Izvor: B92, 27.Feb.2015, 22:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Skupštinski rečnik je besmislen
Donošenje skupštinskog rečnika neprimerenih izraza je besmislen poduhvat, rečeno je na tribine "Kriza parlamentarizma" u Institutu za uporedno pravo.
"Tehnički, odnosno jezički, taj poduhvat je potpuno neizvodljiv", rekao je stručnjak sa Pravnog fakulteta Univerziteta u Minhenu Luka Breneselović.
On je dodao da bi bilo dobro kada bi se stvar tako postavila da osoba koja upravlja raspravom kaže "popu pop, a bobu bob", odnosno da ne izbegava odgovornost, nego da >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << prihvati da je upravo uloga predsedavajućeg da autoritativno, za vreme sednice, odredi koje je ponašanje prihvatljivo.
"Pa onda, ako se dogodi niz odluka koje ljudi kritikuju, onda nema druge nego da se kaže da neko drugi treba da predsedava", smatra on.
Breneselović poručuje da nema univerzalnih rešenja i da ne treba gledati druge primere zato što ni potrebe svih parlamenata nisu iste, pa tako, na primer, u praškom ili stokholmskom parlamentu ne postoji pravilo o tome šta da se radi, ukloliko se poslanici potuku, jer se to tamo ne dešava.
Ipak, dodao je, to nije opravdanje da Srbija nema adekvatnu regulativu.
Breneselović je istakao da ne postoji nijedna reč čije bi izgovaranje u svakom slučaju trebalo da bude zabranjeno i da je umesno izgovoriti i najružnije reči, ukoliko se ne izgovaraju u naučne svrhe ili ako se čita nečija važna izjava.
"Problem nikada nije u samoj reči već u tome koje značenje joj pripisuje govornik", rekao je on.
Da je takav rečnik teško napraviti smatra i Olga Sabo iz Instituta za srpski jezik Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU).
"Ovakav rečnik je teško, odnosno nemoguće napraviti, jer bi svaka reč mogla postati uvredljiva", rekla je ona i dodala da u sistemu obrazovanja i javnom životu treba insistirati na kulturi dijaloga.
U Institutu za uporedno pravo kažu da je tema veoma kompleksna i pitaju da li je donošenje rečnika udar na slobodu govora.
"Mislim da je rečnik potpuno besmislen i da naš parlament i parlamentarci, sasvim sam siguran, imaju mnogo pametnijih stvari o kojima bi mogli da raspravljaju", rekao je Vlada Đurić iz tog Instituta.
Takođe je primetio i marginalizaciju parlamenta koja je, po njegovom mišljenju, već delimično ostvarena.
Kao manifestacije tog procesa naveo je krađu mandata, fizičko i verbalno nasilje, kvantifikaciju rada parlamenta, promene Poslovnika na štetu ustavnih rešenja, kao i neučestvovanje parlamentaraca u pitanjima koja se tiču suverenosti.
"To se ne može vezati samo za jedan saziv ili jednu garnituru", rekao je Đurić i ukazao da je reč o kontitnuiranom procesu.
