Izvor: Blic, 15.Feb.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Skupština protiv otimanja Kosova
Skupština protiv otimanja Kosova
Poslanici novog saziva Skupštine Srbije trebalo je da, do zaključenja ovog izdanja, usvoje rezoluciju koja predviđa da Srbija odbaci stavove iz predloga izaslanika UN Martija Ahtisarija koji stvaraju mogućnost da Kosovo bude nezavisno.
Poslanici DS, DSS, G17 plus, SRS i SPS potvrdili su spremnost da glasaju za rezoluciju, dok su protiv teksta koji će biti platforma srpskog državnog tima na pregovorima zakazanim za 21. februar u >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Beču bili LDP, kao i predstavnik Albanske koalicije Preševske doline Riza Halimi.
Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je da plan specijalnog izaslanika UN za Kosovo otvara put ka nezavisnosti Kosova, ali da Srbija ipak treba da učestvuje u pregovorima o budućem statusu te pokrajine, u Beču.
Tadić je kazao da i mnogi drugi elementi Ahtisarijevog predloga, oni koji se odnose na decentralizaciju i prava srpske zajednice, opšta pitanja bezbednosti, na zaštitu crkava i manastira, javnu svojinu i privatizaciju, 'nisu povoljni' za Srbiju i 'daleko su od stavova koje je beogradski pregovarački tim s punim pravom zastupao na bečkim pregovorima'.
- Uprkos tome, potpuno sam uveren da Srbija treba da učestvuje na pregovorima u Beču 21. februara i iznese - kako nedvosmislen stav naše države prema Ahtisarijevom planu, tako i ono što mi nudimo kao pravednije i politički realističnije rešenje - kako u pogledu samog statusa, tako i u svim bitnim pitanjima za opstanak našeg naroda na Kosovu i Metohiji - kazao je Tadić.
Premijer Srbije Vojislav Koštunica bio je daleko oštriji - ocenio je plan glavnog pregovarača UN Martija Ahtisarija kao 'predlog o rasparčavanju Srbije' i pozvao poslanike da 'odbiju da budu saučesnici u uzmicanju prava pred silom'.
Koštunica je ocenio da je Ahtisari uručio predlog da se Srbiji otme 15 odsto teritorije i protivno volji države promene međunarodno priznate granice.
Zamenik predsednika Srpske radikalne stranke Tomislav Nikolić pozvao je predsednika i premijera Srbije i pregovarački tim da jasno i glasno kažu da nisu za nezavisnost Kosova i naveo da će ih SRS podržati u tome.
On je za govornicom Skupštine Srbije kazao da predsednik Srbije Boris Tadić i premijer Vojislav Koštunica treba da kažu gde god idu da Kosovo ne može da bude nezavisno.
Šef poslaničke grupe DS Dušan Petrović izjavio je da će ta stranka podržati rezoluciju o Kosovu i Metohiji, jer učestvuje u politici koja će da zaštiti interes države, građana Srbije, raseljenih, kao i Srba sa Kosova. Šef poslanika DSS Miloš Aligrudić veruje da će važni akteri na svetskoj sceni pomoći Srbiji.
- I to oni faktori koji poštuju iste principe kao i mi. Ali oni moraju znati da su jedinstveni oni kojima pomažu, i zato ne sme biti pukotina kod nas - kazao je Aligrudić.
Zamenica šefa poslaničkog kluba G17 plus Verica Kalanović izjavila je da je za tu stranku predlog Martija Ahtisarija neprihvatljiv jer njime Kosovo dobija atribute državnosti, ali se i ne garantuju standardi za opstanak Srba na Kosovu i povratak raseljenih.
- Zaštita interesa Srba i njihov opstanak mogući su dugoročno samo ako se obezbedi istinski održiv ekonomski razvoj u oblastima gde su danas većina, a to ne znači samo da dobijaju plate od institucija iz Srbije, već i da se ulaže u infrastrukturu i privredu - rekla je ona.
Lider LDP Čedomir Jovanović je rekao da koalicija okupljena oko te stranke neće glasati za predlog rezolucije o Kosovu, jer je ona 'izraz kontinuiteta politike koja je uništila Srbiju'. Predsednik socijalista Ivica Dačić izjavio je da je siguran da će Skupština Srbije potvrditi rezoluciju Vlade Srbije i da 'nijedan državni organ u Srbiji neće podržati ili prihvatiti bilo šta što se tiče nezavisnosti Kosova'.
N. M. Jovanović Nastavak pregovora važniji od rezolucije
Nova rezolucija o Kosovu kojom Srbija odbacuje predlog Martija Ahtisarija nije iznenadila predstavnike međunarodne zajednice. Rezoluciju oni vide kao unutrašnje pitanje Srbije, ali izražavaju zadovoljstvo činjenicom da je srpska vlast spremna da aktivno učestvuje u finalnoj rundi pregovora u Beču o kosovskom pitanju.
Andreas Cobel, nemački ambasador u Beogradu, ocenio je za 'Blic' da 'samo onaj ko konstruktivno, fleksibilno i sa realizmom učestvuje na pregovorima u Beču ima mogućnost da u svoju korist utiče na predloge za budućnost Kosova, pre nego što ih Marti Ahtisari bude predočio u Njujorku na sednici Saveta bezbednosti UN'.
- Siguran sam da su toga svesni čelni ljudi Srbije, kao i pregovarački tim - rekao je Cobel za 'Blic'.
Njegov kolega, ambasador SAD u Srbiji Majkl C. Polt, kao odgovor na pitanje na koji će način rezolucija uticati na tok pregovora, odgovorio je da pozdravlja odluku srpskih lidera da u Beč na finalne konsultacije o Kosovu pošalju pregovarački tim.
Nešto određeniji je Danijel Server, direktor Balkanske inicijative vašingtonskog Instituta za mir. On smatra da nova rezolucija Skupštine Srbije neće ništa dobro doneti našoj zemlji, niti će članice Kontakt grupe ili Ahtisarija primorati da ublaže svoj stav o konačnom statusu Kosova. On čak veruje da je srpski parlament usvojio ovakvu rezoluciju kako bi ojačao srpski zahtev za podelu Kosova.
- Rezolucija je samo još jedna način da Beograd pokazuje da odbacuje pregovore u koje se nikada nije ozbiljno uključio, niti namerava - kaže Server. Takođe, on smatra da ni rusko protivljenje odluci s kojom se ne slaže Srbija neće dovesti do fleksibilnijeg stava SAD.
I. Cvetković
Promene uz saglasnost obe strane
U budućim pregovorima o Kosovu, koji počinju 21. februara, biće moguće promeniti delove predloga rešenja specijalnog izaslanika generalnog sekretara UN Martija Ahtisarija samo ako se o svakoj pojedinačnoj stavki slože obe strane, Beograd i Priština.
- Gospodin Ahtisari je već nekoliko puta ponovio da je njegov predlog još uvek nacrt, pažljivo sročen kompromis kao rezultat jednogodišnjih intenzivnih pregovora sa obema stranama. Mi smo otvoreni, ali obe strane moraju da imaju u vidu da svaki predlog koji oni imaju mora da prihvati i druga strana kako bi se uzeo u razmatranje da bude deo sveobuhvatnog, konačnog predloga - kaže za 'Blic' portparol Unoseka Remi Durlo.
Od kako je najavljena nova runda pregovora, koja će trajati od 21. februara do 1. marta, kosovski pregovarački tim poslao je zahtev Ahtisariju da njegovi eksperti dođu u Prištinu radi dodatnih konsultacija. Međutim, kako navodi u Durlo, iz Beograda osim zahteva za odlaganjem pregovora još ništa nije stiglo.
Bez drastičnih korekcija
U nastavku pregovora razgovaraće se iznova o tehničkom, ali i o statusnom delu Ahtisarijevog predloga. U Unoseku niko ni zvanično ni nezvanično ne želi da komentariše na šta to Beograd i Priština mogu da računaju, ali međunarodne diplomate nezvanično kažu da Ahtisarijev plan neće doživeti drastične korekcije.
Međunarodne diplomate nezvanično ističu da bi Beograd konstruktivnim pristupom mogao da izdejstvuje dobijanje bar još jedne do dve srpske opštine uz trenutnih pet novih i proširenja jedne od postojećih, koliko sada nudi Ahtisari. Diplomate, međutim, upozoravaju da bi Beograd, ukoliko odluči da na bilo koji način opstruira pregovore, pomogao Prištini da izdejstvuje promene u predlogu koje kosovskim Albancima idu naruku. Primera radi, kosovskom pregovaračkom timu nije po volji broj zaštitnih zona koje je Ahtisari dao za crkve i manastire, a ima ih preko 40, ali, ni sve garancije koje predlogom dobija SPC.
Finansiranje i vojska
Kad je reč o vezama Beograda i srpskih opština i načinu njihovog finansiranja, Priština je generalno protiv, ali je insistirala da sve pare namenjene opštinama, pa tako i donacije, idu preko centralnog kosovskog budžeta, dok Beograd traži da to bude neposredno finansiranje, a da Priština bude obaveštena o sredstvima. Ahtisari je, međutim, prelomio - srpske opštine mogu da sarađuju sa institucijama u Srbiji, pa i vladinim, koje mogu da ih finansiraju i pružaju svaku tehničku pomoć. Novac iz Srbije može se uplaćivati opštinama na račune u komercijalnim bankama koje imaju sertifikat Centralne kosovske banke.
Što se tiče obrazovanja, Priština zahteva da ona određuje školski program, dok Beograd to ne prihvata, već želi da se primenjuje nastavni program Srbije. Ahtisari je odlučio da u školama u kojima se uči srpski jezik mogu da koriste nastavni plan i program Srbije, ali da o tome mora biti obavešten kosovski ministar. On može da prigovori na sadržaj knjiga, ali iznad njega postoji mešovita komisija koju čine tri Albanca, tri Srbina i jedan stranac koja razmatra njegove primedbe.
Kosovski tim traži da odluke iz oblasti zdravstva budu donošene u Prištini, dok pregovarački tim Beograda insistira da opštine dobiju te nadležnosti. Po predlogu Ahtisarija, opštine su nadležne za domove zdravlja i Kosovska Mitrovica i Štrpce za sekundarnu zaštitu. Albanci su tražili svoju vojsku, Srbija demilitarizaciju Kosova, a međunarodni pregovarač je, međutim, Kosovu dao mogućnost da ima snage koje moraju biti multietničke i ne smeju imati tešku artiljeriju, već samo lako naoružanje.
Ahtisari je vlasničko pravo nad javnim preduzećima preneo na Kosovo, ali i dodao da ako neka opština ima preduzeće na svojoj teritoriji, to je onda u njenom vlasništvu.
Ž. Jevtić
|
