Izvor: RTS, 06.Apr.2010, 19:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Skupštini niko ne veruje
Istraživači iz CeSID-a i Strateškog marketinga kažu za Blic da je rejting tako nizak da ne može biti niži i da poverenje u poslanike ima tako mali broj građana „da se to svodi samo na njihovu bližu rodbinu.
Svetlana Logar, direktorka Strateškog marketinga kaže za da građani ni u trenucima povećanja optimizma, kakav je unelo stavljanje Srbije na belu šengensku listu, zasluge ne pripisuju poslanicima i da „nema indikatora da u ovim okolnostima rejting Skupštine >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << može da skoči.
Nisko poverenje u Skupštinu građani imaju zato što vide i osećaju da se u njoj vodi stranačka boba i da sukobljavanje nije konstruktivno, u korist države.Vide da nije u pitanju sukob ideja već stranačkih interesa.
Posle promena 2000. godine poverenje je bilo znatno veće, a prvi pad desio se vrlo brzo, u aprilu 2001. godine kada su se sukobili Vojislav Koštunica i Zoran Đinđić, odnosno
njihove dve stranke oko hapšenja i izručenja Slobodana Miloševića. Ljudi su to doživeli kao sukob političkih stranaka, a ne kao borbu za opštu dobrobit. Otada se rejting Skupštine sa neznatnim pomeranjima kreće između osam i 15 odsto, kaže Logarova.
Prelomni trenutak u padu skupštinskog rejtinga koji pominje direktorka Strateškog marketinga obeležen je oduzimanjem 21 mandata poslanicima Demokratske stranke Srbije.
Trgovina mandatima i njihovo oduzimanje koji su, kao temelje za korupciju poslanika, obeležili period do 2006. godine, po mišljenju mnogih poznavalaca parlamentarne
demokratije, osnovno su obeležje Skupštine i razlog njenog lošeg rada, ponašanja i još goreg ugleda u javnosti.
Situacija je zapečaćena Ustavom koji je uveo blanko ostavke i poslanike potpuno pretvorio u marionete stranaka, u puke izvršioce volje i interesa stranačkih lidera koje zanima
samo visina njihove plate, naduvavanje dnevnica i mogućnost da zarade dobru penziju za kratko vreme, uz nerad.
