Izvor: RTS, 15.Apr.2009, 19:43 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Skupština o zakonima o zapošljavanju
Poslanici Skupštine Srbije podržali predlog aktivnijih mera za smanjenje nezaposlenosti, ali je opozicija izrazila sumnju u efekte predloženih zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti i o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom.
Rok za predaju finansijskih izveštaja političkih stranaka za redovan rad u prošloj godini ističe danas a, kako je rečeno u skupštinskom Odboru za finansije, tu obavezu je do sada ispoštovalo >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << samo nešto više od 20 stranaka, među kojima su gotovo sve parlamentarne partije. U Odboru očekuju da će izveštaji pristizati i u toku dana, a da će posle uskršnjih praznika taj proces biti kompletiran.
Zakon o finansiranju političkih stranaka predviđa da sve registrovane političke stranke vode knjigovodstvo o svim prihodima i rashodima, i da za svaku poslovnu godinu dostave izveštaj o imovini, prilozima koji prelaze 6.000 dinara, kao i izveštaj o završnom računu sa sertifikatom ovlašćenog revizora. Stranke će, od 1. oktobra ove godine, finansijske izveštaje za redovan rad dostavljati Agenciji za borbu protiv korupcije.
U Skupštini Srbije održana je konstitutivna sednica Odbora Agencije za borbu protiv korupcije. Predsednica Skupštine Slavica Đukić-Dejanović je istakla da to telo ima značajnu ulogu u primeni Strategije za borbu protiv korupcije i izrazila uverenje da će ono raditi u interesu građana imajući u vidu da je, kako je navela, potrebna odlučna borba protiv korupcije koja je prisutna u svim segmentima društva u Srbiji.
Sednici je predsedavala najstariji član Odbora i sudija Vrhovnog suda u penziji Mileva Gajin koja je ukazala da će "najsloženiji" posao Odbora biti kontrola finansiranja političkih stranaka i izbornih kampanja, jer zakon u tom delu, kako je navela, samo načelno definiše ovlašćenja Agencije za borbu protiv korupcije.
Članovi Odbora su: profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu Čedomir Čupić i docenti na tom fakultetu, Zoran Stojiljković i Tanja Miščević, sudija Vrhovnog suda Srbije u penziji Mileva Gajin i profesor Ekonomskog fakulteta u Nišu Evica Petrović. Članovi su i profesor Pravnog fakulteta u Beogradu Branko Lubarda, advokat Slobodan Beljanski, i novinar Zlatko Minić.
Skupštinski Odbor za pravosuđe predložio je sudiju Opštinskog suda u Kragujevcu Nadicu Jovanović i sudiju Opštinskog suda u Prijepolju Esada Veljovića, za člana prvog sastava Visokog saveta sudstva iz opštinskih sudova, od kojih parlament treba da izabere jednog.
Parlament je 26. marta za članove Visokog saveta sudstva izabrao sudiju Vrhovnog suda Srbije Jelenu Borovac, sudiju Trgovinskog suda u Beogradu Mladena Nikolića, sudiju Okružnog suda u Beogradu Vučka Mirčića, sudiju Okružnog suda u Novom Sadu Đurđinu Bjelobaba i sudiju Opštinskog suda u Kruševcu Biljanu Tošković.
Skupštinski odbor za zdravlje i porodicu na sednici, na kojoj se raspravljalo o radu zdravstvenih komora, zaključio je da je potrebno uvesti mere upravnog nadzora nad radom Lekarske i Stomatološke komore Srbije, i ocenio da te komore ne obavljaju svoje obaveze punim kapacitetom. Članovi Odbora istakli su da je nadzor potreban zbog sumnje da postoji kršenje zakona, statuta i poslovnika o radu u tim komorama, izjavio je predsednik Odbora Paja Momčilov.
Pomoćnica ministra zdravlja Zorica Pavlović rekla je da je ministarstvo započelo redovan nadzor utvrđivanja zakonitosti akata dve zdravstvene komore, nakon čega sledi nadzor nad radom tih tela. Direktorka Lekarske komore Srbije Tatjana Radosavljević ocenila je da je komora izvršila svoje obaveze prema državi, da je završeno licenciranje lekara i da je izgradnja informacionog sistema pri kraju, kao i da će uskoro biti sprovedeni dopunski izbori.
Lekarska komora očekuje mišljenje Ministarstva zdravlja i Zakonodavnog odbora u vezi sa osporavanjem člana 277. Zakona o zdravstvenom osiguranju, prema kome lekarima prestaje mogućnost dopunskog rada, čime se, kako u Komori ističu, ukidaju pravo na rad i pravo pacijenta na slobodan izbor lekara.
Poslanici Skupštine Srbije podržali su predloge zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti i zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom.
Opozicija izrazila sumnju u efekte predloženih zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti i o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom.
Obrazlažući zakonske predloge, ministarka za Nacionalni investicioni plan, Verica Kalanović je navela da je broj nezaposlenih u Srbiji oko 758.387, od čega u Beogradu 98. 410, Vojvodini više od 190.000 a centralnoj Srbiji oko 460.000.
Kalanovićeva je navela da Srbija spada u red evropskih zemalja sa najvećom stopom nezaposlenih, ali nije u grupi najugroženijih.
Ministarka je objasnila da zakon obuhvata niz mera aktivne politike zapošljavanja, uvodi fleksibilne aktivne mere zapošljavanja koje se donose svake godine u skladu sa potrebama tržišta i učešće svih socijalnih partnera.
Za razliku od dosadašnjeg zakona, novi zakon uvodi stimulatvne mere za aktivno traženje posla, a za te namene u ovoj godini planirane su 3,5 milijarde dinara, kao i 20 milijardi za novčanu nadoknadu nezaposlenima.
Predviđaju se i veća sredstva za obuku, prekvalifikaciju, dokvalifikaciju, subvencije za zapošljavanje, podršku samozapošljavanju... Prema predloženom zakonu, tokom prvih 12 meseci od uvođenja u evidenciju Nacionalne službe za zapošljavanje odgovarajuće zaposlenje za nezaposlenog jeste zaposlenje u okviru stečenog obrazovanja.
Posle isteka tog roka odgovarajućim zaposlenjem se smatra i zaposlenje na nižem nivou u okviru iste ili srodne vrste obrazovanju, pri čemu se uzimaju u obzir iskustvo nezaposlenog i stanje na tržištu rada.
Kalanovićeva je objasnila da je Predlog zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom potpuno nov, refomski i proevropski zakon koji treba da doprinese većoj ekonomskoj samostalnosti osoba sa invaliditetom.
Kritike opozicije
Poslanici su u objedinjenoj raspravi podržali aktivnije mere za smanjenje nezaposlenosti, ali su predstavnici opozicije izneli rezerve u pogledu efekata navedenih zakona.
Milisav Petronijević iz SPS-a zatražio je da se razmotri mogućnost zadržavanja postojećeg nivoa zaštite nezaposlenih u uslovima ekonomske krize, ocenjujući da su predložena rešnja suviše restriktivna i da otežavaju položaj nezaposlenih.
Jovan Palalić, poslanik DSS-a smatra da su ta dva zakona još jedan marketinški potez vlade i da u uslovima krize i nelikvidnosti privrede neće dati nikakave rezultate u smanjenju broja nezaposlenih.
Palalić je zamerio što će nakande nezaposlenima biti snižene a rok njihove isplate biti skraćen.
Vesna Pešić iz LDP-a rekla je da je donošenje zakona o zapošljavanju osoba sa invaliditetom opravdano i da ima dobrih rešenja, ali da se njihov status i radna sposobnost moraju utvrđivati na drugačiji način od predloženog.
Skupština Srbije završila je, ranije danas, objedinjenu načelnu raspravu o predlogu zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju, standardizaciji, turizmu i o Predlogu zakona o tehničkim zahtevima za proizvode i ocenjivanju usaglašenosti.
Navedeni predlozi zakona neophodni su za usaglašavanje domaćeg zakonodavstva sa propisima Evropske unije i sa pravilima Svetske trgovinske organizacije.
Za razliku od predstavnika vladajuće većine koji su podržali donošenje tih zakona i ukazali na njihov značaj, poslanici opozicionih stranaka izneli su niz zamerki na ta rešenja, zalažući se za efikasniji podsticaj razvoja turizma.
Opozicija za veći podsticaj države turizmu
Najviše pažnje poslanika izavao je predlog zakona o turizmu, a poslanici opozicije tražili su veći podsticaj države toj privrednoj grani.
Ministarka za Nacionalni investicioni plan Verica Kalanović, odgovarajući na primedbe poslanika, ukazala je da se ne može tražiti visok nivo turizma ako u prethodnom periodu nismo imali razvoj infrastrukture, niti može biti ravnomernog razvoja turizma ako se zna kakvo je bilo ulaganje u različite delove Srbije.
Kalanovićeva je najavila da će infrastrukturni projekti biti podsticani preko NIP-a, ali je zamerila onima koji su do juče donosili odluke o ulaganju i izgradnji puteva, što sada postaljaju pitanja zašto više nije urađeno.
Obrazlažući predložene zakone, ministar ekonomije Mlađan Dinkić rekao je juče poslanicima da je usvajanje tih zakona važno za pristupanje Srbije Svetskoj trgovinskoj organizaciji.
"Članstvo u STO je bitno zbog ulaska u EU. Ne možete biti član EU ako prethodno niste postali član STO što omogućava preferencijalni ulazak na tržište 153 zemlje uz tretman najpovlašćenijih nacija, odnosno uz odgovarajuće preferencijale u spoljnoj trgovini", rekao je Dinkić u Skupštini Srbije.
