Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 29.Dec.2011, 21:01   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Skupština usvojila budžet za 2012. godinu

BEOGRAD -

Usvajanjem budžeta za 2012. godinu i još 15 drugih zakona i odluka, skupština Srbije završila je večeras jesenje zasedanje. Dva dana pre isteka 2011. godine, poslanici su usvojili budžet za narednu godinu, kojim su predviđeni prihodi od 750 milijardi dinara, rashodi od 890 milijardi, a deficit od 140 milijardi dinara.Najvažniji finansijski akt dobio je podršku 128 poslanika, koliko ih je i bilo u sali.

Za razliku od prethodnih godina, usvajanje budžeta nije >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << bilo neizvesno, budući da su mu podršku dale sve stranke vladajuće većine, uključujući i Savez vojvođanskih Mađara. Glasanju nisu prisustvovali poslanici opozicije.

U paketu sa budžetom usvojeni su i finansijski planovi za 2012. godinu Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje i Nacionalne službe za zapošljavanje. Usvojena je i odluka o obrazovanju Komisije za praćenje sprovođenja Nacionalnog akcionog plana za primenu Rezolucije 1325 Saveta bezbednosti UN – Žene, mir i bezbednost u Srbiji, koji je podnela poslanik DS i potpredsednica skupštine Gordana Čomić.

Predsednica parlamenta Slavica Đukić Dejanović na kraju zasedanja poželela je građanima mnogo lične sreće i zdravlja u Novoj godini, da što više ljudi živi od svog rada i da što veći broj porodica bude bogatiji za nove članove.

U skladu sa Zakonom o Narodnoj skupštini, zasedanje je završeno uz intoniranje himne "Bože pravde" i uz postrojenu gardu Vojske Srbije na ulazu u Dom Narodne skupštine.

Budžet predviđa rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) od 1,5 odsto u 2012. godini.

Na konsolidovanom nivou, koji obuhvata i lokalne samouprave, Vojvodinu i organizacije obaveznog socijalnog osiguranja, deficit će biti 152 milijardi dinara, odnosno 4,25 odsto BDP.

Predlogom budžeta predviđena su sredstva za povećanje plata i penzija za 5,5 odsto, pri čemu će usklađivanje biti izvršeno dva puta, u aprilu i oktobru, kao i sredstva za nastavak mera podrške privredi, poljoprivredi i građevinskoj industriji.

Usvojen set pratećih budžetskih zakona

Poslanici su usvojili i set pratećih budžetskih zakona.

Među njima su izmene zakona o budžetskom sistemu, o akcizama, o porezu na dobit pravnih lica, o poreskom postupku i poreskoj administraciji, o obaveznom osiguranju u saobraćaju, o javnim putevima, i o Fondu za zaštitu životne sredine.

Isplata plate samo uz uplatu socijalnog osiguranja

Parlament je usvojio i izmene Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji prema kojima banke od 1. juna 2012. godine neće dozvoljavati isplatu zarada bez istovremenog plaćanja obaveza po osnovu poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje.

Poreska uprava će ubuduće moći da objavljuje obaveštenja o iznosu poreskog duga svih poreskih obveznika.

Uvedena je mogućnost da se poreskim obveznicima koji su zaključili ugovor o finansijskom restrukturiranju može odobriti odlaganje plaćanja poreskog duga, u jednakim ratama do 60 meseci, uz mogućnost korišćenja odloženog plaćanja za prvih 12 meseci.

Izmenama se omogućava poreskim obveznicima čiji su računi u trenutku plaćanja blokirani radi izvršenja prinudne naplate da mogu međusobne novčane obaveze izmirivati i ugovaranjem promene poverioca, odnosno dužnika u određenom obligacionom odnosu. To će moći da učine isključivo radi obaveza po osnovu javnih prihoda na koje se primenjuje ovaj zakon.

Za manje poreske dugove – pravna lica do 500.000, preduzetnici do 100.000 i fizička lica do 50.000 dinara, predviđeno je uvođenje osnova da se tim obveznicima poreski dug može odložiti bez davanja sredstava obezbeđenja naplate.

Povećan je donji limit dinarskog iznosa za krivično delo neosnovanog iskazivanja iznosa za povraćaj poreza i poreskog kredita sa 150.000 na 500.000 dinara.

Uređena je nadležnost jedinica lokalnih samouprava za vođenje drugostepenog postupka protiv rešenja koje su donele u prvostepenom poreskom postupku u vezi njihovih izvornih javnih prihoda. Time se postupak utvrđivanja, naplata i kontrola tih prihoda u potpunosti prenosi na njihovu nadležnost.

Ubuduće trajna registracija traktora

Trajna registracija traktora jedna je od novina u izmenama Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima koje je večeras usvojila skupština Srbije.

Nova registracija će ubuduće biti neophodna samo u slučaju promene traktora, promene prebivališta vlasnika ili drugih podataka koji se unose u saobraćajnu dozvolu.

Izmenama je, takođe, predviđeno da obaveza zabrane korišćenja telefona tokom vožnje neće važiti za vozače MUP-a, BIA, VS, VBA, VBO, Hitne pomoći i Vatrogasne službe. Oni će moći da telefoniraju dok upravljaju vozilom samo prilikom izvršavanja poslova.

Ubuduće će se 75 odsto od sredstava koja od naplate prekršajnih kazni pripadaju budžetu koristiti za potrebe MUP-a, a ne za opremanje jedinica saobraćajne policije kao do sada.

Novina je i da će lica koja imaju vozačku dozvolu koju je izdala zemlja članice EU moći da upravljaju motornim vozilom na teritoriji Srbije.

Propisano je, takođe, da se vozila koja su, odlukom Direkcije za upravljanje oduzetom imovinom poverena drugom pravnom ili fizičkom licu, privremeno registruju na ime pravnog ili fizičkog lica kome su poverena.

Parlament nije razrešio sudiju Visokog saveta sudstva

Skupština Srbije nije prihvatila zahtev Agencije za borbu protiv korupcije da razreši funkcije člana Visokog saveta sudstva Predraga Dimitrijevića.

Agencija je skupštinskom Odboru za pravosuđe i upravu prosledila obaveštenje kojim je utvrđeno da je Dimitrijeviću prestala funkcija po sili zakona, jer je prihvatanjem druge javne funkcije, bez saglasnosti te agencije, došao u sukob interesa.

Agencija je utvrdila da Dimitrijević, koji je dekan niškog Pravnog fakulteta, istovremeno obavlja dve funkcije bez saglasnosti Agencije, s obzirom da nakon izbora nije u roku od tri dana zatražio saglasnost za obavljanje tih funkcija.

Parlament je večeras usvojio izmene seta pravosudnih zakona - o izmenama Zakonika o krivičnom postupku, o izmenama zakona o sudskim taksama, o uređenju sudova i o javnom tužilaštvu.

Tako je izmenama Zakona o sudskim taksama predviđeno da se 40 odsto od naplaćenih taksi raspodeli za tekuće rashode sudova.

Prema tim izmenama, 20 odsto od naplaćenih taksi biće upućeno za poboljšanje materijalnog položaja zaposlenih u sudovima i javnim tužilaštvima i druge rashode i investicije.

Predloženim izmenama Zakona o uređenju sudova, u poslove pravosudne uprave koje vrši Visoki savet sudstva, pored ostalog, uvršćeno je i predlaganje dela budžeta za rad sudova za tekuće rashode, osim rashoda sudskog osoblja, za šta će biti nadležno resorno ministarstvo.

Izmenama Zakona o javnom tužilaštvu predviđeno je da Državno veće tužilaca predlaže obim i strukturu budžetskih sredstava neophodnih za rad javnih tužilaštava za tekuće rashode, izuzev rashoda za osoblje u javnim tužilaštvima, uz prethodno pribavljeno mišljenje nadležnog ministarstva.

Usvojenim izmenama Zakonika o krivičnom postupku predviđeno je da se u postupku za krivična dela iz nadležnih javnih tužilaštava posebne nadležnosti može odrediti nagrada veštaku, prevodiocu i tumaču, a ta nagrada može biti do dvostrukog iznosa nagrade predviđene za te svrhe u drugim krivičnim stvarima.

Poslanici "propitivali" članove Vlade Srbije

U delu sednice na kojoj su poslanici postavljaju pitanja predstavnicima Vlade Srbije, Mmnistarka pravde Srbije Snežana Malović rekla je da je samo zbog zloupotreba u javnim nabavkama u zdravstvu, uključujući i nabavku vakcina protiv novog gripa republički budžet od 2009. godine oštećen za 11 miliona evra.

Na pitanje šefice poslaničke grupe Za evropsku Srbiju Nade Kolundžije da li su tačni medijski navodi da je tužilac za organizovani kriminal Miljko Radisavljević zaustavio policiju u podnošenju krivičnih prijava za malverzacijama u nabavci vakcina, ona je istakla da "niko ne može sprečiti policiju i drugi organ da podnese prijavu ako je neko učinio krivično delo".

"Kao ministar pravde, svakako ću učini sve da krivične prijave ne stoje po fiokama", kazala je Malović.

Govoreći o pokretanju postupaka za korupciju u zdravstvu ona je podsetila da je u septembru pokrenut postupak protiv bivše direktorke Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje Svetlane Vukajlović zbog sporne nabavke vakcina, kojom je budžet oštećen za 1,2 miliona evra, a nije pominjala druge osumnjičene.

Ministarka je navela da se broj pokrenutih istraga u ovoj godini u odnosu na 2010. uvećao za 148 odsto i navela da nema zaštićenih u borbi protiv korupcije.

Nada Kolundžija je potom rekla da se iz odgovora ministarke Malović može zaključiti da u medijskim spekulacijama ne postoji osnova za sumnju da bilo koji organ u lancu organa za borbu protiv korupcije ne radi u skladu sa zakonom.

Kolundžija je navela da je ministarku pravde zbog onih koji optužuju i "ruše reformu pravosuđa" pitala u kojoj fazi je reforma pravosuđa.

Malovićeva je kazala da je u toku završetak postupka preispitivanja po žalbama neizabranih sudija pred Visokim savetom sudstva (VSS) i da očekuje da će se taj proces završiti za mesec do mesec i po dana.

Ona je kazala i da nije tačno da podnosiocima žalbi nisu prosleđene odluke koje je doneo VSS.

Malovićeva je rekla da na početku reforme pravosuđa 2008. nije bilo dileme da će taj posao biti težak i da će tokom njega biti suočavanja sa rušenjem i opstrukcijom tog procesa.

Ministar prosvete za smanjenje naknade na muzički dinar

Ministarstvo prosvete Srbije će od Komisije za autorska i srodna prava tražiti da se smanji naknada na tehničke i informatičke uređaje i opremu uvedena zbog takozvanog "muzičkog dinara", najavio je večeras ministar prosvete Žarko Obradović.

"Videćemo da li će Komisija odgovoriti na poziv Ministarstva", rekao je Obradović u Skupštini Srbije odgovarajući na pitanje poslanika o naknadi na tehničke i informatičke uređaje i opremu zbog takozvanog "muzičkog dinara" koja je uvedena Zakonom o autorskim i srodnim pravima.

Obradović je istakao da ta naknada treba da bude "daleko manja", ali nije precizirao sumu.

Ministar kulture Predrag Marković rekao je da se naknada od tri odsto na tehničke i informatičke uređaje i opremu neće naplaćivati dok se ne reši to pitanje.

Članom 39. Zakona o autorskim pravima propisano je da proizvođači i prodavci informatičke i tehničke opreme, a preko njih svi građani Srbije koji tu opremu kupuju i koriste, plaćaju "posebnu naknadu".

Ukidanje naknade na tehničke i informatičke uređaje i opremu juče je tražio i zaštitnik građana Saša Janković.

Poslanici LDP i DSS napustili sednicu

Poslanici Liberalno demokratske partije i Demokratske stranke Srbije napustili su danas sednicu Skupštine, na kojoj poslanici postavljaju pitanja članovima Vlade Srbije.

Liberali su nezadovoljni što sednici prisustvuje samo nekoliko ministara, a nijedan iz Demokratske stranke i što oni u dosadašnjem toku sednice nisu odgovorili ni na jedno pitanje.

"Ovo je najbolja slika vaše vlasti. Mi u ovom cirkusu više nećemo učestvovati. Doveli ste tri ministra koji neće da odgovore ni na jedno pitanje, a mi kao imamo pravo da pitamo. Svi su pobegli, nema nijednog ministra iz DS", rekao je Ivan Andrić, istakavši da poslanici LDP-a "u ovoj farsi neće da učestvuju".

Poslanici DSS su salu napustili pošto su poručili vlasti da u protekle četiri godine ništa nije uradila za Srbe na Kosovu i Metohiji i da je izdala svoje sunarodnike u toj pokrajini.

DSS zanima sednica o Kosovu, NS kasarne, a URS južni tok

Poslanici republičkog parlamenta pokrenuli su danas više pitanja u delu sednice kada mogu da traže informacije od predstavnika vlasti, pa su tako parlamentarci iz DSS pitali da li će biti sednice o Kosovu i Metohiji, a URS šta se dešava sa izgradnjom gasovoda "Južni tok".

Poslanici DSS su upitali predsednicu parlamenta Slavicu Đukić-Dejanović da li će biti sednice najvišeg zakonodavnog tela, na kome bi se utvrdilo da li vlast ima mandat za politiku prema južnoj pokrajini kakvu vodi.

Predsednica parlamenta odgovorila je da Skupština Srbije nije debatni klub, a budući da od sutra ulazi u period vanrednog zasedanja, 84 poslanika mogu da podnesu predlog za zakazivanje sednice parlamenta.

Vladimir Milentijević iz DSS ocenio je i da su postignuti dogovori sa Prištinom u Briselu "duboko protiv interesa i Srba na Kosovu i Metohiji i Srbije", kao i da je vlast primenom tih dogovora “priznala nezavisnost Kosova".

Parlamentarci iz redova Ujedinjenih regiona Srbije upitali su premijera Mirka Cvetkovića šta se dešava sa izgradnjom "Južnog toka" i u kojoj fazi se nalazi taj projekat budući da se, kako je rekla zamenica šefa poslanika URS Suzana Grubješić, u javnosti čuju različite informacije.

Ona je navela da je prvi čovek "Gasproma" Aleksej Miler rekao da postoji mogućnost da Rusija odustane od gradnje gasovoda "Južni tok", dok predsednik uprave "Gasproma" Alaksandar Medvedev tvrdi da će "Južni tok: ipak biti završen.

"Zbog tih oprečnih informacija u javnosti, a kako se niko od zvaničnika nije oglasio, osećam obavezu da pitam šta se dešava sa tim projektom i da li smo dali NIS u bescenje i bez ikakvih garancija da će se 'Južni tok' izgraditi”, pitala je Grubješić.

Ona je naglasila da bi odustajanje od izgradnje "Južnog toka" imalo štetne posledice po Srbiju, budući da je zemlja trebalo da ubira sredstva od tranzita gasa, a to bi značilo i da je u bescenje dala najveću kompaniju.

Grubješić je upitala i da li je Naftna industrija Srbije, u kojoj država ima udeo od 49 procenata, uplatila deo dobiti u državnu kasu pošto je za devet meseci ove godine ostvarila profit od 270 miliona evra, što se, kako je rekla Grubješić, ne vidi iz predloga budžeta za narednu godinu.

Poslanici Nove Srbije pokrenuli su pitanje statusa vojnih objekata u Srbiji koji trenutno nisu u upotrebi i upitali Ministarstvo odbrane i Generalštab da li neko brine o tim objektima i da li u njima ima stražarske službe.

Povod za to pitanje, kako je objasnio poslanik NS Miroslav Markićević, jeste to što je nekoliko nevladinih organizacija "upalo" u napuštenu kasarnu "Arčibald Rajs" u Novom Sadu.

Radikali su zatražili od nadležnih organa da povuku lokacijsku dozvolu, koja je izdata za izgradnju fabrike za preradu opasnog industrijskog otpada u opštini Kovačica, navodeći da se građani te opštine već četiri godine protive izgradnji te fabrike.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...