Izvor: RTS, 19.Maj.2009, 14:43 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Skupština o zvaničnoj statistici
Završena rasprava o Predlogu zakona o zabrani manifestacija neonacističkih ili fašističkih organizacija i udruženja i zabrane upotrebe neonacističkih i fašističkih simbola i obeležja.
Odbor Skupštine Srbije za smanjenje siromaštva zatražio je da Predlog zakona o socijalnom stanovanju što pre dođe na dnevni red parlamenta.
Predlogom je predviđeno da domaćinstva koja iz socijalnih, ekonomskih i drugih razloga ne mogu da obezbede stan pod tržišnim uslovima, >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << do krova nad glavom dođu uz pomoć države.
Predsednica parlamenta Slavica Đukić-Dejanović pozvala je poslanike da konkretnim predlozima poboljšaju predloženo zakonsko rešenje, kako bi se time pomoglo socijalno ugroženim grupama, posebno siromašnima i sa mnogo dece da reše stambeno pitanje.
Stanogradnja u Srbiji jedna je od najprofitabilnijih privrednih grana, ali istovremeno veliki broj građana ne može da kupi stan pod tržišnim uslovima, što dovodi do manjeg broja brakova, odliva stručnjaka, navela je Đukić-Dejanović.
Kategorija socijalnog stanovanja je tipična za sve moderne tržišne ekonomije, a zajednička evropska platforma stambenih politika definisana je socijalnom poveljom Saveta Evrope koju je i Srbija potpisala 2005. godine.
Predsednik Koordinacionog centra za jug Srbije Milan Marković izjavio je da bi formiranjem multietničke vlasti u Preševu, Bujanovcu i Medveđi splasnula tenzija koja postoji u tom delu Srbije.
Marković je na sednici skupštinskog Odbora za međunacionalne odnose, na kojoj je raspravljano o aktuelnoj političko-ekonomskoj situaciji u Bujanovcu, rekao da je formiranje multietničke vlasti u Preševu, Bujanovcu i Medveđi pretpostavka za miran i stabilan rad i dobre odnose u tim opštinama.
Prema njegovim rečima, problem je taj što Srbi ne učestvuju u lokalnoj vlasti u opštinama Preševo i Bujanovac, kao i da se radi na uključivanju Albanaca i Roma u republičke institucije.
Marković je rekao je da je njegov predlog bio da se potpiše sporazum o učešću Srba u lokalnoj vlasti, a da se istovremeno radi na integraciji Albanaca u republičke insitiucije.
"Samo zajedinički možemo prevladati komplikovanu situaciju", rekao je Marković i dodao da bi prema njegovom predlogu oko 10 odsto predstavnika Srba učestvovalo u vlasti u opštini Preševo, a 35 odsto u Bujanovcu.
Predstavnici nevladinih organizacija Srba iz opštine Bujanovac, koji su i inicirali sednicu odbora, traže organizovanje vanrednog popisa stanovništva, kako bi se utvrdila struktura stanovništva, a sve u cilju valjane raspodele lokalne vlasti.
Predsednik opštine Bujanovac Šaip Kamberi je odgovorio da je poslednji popis organizovan 2001. godine, a da je lokalna vlast u toj opštini izabrana na poslednjim izborima.
Kamberi je rekao da je spreman da se broj odbornika u lokalnom parlamentu proširi , ali su, kako je istakao, nerealni zahtevi da Srbi sa 40 odsto učetsvuju u lokalnoj vlasti.
Poslanici vladajuće većine u Skupštini Srbije smatraju da je poseta crnogorskog predsednika Filipa Vujanovića značajna na putu normalizacije i poboljšanja odnosa dve države, koje imaju zajednički interes da sardanju nastave.
Šef poslaničkog kluba "Za evropsku Srbiju" Nada Kolundžija je, naglasivši da su dorbrosusedski odnosi spoljnopolitički prioritet Srbije, ocenila da je Vujanovićeva poseta značajna na putu normalizaciju i pobošlja odnosa Beograda i Podgorice.
"Sa Crnom Gorom smo imali nesporazum i odnosi su u jednom trenutku bili poremećeni zbog priznanja nezavisnosti Kosova i Metohije, ali, i tada smo govorili, i sada ponavljamo, da ćemo kao zemlja uraditi sve da normalizujemo odnose sa Crnom Gorom", istakla je Kolundžija.
Šef poslaničke grupe G17 Plus Suzana Grubješić smatra da je jedno od najvažnijih pitanja za uspostvljanje normalnih diplomatskih odnosa imenovanje ambasadora Crne Gore u Beogradu.
Poslanik Socijalističke partije Srbije Milisav Petronijević naglasio je da je obostrani interes Beograda i Podgorice nastavak zajedničke saradnje.
"Srbija se ne slaže sa tim da Srbi u Crnoj Gori budu nacionalna manjina, kao što to Crnogorci nisu u Srbiji. Ne slažemo se po pitanju odluke Crne Gore da prizna nezavisnost Kosova", rekao je Petronijević.
Lider Demohrišćanske strane Srbije Vladan Batić poručio je da je interes Srbije poboljšanje odnosa sa Crnom Gorom, koji bi trebalo da se "otkrave, jer je Crne Gora teritorijalno i duhovno najbilža Srbiji'.
Skupština Srbije završila je načelnu raspravu o predlozima zakona o zvaničnoj statistici i o popisu stanovništva kao i razmatranje u načelu zakona o zabrani manifestacija fašističkih i neonacističkih organizacija i udruženja.
Taj zakonski predlog Parlamentu je predložila Liga socijaldemokrata Vojvodine, a u dosadašnjem delu rasprave predstavnici radikala, naprednjaka, narodnjaka socijalista su najavili da neće podržati predloženi akt, jer, kako su istakli, u Srbiji nema fašizma.
Šef poslanika "Napred Srbijo" Tomislav Nikolić istakao je da ta stranka smatra da je predloženi zakon besmislen i da ponižava Srbiju.
"Ovo je besmisleni zakon kojim se Srbija tobož opredeljuje da nije fašistička i nacistička zemlja. Kao da je Srbija država u kojoj je to nastalo, negovano, razvijano, kao da smo mi Srbi koji bi nekoga da proganjaju po verskoj, rasnoj ili bilo kom drugom osnovu", rekao je Nikolić i dodao da se na Srbiju i njene građane ne može "nakalemiti fašizam i nacizam".
Nikolić je naveo da "ima pametnijih" stvari od predloženog zakona kojima parlament treba da se bavi.
Milisav Petronijević (SPS-JS) smatra da predloženi zakon nije prioritetan, da je ta poslanička grupa sigurno protiv bilo kakvog delovanja i propagiranja fašističkih i neonacističkih organizacija, ali da u Srbiji nema fašizma.
Miroslav Markićević (NS) rekao je da ta stranka neće glasati za predloženi akt, jer je, kako je istakao, "sraman i najopasniji zakon u novijem srpskom parlamentarizmu".
Predstavnik predlagača Olena Papuga rekla je da predloženi akt nikako ne znači da Srbija priznaje da ima problema sa fašizmom, već samo da staje u red zemalja u kojima temeljni principi počivaju na antifašizmu.
"Ovaj Predlog zakona treba da dobije podršku svih poslaničkih grupa kako bi smo pokazali da fašizam i neonacizam nemaju mesta u našem društvu", rekla je Papuga.
Doraditi Predlog zakona o zabrani fašističkih organizacija
Predstavnici "Za evropsku Srbiju" (ZES) i LDP smatraju da zakon treba precizirati i poboljšati.
Tokom načelne rasprave o ovom Predlogu, šef poslaničkog kluba ZES-a Nada Kolunddžija ocenila je da bi tekst zakona trebalo popraviti kako bi odgovorio onome što je bila namera predlagača.
"Mi ćemo, uvažavajući primedbe i sugestije iz rasprave, uraditi sve da zakon bude popravljen i da ga dovedemo u saglasnost sa osnovnom idejom u koju ne sumnjamo, a to je da Srbija želi da gradi sistem vrednosti u kome zločini ne mogu da nadju podršku", rekla je Kolundžija.
Kolundžija je prihvatila primedbe da se u zakonu greškom našao pojam nacionalizma, kao i da u njemu mora biti pretpostavke nevinosti, odnosno da se ne može odnositi na pojedince optužene pred sudovima.
Poslanici LDP najavili su da će podržati zakon uz određene izmene i ozbiljniji pristup ovom problemu.
Ivan Andrić (LDP) ocenio je da potreba za ovim zakonom postoji, jer postojeći pravni okvir nije sprečio pojedine grupe da proslavljaju Hitelrov rođendan ili pojedince da sebe nazivaju firerom.
Žarko Koračć (LDP-SDU) je podržao donošenje zakona, ali je poručio da on mora biti precizan i sankcionisati samo fašitičke i nacističke ideje, jer je veoma opasno da uopšteno zabranjuje drugačije političke ideje.
Šef poslaničke grupe DSS Miloš Aligrudić istakao je da niko u parlamentu nema reči hvale za fašističke i totalitarne ideje, ali je ocenio da ovoj Predlog zakona "služi samo političkom egzibicionizmu."
Aligrudić je ukazao i da Ustav i Krivični zakonik već štite državu od totalitarnih ideja, kao i da u predloženom tekstu ima niz pravnih manjkavosti i problematičih rešenja kao što je sankcionisanje iznošenja drugačijih političkih stavova.
Radi se o zakonskoj manipulaciji gde pravna zaštita služi za otvaranje širokih frontova mnogih zabrana i restrikcija, ocenili su poslanici DSS-a.
Šef poslaničke grupe Napred Srbijo Tomislav Nikolić ocenio je da više nema poslovničkih mogućnosti da se zakon promeni, ali je predsedavajuća Gordana Čomić rekla da nadležni odbor sve do početka rasprave u pojedinostima može podneti amandmane.
Inače, kao razlog za hitno donošenje ovog zakona, navedeno je da su u poslednje vreme učestali pojedini oblici ispada i povreda pravnog poretka kojima se ugrožavaju ustavna prava i slobode građana u Srbiji, pogotovo na nacionalnoj i verskoj osnovi.
Zvanična statistika važan izvor informacija
Tokom rasprave o predlozima zakona o statistici i popisu stanovništva poslanici opozicije kritikovali su predložene akte, dok su predstavnici vladajućih stranaka najavili podršku zakonima i ukazali na njihov značaj.
Jorgovanka Tabaković iz poslaničkog kluba "Napred Srbijo" istakla je da Predlog zakona o statistici "ne ispunjava osnovne uslove izbegavanja uticaja politike, odnosno stranaka i državnih organa".
Poslanica Nove Srbije Zlata Đerić rekla je da predloženi akti "nose dobru nameru i dosta dobrih rešenja", ali da u praksi neće u potpunosti biti primenjivani jer neće moći da se sprovode na Kosovu i Metohiji.
Đerićeva je ocenila da podaci ne mogu biti tačni ako 15 odsto teritorije nije njima obuhvaćeno.
Poslanik Demokratske stranke Srbije Milan Lapčević negodovao je što se u isti rang stavljaju Gradska uprava i Zavod za statistiku kao proizvođači statistike jer to potencira ulogu glavnog grada.
Vlatko Ratković iz poslaničkog kluba "Za evropsku Srbiju" naveo je da su rešenja u predloženim zakonskim aktima harmonizovana sa pravilima u EU.
Ratković je ukazao na neophodnost usvajanja predloženih zakona, navodeći da je zvanična statistika glavni izvor informacija za donošenje odluka u raznim oblastima života.
Poslanik SPS-a Milisav Petronijević istakao je da je predloženi zakon o statistici dobar i da ima cilj da reguliše i proizvodnju podataka i informacija i organizaciju sistema zvanične statistike.
Predložena zakonska rešenja garantuju zaštitu prava davalaca podataka i statističkih jedinica i ostvarenje njihovih prava, a definisano je ko su odgovorni proizvođači zvanične statistike.
Dinamičan i pravilan razvoj zvanične statistike
Obrazlažući predloženi zakon, ministarka finansija Srbije Diana Dragutinović istakla je da će usvajanje Predloga zakona o zvaničnoj statistici omogućiti dinamičan i pravilan razvoj zvanične statistike i da će garantovati zaštitu prava davalaca podataka i statističkih jedinica.
"Predlogom zakona precizno je definisano ko su odgovorni proizvođači zvanične statistike, a vodeća uloga u toj oblasti daje se Republičkom zavodu za statistiku", navela je ministarka Dragutinović.
Prema njenim rečima, zavod je nezavisan i samostalan u radu, a se statističke aktivnosti zasnivaju se na petogodišnjem statističkom programu, koji donosi Skupština, i jednogodišnjim planovima koje donosi Vlada.
Osim Republičkog zavoda za statistiku, odgovorni proizvođač statističkih podataka je i Narodna banka Srbije, a za teritoriju grada Beograda to je Gradska uprava - Zavod za informatiku i statistiku, objasnila je ministarka finansija.
Ministarka Dragutinović je podsetila da je važeći Zakon o statistici donet 1972. godine, da su u međuvremenu izvršene velike promene u organizaciji privrednih subjekata i društvenih organa, što stvara potrebu donošenja novog zakona.
Harmonizacija metodologije i klasifikacija
Predlog zakona o zvaničnoj statistici sačinjen je u skladu sa najznačajnijim ciljevima Master plana i na adekvatan način urediće odnose između proizvođača i davalaca podataka i omogućiti da se zvanična statistika usmeri u pravcu harmonizacije metodologija i klasifikacija.
Republički zavod za statistiku, Narodna banka Srbije i ostali odgovorni proizvođači zvanične statistike, obuhvaćeni su petogodišnjim statističkim programom, a za teritoriju grada Beograda to je Gradska uprava - Zavod za informatiku i statistiku, precizira se u predlogu zakona.
Zakon je jedan od uslova za evroatlanske integracije Srbije, a njime je i regulisana poverljivost podataka.
Obrazlažući Predlog zakona o popisu stanovništva, domaćinstava i stanova 2011. godine Diana Dragutinović rekla je da će u Srbiji prvi put posle Drugog svetskog rata biti prikupljeni podaci "o funkcionalnoj sposobnosti lica za obavljanje svakodnevnih aktivnosti".
Skupština je do sada na sednici koja je počela 13. maja razmotrila 59 od 65 tačaka koliko je predviđeno dnevnim redom.
Na dnevnom redu su i izmene i dopune Zakona o radiodifuziji, predlog kandidata za člana saveta RRA koji živi i radi na teritoriji Kosova i Metohije i predlog kandidata za člana Odbora Agencije za borbu protiv korupcije.
Razmatraće se i odluke o prestanku sudijske dužnosti i dužnosti zamenika javnog tužioca.
Tokom jučerašnjeg dana poslanici opozicionih stranaka su načelnu raspravu o predloženim izmenama Zakona o spoljnim poslovima iskoristili da kritikuju spoljnu politiku koju vodi ministar Vuk Jeremić.
.jpg)
