Izvor: RTS, 05.Jun.2011, 08:57 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Skupštinski "solo igrači"
Poslanike u Srbiji često smatraju taocima stranačkih centrala, po čijim nalozima i glasaju u Skupštini. Međutim, neki narodni predstavnici ponekad sebi priušte luksuz da glasaju suprotno od partijske većine.
Na srpskoj političkoj sceni, neke partije daju slobodu pojedinim poslanicima da glasaju po sopstvenom ubeđenju. Parlamentarci, koji nemaju problem da glasaju suprotno stranačkoj odluci poručuju da su za partijsku disciplinu, ali ne i jednoumlje.
U danu >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << za glasanje o važnom evropskom propisu, Zakonu o izboru narodnih poslanika, pojedini predstavnici vladajuće većine su, na primer, glasali protiv. Među njima je predsednik Izvršnog odbora Demokratske stranke Marko Đurišić, koji je pritisnuo crveno dugme, jer se nije slagao sa pojedinim odredbama.
"Nije luksuz i nije u krajnjoj liniji ništa neobično. Ja sam smatrao da to nije dobro, da nisu dobra rešenja, zato nisam hteo da podržim zakon na glasanju. Naravno, znao sam da to neće da ugrozi usvajanje tog zakona, ono što je najvažnije ukinute su blanko ostavke", kaže Đurišić.
Ipak, ako od njihovog glasa zavisi sudbina zakona, čak i oni koji važe za najsamostalnije, teško će se odvažiti na neposlušnost.
Dragan Marković iz Jedinstvene Srbije navodi da, u ovom vremenskom periodu, ta stranka ne bi glasala suprotno kada bi bila ugrožena većina, iz razloga što ove godine treba da dobijemo status kandidata, zato što Srbija sada ne sme da se svađa.
U skupštinskoj sali ima i poslanika koji, kako kažu, ne odstupaju od principa, makar njihov glas bio presudan.
Opasnost od kupovine poslanika
Samostalni poslanik Vesna Pešić kaže da ljudi često misle da je ona slobodni intelektualac i mislilac, koji dozvoljava sebi da ne poštuje partijske odluke, međutim, ona tvrdi da to nije tako.
"Ja sam baš obrnuti slučaj, strašno držim do partijskih principa, jer ja sam smatrala da LDP prema svojoj filozofiji i po svom pogledu na svet nikako ne može da glasa za jedan represivni zakon o informisanju", poručuje Pešićeva.
Sada, kada su mandati zakonom vraćeni poslanicima, neposlušnost bi mogla da postane zarazna. Glasanje po savesti, a ne po partijskom nalogu na prvi pogled deluje kao bolje rešenje, ali deo stručne javnosti upozorava na opasnost od kupovine poslanika.
"Za nas građane, analitilare, bilo bi jako dobro da bude javno beleženje ko je kako glasao za koji zakon, da mi možemo da vidimo ko je kupljen ili ko je glasao za konzervativne ko za liberalne", smatra politički analitičar Milan Nikolić.
U svakom slučaju, niko od parlamentaraca iz vladajuće većine ne spori da će dati kvorum za početak glasanja. U sali mora biti magična brojka od 126 poslanika, a da bi zakon prošao dovoljno je da ga podrži polovina od tog broja.
