Izvor: RTS, 26.Okt.2009, 19:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Skupština završila današnji rad
Skupština Srbije završila je večeras rad, a objedinjenu načelnu raspravu o setu pravosudnih zakona nastaviće sutra.Skupština usvojila Strategiju nacionalne bezbednosti i Strategiju odbrane Srbije. Počela druga sednica jesenjeg zasedanja, na dnevnom redu više od 50 tačaka.
Predsednica Skupštine Srbije Slavica Đukić-Dejanović i predsednik Turske Abdulah Gul razgovarali su danas o unapređenju bilateralnih odnosa i parlamentarne saradnje, saopšteno je iz parlamenta. >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS <<
Đukić-Dejanović i Gul saglasili su se da je od zajedničkog interesa dalja i intenzivnija saradnja na parlamentarnom nivou, kako kroz grupe prijateljstva, tako i na ekonomskom nivou, u cilju produbljivanja tradicionalno dobrih odnosa Srbije i Turske.
Gul je rekao da će se u budućnosti saradnja između dve zemlje proširivati ne samo u političkoj dimenziji, već i na kulturnom, privrednom i poslovnom planu.
Predsednica parlamenta kazala je da je razvoj ekonomskih odnosa, kao i dalji rad na polju evropskih integracija u interesu obe zemlje.
Skupština Srbije usvojila je i izmene Zakona o Vojsci Srbije, kao i izmene Zakona o odbrani, kojima se omogućavaju sveobuhvatne reforme sistema odbrane.
Zakon o odbrani uređuje sistem odbrane Srbije kao samostalne države i utvrđuje nadležnosti državnih organa i VS u tim zadacima, a usvojenim izmenama je predviđeno da Vlada, na osnovu predloga resornog ministarstva, donosi smernice za izradu planova odbrane i uputstvo o metodologiji izrade tih planova.
Ministarstvo odbrane imaće svoj znak, simbol i druga obeležja čiji će izgled i način korišćenja bliže urediti Vlada Srbije.
Zakonom se definišu prava i dužnosti državnih organa, autonomnih pokrajina, lokalne samouprave, građana, privrednih društava i drugih lica u odbrani zemlje, a precizirano je da je civilna odbrana deo jedinstvenog sistema odbrane.
Izmene propisuju obavezu pripadnika VS da se pri izvođenju borbenih i neborbenih operacija pridržavaju pravila međunarodnog humanitarnog prava, a pripadnik VS i drugih snaga odbrane ima pravo da odbije naređenje kojim se od njega traži postupanje suprotno Ustavu, zakonu i međunarodnom pravu.
Izmenama Zakona o VS propisuje se obaveza pripadnika oružanih snaga da dužnosti u multinacionalnim operacijama izvršavaju u skladu sa propisima o upotrebi VS van granica Srbije.
Skupština Srbije usvojila je i Zakon o civilnoj službi kojom vojni obveznici mogu da zamene služenje vojnog roka, i koja se u toku devet meseci izvršava u državnim organima, organizacijama ili ustanovama od javnog značaja.
Civilna služba moći će da se obavlja u ustanovama koje obavljaju naučnu, obrazovnu, vaspitnu, kulturnu, sportsku, socijalnu, zdravstvenu, humanitarnu i drugu delatnost od opšteg društvenog interesa, koje se finansiraju iz budžeta.
Civilna služba, kao i vojni rok, obavlja se od kalendarske godine u kojoj mladić puni 19 do kraja kalendarske godine u kojoj puni 27 godina.
Skupština Srbije nije izabrala Gordanu Sušu i Milana Bečejića za članove Saveta Republičke radio-difuzne agencije, jer nisu dobili potrebnu većinu glasova.
Za izbor članova Saveta RRA bilo je potrebno da glasa 126 poslanika, a Suša i Bečejić nisu dobili potrebnu većinu, pošto poslanici kulba SPS-PUPS-JS nisu glasali.
Parlament nije prihvatio ni Odluku da se za izbornog člana prvog sastava Državnog veća tužilaca iz reda advokata izabere advokat iz Čačka Bojić Miroslav.
Parlament je usvojio Odluku o izboru Saveta Republičke agencije za poštanske usluge, kao i Odluku o prestanku sudijske dužnosti šestoro sudija.
Poslanici su izglasali i Odluku da se za izbornog člana prvog sastava Visokog saveta sudstva iz reda advokata izabere avokat iz Niša Dejan Ćirić.
Skupština Srbije završila je prvu sednicu redovnog jesenjeg zasedanja usvajanjem 17 tačaka dnevnog reda, među kojima su set vojnih zakona i dve strategije.
Poslanici su nakon završetka glasanja počeli novu sednicu utvrđivanjem dnevnog reda. Za dnevni red predloženo je više od 50 tačaka, među kojima je i Predlog zakona o maksimalnom broju zaposlenih u državnoj administraciji.
Skupština Srbije je na prethodnoj sednici usvojila Strategiju nacionalne bezbednosti i Strategiju odbrane Srbije u kojima se kao najveća pretnja nacionalnim interesima navodi protivpravno i jednostrano proglašena nezavisnost Kosova.
Polazište Strategija čine suverenitet i teritorijalni integritet, ekonomski prosperitet, socijalna stabilnost, razvoj demokratije i vladavina prava, poštovanje ljudskih i manjinskih prava, evropska spoljnopolitička orijentacija i unapređenje saradnje sa najuticajnijim subjektima međunarodne zajednice i državama u regionu.
Strateški prioriteti u tim dokumentima za koje su glasali poslanici vladajuće koalicije jesu ubrzanje procesa pridruživanja EU, nastavak ekonomskih reformi i negovanje dobrih odnosa sa Rusijom, SAD, Kinom, Indijom, Brazilom, kao i državama koje pripadaju Pokretu nesvrstanih.
Osnovna pretnja - otcepljenje KiM
U Strategiji se navodi da je bezbednosna na KiM opterećena etnički motivisanim aktima nasilja koji doprinose stvaranju nesigurnosti i straha kod pripadnika srpskog naroda i manjinskih etničkih zajednica.
U dokumentu je istaknuto da se priznavanje Kosova od pojedinih država u neposrednom okruženju Srbije, kao i određenog broja država u svetu, nepovoljno odražava na jačanje mera poverenja i saradnje i usporava proces stabilizacije na ovim prostorima.
U tom tekstu se navodi da je opasnost od oružane agresije na Srbiju značajno smanjena, ali da izvor bezbednosnog rizika predstavljaju separatističke težnje nacionalističkih i verskih ekstremističkih grupa koje su direktna pretnja teritorijalnoj celovitosti Srbije.
Kao faktori rizika definisani su i terorizam, proliferacija oružja za masovno uništenje, nacionalni i verski ekstremizam, obaveštajna delatnost stranih službi, organizovani kriminal, korupcija, problemi ekonomskog razvoja, energetska međuzavisnost, neravnomeran privredni i demografski razvoj države, nerešen status izbeglih i prognanih i drugi faktori.
Saradnja sa NATO
U Strategiji nacionalne bezbednosti se naglašava da je Srbija privržena aktivnoj saradnji svih država Zapadnog Balkana sa državama članicama NATO i Partnerstva za mir i putu za trajnu stabilizaciju i napredak ovog regiona.
Strategija odbrane kao osnovne misije Vojske Srbije definiše odbranu od spoljnog oružanog ugrožavanja, učešće u mirovnim operacijama u regionu i svetu i podršku civilnim vlastima u suprotstavljanju pretnjama bezbednosti.
Vojskom Srbije u miru i ratu, prema strategiji odbrane, komanduje predsednik Republike, Vlada utvrđuje i vodi politiku odbrane, dok Skupština usvaja strategijsko-doktrinarne i planske dokumente iz oblasti odbrane.
Zakon o vojnoj, radnoj i materijalnoj obavezi
Zakonom o vojnoj, radnoj i materijalnoj obavezi uređuju se vojna obaveza, pozivanje vojnih obveznika, regrutna i obaveza služenja vojnog roka, odlaganje i prekid služenja vojnog roka i otpuštanje iz Vojske Srbije.
Tim pravnim aktom uređuju se rezervni sastav Vojske, putovanje i boravak vojnih obveznika u inostranstvu, pravo na naknade za vršenje vojne obaveze, evidencija vojnih obveznika, radna obaveza u državnim organima i pravnim licima od značaja za odbranu.
U dokumentu se ističe da je vojna obaveza opšta, da joj podležu svi državljani Srbije i da se sastoji od regrutne obaveze, obaveze služenja vojnog roka, obaveza vršenja civilne službe i obaveza u rezervnom sastavu.
U zakonu se materijalna obaveza definiše kao pravo i dužnost građana Srbije, privrednih društava i preduzetnika čije je sedište na teritoriji Srbije, koja se izvršava u uslovima vanrednog i ratnog stanja, a izuzetno, na osnovu odluke ministra odbrane, može se izvršiti u miru radi potreba zaštite i spasavanja, pregleda ili upotrebe stvari na vojnoj vežbi.
Usvojen "Ordenski sistem Srbije"
Poslanici su usvojili i Zakon o odlikovanjima koji utvrđuje da su odlikovanja ordeni, medalje i spomenice.
Ordeni su Orden Republike Srbije, Orden srpske zastave, Sretenjski orden, Orden zasluga za državu, Orden belog orla sa mačevima i Orden zasluga za odbranu i bezbednost.
Utvrđeno je da se dodeljuju medalja za hrabrost, medalja za zasluge i medalja zasluga za odbranu i bezbednost, a da se spomenice dodeljuju radi obeležavanja događaja od velikog značaja za Republiku Srbiju.
Odlikovanje može da bude dodeljeno i međunarodnim organizacijama, domaćim i stranim državljanima, a i posmrtno.
Konačnu odluku o dodeljivanju odlikovanja donosi predsednik države. Odlikovanje se može oduzeti ako odlikovani "postupa suprotno javnom poretku i moralu ili iz drugih razloga koji ga čine nedostojnim položaja nosioca odlikovanja".
Utvrđeno je da predsednik Srbije ukazom dodeljuje odlikovanja, po pravilu dva puta godišnje - u februaru i junu, ali može da ih dodeli i van tih termina.
