Izvor: RTS, 09.Jun.2010, 11:47 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Skupština o visokom obrazovanju
Poslanici Skupštine Srbije završili načelnu raspravu o Predlogu zakona potvrđivanju sporazuma o osnivanju regionalne škole za državnu upravu.
Poslanici Skupštine Srbije završili su danas rad, a sednicu će nastaviti sutra načelnim razmatranjem predloženih izmena i dopuna Zakona o visokom obrazovanju.
Predsednik Srbije Boris Tadić predložio je Skupštini Srbije dva kandidata za sudiju Ustavnog suda - sudiju Višeg suda u Novom Sadu Sabahudina Tahirovića i >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << pomoćnika generalnog direktora Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje Envera Nikšića.
Tadić je u dopisu predsednici parlamenta naveo da predloženi kandidati poseduju stručne i lične kvalitete na osnovu kojih mogu obavljati funkciju za koju su predloženi.
Enver Nikšić rođen je 1953. godine u Novom Pazaru, gde je završio osnovnu i srednju školu, dok je Pravni fakultet završio u Prištini 1977. godine.Za 30 godina staža bio je i šef Odseka za opštu upravu u opštini Novi Pazar, a od 2006. godine je u Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje.
Sabahudin Tahirović rođen je 1963. godine u Novoj Varoši, diplomirao je na Pravnom fakultetu u Sarajevu 1988. godine, a bio je sudija Opštinskog suda u Novoj Varoši, posle čega je odlukom Visokog saveta sudstva izabran za sudiju Višeg suda u Novom Sadu.
Ustavni sud čini 15 sudija koji se biraju i imenuju na devet godina. Pet sudija Ustavnog suda bira skupština, pet imenuje predsednik Republike, a pet opšta sednica Vrhovnog kasacionog suda Srbije.
Poslanici vladajuće većine ocenili su da će izmene Zakona o visokom obrazovanju unaprediti sistem visokog školstva, dok su pojedine opozicione stranke raspravu iskoristile za kritiku dosadašnje reforme u toj oblasti.
Poslanik opozicione Demokratske stranke Srbije (DSS) Zoran Šami rekao je u raspravi da je ta stranka uzdržan kada je reč o izmenama Zakona o visokom obrazovanju, da je podnela 18 dobronamernih amandmana i da će se prilikom glasanja opredeliti u zavisnosti od toga kakav će stav vlada imati o tim amandmanima.
On je, međutim, ocenio da pojedine predložene izmene nude dobra rešenja, među kojima je mogućnost da samofinansirajući studenti mogu da pređu na budžetsko finansiranje ako sakupe 60 bodova i rangiraju se u okviru ukupnog broja studenata na budžetu.
"Muka nas tera da prihvatimo još ovaj put da se studentu omogući da sa 48 bodova upiše narednu školsku godinu", rekao je Šami i ocenio da ne valja do beskraja otezati uslove za upis naredne godine kada je reč o sakupljenim bodovima.
Šami je rekao da nema ništa protiv privatnih fakulteta, ali je i istakao da pitanje akreditacije fakulteta nije naivna priča, jer je reč o velikom novcu.
On je ocenio da "nije normalno" da na privatnim fakultetima bude odbranjeno 148 doktorskih disertacija.
"To je malo mnogo. Čak i da smo najgenijalniji na svetu, to nije normalno", rekao je Šami.
Prema njegovim rečima, nije dobro da vlada predlaže trećinu članova Nacionalnog prosvetnog saveta od 21 člana koliko je predloženo izmenama zakona.
Poslanik opozicione Srpske napredne stranke Mileta Poskurica rekao je da će predložena rešenja sigurno biti od koristi za određeni broj studenata i za ljude koji žele da dobiju još vremena da završe svoje doktorske studije.
Poskurica je ocenio da predložene izmene ukazuju da sam zakon u času kada je donet 2005. godine nije predvideo sve okolnosti koje se u toku njegove primene mogu pojaviti.
On je dodao da razlozi povećanja broja članova Nacionalnog prosvetnog saveta nisu u skladu sa političkim viđenjem SNS-a koji, kako je naveo, nije zadovoljan radom tog tela.
"Razmislićemo koliko vredi zakon podržati", rekao je Poskurica.
Šef poslaničke grupe Nove Srbije Velimir Ilić ocenio je da su predložene izmene Zakona o visokom obrazovanju samo parcijalna i prelazna rešenja, a da je Srbiji potreban ozbiljan zakon kakav traže Evropa i svet.
Poslanik Liberalno demokratske partije Nenad Prokić ocenio je da predložene izmene zakona nisu naročito velike, da u Srbiji suštinski nije počela reforma obrazovanja, ali i da svuda u Evropi postoje teškoće s promenama u toj oblasti.
Prokić je rekao da je LDP podneo tri amadmana na predložene izmene zakona koji se odnose na smanjenje školarine za zaposlene zbog poreza koji državi plaćaju za svoj rad, kao i na očuvanje akademske slobode profesora.
Poslanica Demokratske stranke Nataša Vučković rekla je da se predloženim izmena preciziraju odredbe Zakona o visokom obrazovanju iz 2005. kojim je uveden Bolonjski proces.
Vučkovićeva je ocenila da je reforma obrazovanja složen proces i da neće biti iscrpljena predloženim rešenjima.
Prema njenim rečima, prioritet DS-a je da Srbija bude društvo zasnovano na ekonomiji znanja.
Jačanje saradnje u regionu
U prepodnevnom delu sednice poslanici su završili načelnu raspravu o Predlogu zakona potvrđivanju sporazuma o osnivanju regionalne škole za državnu upravu.
Ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu Milan Marković izjavio je da je potvrđivanje sporazuma o osnivanju regionalne škole za državnu upravu važno u približavanju Srbije Evropskoj uniji, kao i poboljšanju rada državne administracije.
Marković je obrazlažući zakon poslanicima u Skupštini Srbije rekao da je cilj sporazuma jačanje saradnje državnih uprava u regionu, jačanje odnosa sa zemljama EU, razvijanje administrativnih kapaciteta i ljudskih resursa u skladu sa evropskim principima.
Ministar je naveo da su potpisnice sporazuma Albanija, Bosna i Hercegovina, Hrvatska, Makedonija, Crna Gora, Srbija i Privremena administrativna misija UN-a na Kosovu, koja istupa u ime Kosova, shodno Rezoluciji 1244.
Marković je najavio da će sedište te škole biti u Danilovgradu u Crnoj Gori.
Radikali su, između ostalog, kritikovali što se među potpisnicima sporazuma nalazi i Privremena administrativna misija UN-a na Kosovu, koja istupa u ime Kosova.
Narodnjaci i naprednjaci kritikovali su rad organa državne uprave, navodeći da se reforme o kojima predstavnici tih organa pričaju nekoliko godina unazad još uvek nisu sprovedene.
DSS je upitala i kako je realizovan Zakon o smanjivanju broja zaposlenih u organima državne uprave, kako su utvrđeni kriterijumi za smanjenje, da li je obavljeno ocenjivanje u svim ministarstvima.
