Izvor: RTS, 17.Feb.2012, 14:42 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Slabosti obrazovnog sistema
Prosečna evropska ocena našeg obrazovanja niža je nego ranijih godina. Srbija je dobila odličnu ocenu u odnosu na ono što smo očekivali, poručuju sa Beogradskog univerziteta.
Svake druge godine ocenjuje se evropski prostor visokog obrazovanja. Prosečna evropska ocena 3,4 je nešto niža nego ranijih godina, jer su kriterijumi sve stroži.
Problemi našeg obrazovanja su neusklađenost strukture i sadržaja studijskih programa, nedovoljna uključenost studenata >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << i internacionalnih eksperata i mnogi drugi.
Da je bilo volje, u oblasti visokog obrazovanja moglo je da se uradi više, pa bi naša ocena na predstojećoj Ministarskoj konferenciji u Bukureštu bila bolja, smatraju na Beogradskom univerzitetu.
"Dobili smo odličnu ocenu - 3,11", kaže Branko Kovačević, rektor Univerziteta u Beogradu, koji je očekivao dvojku.
Kovačević ističe da je kod nas nisu usvojeni nacionalni okviri kvalifikacija. Izdavanje dodataka diplome još uvek je samo na srpskom jeziku, a trebalo bi da postoji i na engleskom.
Naplaćujemo studentima sve i svašta, kaže Kovačević. "Nostrifikacija diplome, mobilnost, bodovi - to sve treba lako da se radi", poručuje rektor Beogradskog univerziteta.
Studenti pre svega ističu problem sa brojem Evropskog sistema prenosa bodova. Kažu da bodovi treba da budu u skladu sa realnim opterećenjem akademaca.
Milan Krstić, student prorektor Univerziteta u Beogradu, ističe da predviđeni broj bodova - 60 nije realan. Ti bodovi trebalo bi da predstavljaju određeni broj radnih sati, odnosno jedan bod predstavlja od 20 do 30 radnih sati koji je potreban studentu da savlada jedan ispit, objašnjava Krstić.
Zbog ovakvih zahteva studenata ministar Obradović kaže da će zatražiti od fakulteta da se izjasne da li su reformisali programe i da bi do početka nove akademske godine bilo potrebno usvojiti izmene i dopune Zakona o visokom obrazovanju.
