskom vlasništvu beogradskog "Inveja", odlučila da na takvoj tradiciji intenzivira podizanje zasada vinograda. "Rubin" ima plantažne vinograde na brdu Ravnjak iznad Kruševca, na putu za župsku kotlinu, u okolini Ražnja, Bačine, Ribara, Lučine i Suvaje, u Dobričevu i Preševu. U punom rodu je 570 hektara vinove loze, a na 30 hektara su novi zasadi, u drugoj godini.
Najvećim delom gaje se plemenite sorte za vrhunska i kvalitetna vina: italijanski rizling, rajnski rizling, šardone, sovinjon, smederevka, rkaciteli (za bela vina) pino noar, kaberne, sovinjon, merlo i game (za crna vina). Uzgajaju se ponovo i tradicionalne, ali oplemenjene sorte: prokupac i tamjanika. Sličan sortiment neguju i kooperanti aleksandrovačke "Vino Župe".– Planiramo da svake godine podižemo po pedesetak hektara novih zasada vinograda, jer je to geografski veoma pogodno područje za vinovu lozu. Ovde, znači, postoje izvanredni klimatski i pedološki uslovi, te viševekovna kultura vinogradarstva i vinarstva. Mi bismo išli i na intenzivnije podizanje zasada vinograda, ali nam jedino ne pogoduje zakonska regulativa. Velike površine zemljišta su najvećim delom u državnoj svojini, a to nije na prodaju. Nama ne odgovaraju usitnjene parcele, a želeli bismo da u sledećem petogodištu imamo između 2.500 i 3.000 hektara vinograda sa sortama koje daju vrhunska vina – kaže za "Politiku" Miroslav Jovanović, direktor sektora razvoja u "Rubinu" i naš poznati enolog.
"Rubin" računa na oplemenjene domaće sorte i na veće površine pod zasadima francuskih sorti, za koje ovdašnji stručnjaci kažu da daju osoben, čak mnogo bolji kvalitet na našem zemljištu nego u Francuskoj. Za "Rubin" proizvodnja vinjaka ima poseban značaj, pošto na njemu ostvaruju oko 70 odsto dobiti. Spominjanje vinjaka, tvrde ovde, nikako nije reklama, već se radi o jednom autonomnom, specifičnom proizvodu, koji nije ni konjak, ni vino, ni rakija.– Vinjak je naš istinski brend. To je vinski destilat koji godinama leži u hrastovoj buradi i jedinstven je po mnogo čemu. Evo, uskoro ćemo na tržište pustiti vinjak koji je odležao 35 godina – obećava Jovanović.
Slična je situacija i u župskom vinogorju. Direktor Sektora razvoja "Vino Župe" Aleksandar Andrejić kaže nam da se župski kraj oporavlja posle iskorenjivanja fitoplazme, opasne bolesti vinove loze. Uz pomoć Ministarstva poljoprivrede, sanacija je obavljena na celom području, a sada svake godine, kooperanti "Vino Župe" podižu po pedesetak hektara. U planu za narednih nekoliko godina jeste povećanje sa sadašnjih 1.500 na oko 4.000 hektara pod vinogradima.
U Rasinskom okrugu, uz sve tradicionalne razloge za negu vinove loze, vinogradari i vinari imaju još jedan: da sa nekoliko hiljada hektara novih zasada dočekaju ulazak u Evropsku uniju.
Rade Stanković
[objavljeno: 20.04.2007.]
