Izvor: RTS, 19.Sep.2011, 09:22 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Slaba informisanost o zaveštanju organa
Za odluku o zaveštanju i doniranju organa, osim humanosti, neophodna je i dobra informisanost o proceduri dobijanja donor kartice. Kod većine lekara opšte prakse na jugu Srbije teško ćete dobiti informaciju o postupku dobijanja donor kartice.
Ove nedelje u Srbiji je produženo pet života, jer su dve porodice dozvolile da se doniraju organi njihovih najbližih, koji su doživeli moždanu smrt. Osim humanosti, za odluku o zaveštanju i doniranju organa neophodna je i dobra informisanost >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << o proceduri dobijanja donor kartice.
Ivana Mirčić iz Niša, majka dvoje dece, prošle godine je jedva uspela da pronađe dobrovoljne davaoce krvi za operaciju supruga. Znala je da je ljudima koji čekaju organ još teže, pa je sa još 20 svojih prijatelja i rođaka odlučila da zavešta organe. Kaže da je to učinila iz humanih razloga.
"Zaveštanje i doniranje organa kod nas više nije tabu tema, ljudi o tome govore slobodno, mada svi ljudi sa kojima sam razgovarala kažu da nisu dovoljno informisani o svemu tome", kaže Mirčićeva.
Iako je interesovanje za zaveštanje organa veće nego ranijih godina, kod većine lekara opšte prakse na jugu Srbije ćete teško dobiti informaciju o postupku dobijanja donor kartice.
Aleksandra Ignjatović, direktor Doma zdravlja u Svrljigu, kaže da nikada zvanično nisu dobili nijedan flajer da bi edukovali lekare, ali su se sami organizovali, pa na sastancima razgovaraju o tome šta je najbolje i kako da razgovaraju sa pacijentima koji im dođu i pitaju o toj proceduri.
Praksa je pokazala da se ljudi uglavnom odlučuju za zaveštanje svih unutrašnjih organa. Ima i onih, međutim, koji izbegavaju davanje tkiva i rožnjače.
Vidojko Đorđević, rukovodilac tima za transplantaciju Kliničkog centra "Niš", kaže da su u razgovoru sa zainteresovanima za zaveštanje organa primetili da oni ipak ne znaju šta i kako žele, ali da je važna njihova humanost.
Svest o zaveštanju i doniranju organa se i na jugu Srbije promenila, ali čini se nedovoljno.
Iako je sve više onih kojima je transplantacija neophodna, za protekle četiri godine je samo 13 ljudi u tom delu Srbije uspelo da produži život. Transplantirane su tri jetre, a deset pacijenata je dobilo novi bubreg.
