Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 05.Apr.2011, 20:36   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Skupština završila raspravu o pravosuđu

BEOGRAD -

Skupština Srbije završila je večeras raspravu o setu pravosudnih zakona, među kojima je i Predlog zakona o advokaturi, a rad će nastaviti sutra raspravom o finansijskim zakonima.

Parlament je danas u objedinjenoj raspravi razmatrao i Predlog zakona o javnom beležništvu, o izvršenju i obezbeđenju, kao i izmene Zakona o izvršenju krivičnih sankcija.

Zakoni važni za pridruživanje EU

Ministarka pravde Snežana Malović izjavila >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << je da je usvajanje seta pravosudnih zakona veoma važno za nastavak dalje reforme pravosuđa, za stvaranje normativnog okvira za efikasniji rad pravosuđa i zaštitu i ostvarivanje prava građana i pravnih lica.

Malović je, predstavljajući poslanicima predložena zakonska rešenja, rekla da je donošenje tih zakona važno i zbog pridruživanja Srbije Evropskoj uniji i Svetskoj trgovinskoj organizaciji.

Predlog zakona o advokaturi, prema njenim rečima, advokaturu definiše kao nezavisnu i samostalnu delatnost pružanja pravne pomoći fizičkim i pravnim licima, a urađen je u saradnji Ministarstva pravde i Advokatske komore Srbije.

Predloženim zakonom su pooštreni uslovi za obavljanje advokature, pa će tako advokati za obavljanje te delatnosti pored uobičajenih uslova morati da imaju i položen advokatski ispit.

Novinu predstavljaju uslovi za upis advokata - stranog državljanina u imenik advokata, pa će tako oni moći da budu upisani ukoliko se bave advokaturom u matičnoj državi i ako, u zavisnosti od vrste upisa, ispunjavaju druge propisane uslove.

Predlog zakona o javnom beležništvu uvodi notare kao novu pravosudnu profesiju u Srbiji i predstavlja još jedan korak u realizaciji Nacionalne strategije reforme pravosuđa, navela je ministarka pravde.

Donošenjem tog zakona, prema njenom objašnjenju, bio bi prenet deo državnih poslova na javnobeležničku službu, što bi doprinelo pravnoj sigurnosti u prometu, rasterećenju sudova i organa uprave, a građanima i pravnim licima omogućilo brže i jednostavnije ostvarivanje prava.

Predviđeno je da zakon počne da se primenjuje u drugoj polovini sledeće godine, kako bi se stvorili svi neophodni normativni, kadrovski i materijalni uslovi za njegovu primenu.

Malović je, predstavljajući Predlog zakona o izvršenju i obezbeđenju, rekla da je srednja starost nerešenih predmeta u Srbiji 442 dana, a prosečno trajanje izvršnog postupka oko 260 dana, dok je prosečno trajanje izvršnog postupka u zemljama EU 60 dana.

Posebnu novinu u predloženom zakonu predstavlja uvođenje institucije vansudskih izvršitelja, koji bi preduzimali izvršne radnje u cilju sprovođenja rešenja o izvršenju, a što će doprineti efikasnosti izvršenja sudskih odluka u građanskoj materiji.

Predloženim izmenama i dopunama Zakona o izvršenju krivičnih sankcija rešava se pitanje nedovoljnog broja zaposlenih u Upravi za izvršenje krivičnih sankcija, budući da se, između ostalog, zaposleni iz drugih državnih organa koji su radili na istim ili sličnim poslovima mogu biti preuzeti na najjednostavniji mogući način.

Preciziraju se dosadašnja zakonska rešenja koja se odnose na izvršenje kazne zatvora bez napuštanja prostorija u kojima osuđeni stanuje, čime se stvara potreban normativni okvir da se takva kazna može efikasno izvršiti.

Novinu predstavlja i odredba kojom se bliže uređuje primena elektronskog nadzora prema okrivljenom i krivičnom postupku.

Poslanici su razmatrali i ratifikaciju Sporazuma između Srbije i Međunarodnog krivičnog suda o izvršenju kazni Međunarodnog krivičnog suda, koji, prema rečima ministarke, predstavlja dalji korak u pravcu rešenosti Srbije da u punoj meri pruža konkretnu podršku radu tog suda.

Pored toga, to je još jedan konkretan pokazatelj odlučnosti Srbije da ratni zločini moraju biti kažnjivi, bez obzira na to gde su izvršeni, zaključila je Malović.

Vladajuća većina i LDP podržavaju set pravosudnih zakona

Vladajuća većina i Liberalno-demokratska partija podržaće set pravosudnih zakona, jer veruju da će rasteretiti rad sudova i omogućiti veću efikasnost i pravnu sigurnost, dok se sa njima nisu složili poslanici DSS i SRS, koji neće glasati za te zakonske predloge.

Poslanici su u paketu razmatrali zakonske predloge o advokaturi, o javnom beležništvu, o izvršenju i o obezbeđenju, i izmene Zakona o izvršenju krivičnih sankcija.

Socijalisti su najavili podršku predloženom setu pravosudnih zakona navodeći da će usvajanje Predloga zakona o advokaturi omogućiti uređivanje te oblasti u skladu sa potrebama savremenog društva i evropskim standardima, što će stvoriti uslove za pristupanje Srbije Svetskoj trgovinskoj organizaciji i EU.

Poslanici SPS su mišljenja da je predloženi zakon o javnom beležništvu nastavak reforme pravosuđa, koji će značajno rasteretiti rad sudova prenošenjem dela posla na javne beležnike i notare, što je novina u srpskom pravosuđu.

Cilj je, ukazali su socijalisti, veća efikasnost i pravna sigurnost, kao i ubrzavanje sudskih postupaka, tako da će građani po istoj ceni imati bolju uslugu.

I LDP je najavio podršku setu pravosudnih zakona, jer, prema njihovom mišljenju, predstavljaju deo reformskog procesa pravosuđa i u interesu su građana i evroatlanskih integracija. Predloženi zakoni, prema rečima poslanika LDP, rasteretiće rad sudova, zaštiti pravni poredak i omogućiti građanima lakši pristup pravdi i radu sudova.

Poslanici Saveza vojvođanskih Mađara pozdravili su predloženi set zakona ukazujući da je "probijen rok" za njihovo donošenje.

Prema njihovim rečima, poslanici te stranke podneli su 12 amandmana na predložena rešenja, kojima između ostalog traže da table i pečati advokata, javnih beležnika i izvršitelja budu višejezične u sredinama sa značajnom manjinskom populacijom.

Osvrćući se na reformu pravosuđa, oni su naglasili da je za efikasnost pravosuđa neophodna ponovna reorganizacija mreže sudova, ali i da u ovom trenutku ne postoji politička volja za otvaranje tog pitanja.

Opozicija protiv

Poslanici dela opozicije u Skupštini Srbije najavili su danas da neće podržati predloženi set pravosudnih zakona jer ti propisi "neće poboljšati" rad pravosuđa.

Poslanici Demokratske stranke Srbije (DSS) i Nove Srbije (NS) posebno su kritikovali odredbu predloženog zakona o advokaturi po kojoj je za upis u imenik advokata neophodno da prođe najmanje dve godine od prestanka pravosudne ili javne funkcije.

Prema rečima poslanika DSS, predloženi zakon o advokaturi ugoržava samostalnost i nezavisnost te profesije.

Poslanici DSS kritikovali su i Predlog zakona o javnom beležništvu, navodeći da bi javni beležnik trebalo da bude slobodna i nezavisna profesija, što je, kako su ocenili, predloženim zakonom onemogućeno.

Oni su kritikovali rešenje po kojem ministar pravde raspisuje konkurs i imenuje javnog beležnika, utvrđuje broj javnobeležničkih mesta i radno vreme beležnika.

Prema njihovim rečima, nepristojno je da se u objedinjenoj raspravi razmatraju četiri važna zakona iz oblasti pravosuđa.

Poslanici NS naveli su da je uvođenje polaganja advokatskog ispita, posle položenog pravosudnog, "totalna besmislica". Oni su naveli da će institut javnog beležništva teško će zaživeti u pravosudnom sistemu Srbije.

Radikali su ocenili da je neprihvatljivo osnivanje stranih advokatskih kancelarija u Srbiji jer je to, kako su naveli, pokušaj vlasti da "uništi" osnove na kojima počiva advokatura i advokate pretvori u "sluge stranih advokatskih kancelarija".

Članovi Fiskalnog saveza položili zakletvu

Prolećno zasedanje je nastavljeno polaganjem zakletve predsednika i članova Fiskalnog saveta.

Tekst zakletve glasi: "Zaklinjem se na odanost Republici Srbiji, obećavam da ću poštovati Ustav i zakone, zaklinjem se čašću da ću svoju dužnost obavljati nezavisno, pošteno i na dobrobit sadašnjih i budućih generacija".

Skupština Srbije izabrala je prošle sedmice profesora Ekonomskog fakulteta u Beogradu Pavla Petrovića za predsednika Fiskalnog saveta, nezavisnog državnog organa, koji bi trebalo da vodi računa da li vlast poštuje fiskalna pravila.

Za članove saveta izabrani su vanredni profesor Fakulteta za međunarodnu ekonomiju "Megatrend" univerziteta Vladimir Vučković i finansijski savetnik USAID-a Nikola Altiparmakov.

Poslanička pitanja

Poslanici su u nastavku rada koristili pravo prema Poslovniku o radu parlamenta da kao svakog utorka i četvrtka od predstavnika vlasti traže određena obaveštenja.

Poslanik Demokratske stranke Srbije (DSS) Miroslav Petković pitao je danas kada će poslanici biti upoznati sa izmenama Zakona o izboru narodnih poslanika.

U okviru vremena za postavljanje poslaničkih pitanja, Petković je pitao predsednicu parlamenta Slavicu Đukić Dejanović ko je napravio taj predlog izmena zakona i ko ga je uputio Venecijanskoj komisiji.

Poslanica Srpske radikalne stranke Vjerica Radeta je, povodom jučerašnjeg hapšenja ratnog gradonačelnika Trebinja Božidara Vučurevića, pitala vlast u Srbiji dokle će ponižavati svoje građane i srpske žrtve.

Ona je ocenila da je hapšenje Vučurevića "skandal, bruka i sramota" i pitala kako srpske vlasti slepo "slušaju" kada je reč o crvenim poternicama drugih država "a olako se odriču poternica koje sami pišu".

Šef poslaničke grupe Nove Srbije Velimir Ilić pitao je ko je ovlastio kablovske distributere da sa objekata poseku sve antene i da tako uskrate građanima da gledaju program Radio-televizije Srbije (RTS) za koji, naveo je, uredno plaćaju pretplatu i naveo da je po Srbiji sve više takvih isključenja.

Ilić je kazao da su distributeri kablovske televizije van kontrole države, a da kontrolišu sve korisnike, podižu cene svojih usluga a uskraćuju građanima gledanje televizijskog programa bez obzira što plaćaju pretplatu RTS-u i upitao ko ih je ovlastio da poseku sve antene.

Na dnevnom redu nove, treće sednice prolećnog zasedanja, nalazi se 19 zakonskih predloga i drugih akata.

Jeremić odgovarao na pitanja poslanika

Mićunović se izvinio predsedniku parlamenta DR Konga

Predsednik Odbora za inostrane poslove Skupštine Srbije Dragoljub Mićunović izvinio se danas, u ime skupštine, predsedniku parlamenta Demokratske Republike Kongo Mošabu Mabudž-Ma-Bilengeu zbog nedavne izjave lidera LDP-a i poslanika Čedomira Jovanovića o "afričkim kanibalima".

Mabudž-Ma-Bilenge, koji je danas započeo zvaničnu dvodnevnu posetu Srbiji, izrazio je žaljenje što su "izrečene neprihvatljive reči o ljudima Afrike", kao i zahvalnost i ohrabrenje na upućenim rečima izvinjenja, saopšteno je iz skupštine Srbije.

Predsednik parlamenta DR Konga istakao je da je Kongo spreman da u budućnosti nastavi i proširi kako parlamentarnu saradnju, tako i saradnju na diplomatskom i ekonomskom nivou sa Srbijom, navodi se u saopštenju.

Mićunović je, u razgovoru s delegacijom DRK, ukazao da se poslanik i lično izvinio zbog svojih reči i da je ta izjava naišla na široku osudu kako Narodne skupštine tako i drugih državnih institucija i čitave javnosti.

Mićunović je istakao da se u dugoj istoriji srpskog parlamentarizma nisu čule nikad slične reči i zaključio da je incident bio slučajan i izrazio nadu da se više neće ponoviti.

Ono što je bitno je da će se naši budući odnosi zasnivati na uzajamnoj toleranciji i pomoći, zaključio je Mićunović.

Mićunović je evocirao uspomene na tragičnu sudbinu prvog predsednika Konga, Patrisa Lumumbe - čije ime nosi jedna ulica u Beogradu i jedan studentski dom.

Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić ocenio je danas da Srbija svojom odlučnom politikom u vezi s Kosovom sprečava otvaranje mogućnosti da neka članica Evropske unije postavi priznanje nezavisnosti Kosova kao uslov za prijem Srbije u EU.

Ukoliko bismo bili manje aktivni i odlučni po pitanju naše politike prema Kosovu, pod pritiskom onih koji se bore za priznavanje nezavisnosti Kosova stvorila bi se lavina koja bi uvela Kosovo u sve međunarodne institucije osim Ujedinjenih nacija, rekao je Jeremić, odgovarajući na pitanja poslanika posle podnošenja izveštaja o radu svog ministarstva Odboru skupštine za inostrane poslove.

Znamo da jedna zemlja može da nas blokira na putu evrointegracija, rekao je on i dodao da ono što čini Holandija zbog saradnje Srbije s Haškim tribunalom može da učini i neka druga članica Unije zbog Kosova.

Jeremić je ocenio da je to što niko iz EU dosad nije postavio Srbiji takav zahtev delom rezultat politike koju vodi naša zemlja.

Poslanik Liberalno-demokratske partije Zoran Ostojić pitao je Jeremića zbog čega nije bilo predstavnika Srbije na ekonomskom sastanku SAD-Balkan u Baltimoru, na šta je šef srpske diplomatije odgovorio da na tom skupu nije zaključen nijedan poslovni dogovor i da je jedini cilj tog skupa bio promovisanje nezavisnosti Kosova.

Srbija nije učestvovala, podsetio je on, pošto organizatori nisu uvažili nijedan predlog Beograda za rešenje spornih protokolarnih pitanja i Kosovo je predstavljeno kao nezavisna država, sa zastavom i himnom.

Predsednik Odbora za inostrane poslove Narodne skupštine Dragoljub Mićunović kritikovao je plan o održavanju konferencije Pokreta nesvrstanih u septembru u Beogradu, na šta ga je Jeremić podsetio da je lično Mićunović izneo tu ideju 2009. godine.

Mićunović, poslanik Demokratske stranke, ocenio je da je učešće Jugoslavije u osnivanju Nesvrstanih bila "kobna greška" tadašnjeg predsednika Josipa Broza Tita, na, kako je rekao, Čerčilov nagovor, pošto se zemlja time udaljila od Evrope i približila diktatorskim režimima.

On je rekao da ne razume zbog čega se 50. godišnjica od prvog sastanka tog pokreta održava u Beogradu kada Srbija nije članica Nesvrstanih i ne može da otvori skup, već će konferencijom predsedavati Egipat.

Vi ste u decembru 2009. godine bili u Egiptu, zajedno s Vesnom Pešić i Nadom Kolundžijom, u okviru delegacije Odbora skupštine za spoljne poslove i tada ste, prema službenim beleškama, podsetili na istorijske veze s Pokretom nesvrstanih i predložili održavanje takve konferencije u Beogradu, uzvratio je Jeremić.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...