Izvor: RTS, 18.Maj.2010, 08:57 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Skupština o sporazumima
Završena načelna rasprava o sedam zakonskih predloga koji se odnose na potvrđivanje međunarodnih ugovora i sporazuma. Poslanici će sutra razmatrati amandmane na predložene zakone o sprečavanju zlostavljanja na radu i o volontiranju.
Poslanici republičkog parlamenta završili su objedinjenu načelnu raspravu o sedam zakonskih predloga koji se odnose na potvrđivanje međunarodnih ugovora i sporazuma.
Predsednik skupštinskog Odbora za rad i boračka pitanja Meho >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << Omerović rekao je da je vlada prihvatila 11, od 76 predloženih amandmana na novi zakon o zabrani zlostavljanja na poslu.
Prema rečima Omerovića, najznačajniji amandman je da se rok za posredovanje između onoga ko trpi i onoga ko zlostavlja poveća sa osam na 30 dana.
Vlada je prihvatila i drugi važan amandman, kojim je predviđeno povećanje kazne poslodavcima i svima koji zlostavljaju, rekao je Omerović gostujući u Jutarnjem dnevniku Radio-televizije Srbije.
Omerović je rekao da je vlada prihvatila i amandman, prema kojem bi u slučaju premeštaja na drugo radno mesto, što je bila praksa u dosadašnjem radu većine poslodavaca, do okončanja postupka, osoba koja se žalila, dobijala punu novčanu nadoknadu.
Omerović je objasnio da je za takozvane velike poslodavce predviđen proces posredovanja između onoga ko trpi i onoga ko zlostavlja i da se daju određeni rokovi da se to otkloni, a ako ne dođe do mirenja, onda predstoji sudski upravni spor.
Za razliku od velikih, mali poslodavci, odnosno gazde kafića i samostalnih ugostiteljskih radnji ili butika, preskaču tu dugu proceduru i "direktno idu na sud", objasnio je Omerović.
Omerović smatra da je to dobro, jer je najviše zlostavljanja bilo u malim radnjama, gde su gazde šikanirali i na svaki način zlostavljali obične ljude, koji su jedva preživljavali i sastavljali kraj sa krajem, a nisu im ni redovno isplaćivali plate, ni prijavljivali, niti uplaćivali doprinose.
Podsetivši da će poslodavac biti obavezan da u roku od 30 dana obavesti svakog od svojih zaposlenih "šta po ovom zakonu valja činiti, a šta je zabranjeno", on je naglasio da će poslodavac, ukoliko dođe do zlostavljanja, morati da dokazuje da nije prekršio zakon, za razliku od dosadašnje procedure u kojoj je "žrtva bila ta koja je morala da dokazuje zlostavljanje".
Za sutra je predviđeno razmatranje amandmana na predložene zakone o sprečavanju zlostavljanja na radu i o volontiranju.
U prepodnevnom delu sednice, opozicija je izrazila rezervu prema dodatnom zaduživanju zemlje, a što predviđaju pojedini zakonski predlozi o kojima su vodili raspravu, ukazujući da bi zbog rasta javnog duga zaduživanjima trebalo da predhode ozbiljne analize.
Naprednjaci su, ipak, pozdravili ulaganje u nauku, koje će, kako su rekli, uvek imati podršku poslanika te stranke, ali su, kada je u pitanju finansijski ugovor između Srbije i Evropske investicione banke za istraživanje i razvoj u javnom sektoru, naveli da nije jasno definisano u koje će projekte ta sredstva biti uložena.
Tim ugovorom, Srbija se kod EIB zadužuje 200 miliona evra sa rokom otplate na 20 godina i šest godina "grejs" perioda, a naprednjaci smatraju da su neki ciljevi, koji bi prema najavama predlagača tim novcem trebalo da budu finansirani, kao što je povratak naučnika u zemlju, nerealan.
Novac od tog kredita, kažu oni, trebalo bi iskoristiti za jačanje naučnih institucija, dok su poslanici SRS više pažnje poklonili Sporazumu o slobodnoj trgovini između Srbije i država EFTA, od kog, kako su rekli, Srbija neće imati velike koristi.
Oni su mišljenja da bi taj sporazum mogao da ugrozi teritorijalni integritet Srbije, jer su pojedine zemlje EFTA priznale nezavisnost Kosova i Metohije, te da bi se taj dokument mogao odnositi, ne na ustavne, već na one granice koje se Srbiji nameću.
Prema rečima radikala, sporazum sa državama EFTA će suštinski najmanje značiti Srbiji, već da će mnogo više koristi imati "oni na drugoj strani sporazuma".
Poslanici DSS su, pak, pokrenuli pitanje stope održivosti javnog duga u Srbiji i zatražili odgovor na pitanje kako će se nova zaduživanja odraziti na stanje javnog duga i na koji način i gde se novi krediti evidentiraju.
Poslanici su vodili načelnu raspravu o potvrđivanju Finansijskog ugovora - Istraživanje i razvoj u javnom sektoru između Srbije i Evropske investicione banke, kao i o potvrđivanju Ugovora o donaciji - Olakšice za infrastrukturne projekte za lokalni okvir u okviru IPA 2008 multi -korisničkog programa između EIB i Srbije i Grada Beograda.
Raspravljali su i o Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma o slobodnoj trgovini između Srbije i država EFTA, kao i Predlogu zakona o potvrđivanju Konvencije o priznavanju evropskih patenata od 5. oktobra 1973. godine sa odgovarajućim izmenama.
Parlamentarci su razmatrali i predloge zakona o potvrđivanju Singapurskog ugovora o žigovnom pravu, Pravilnika za sprovođenje tog ugovora i Rezolucije diplomatske konferencije kojom se dopunjuju Singapurski ugovor o žigovnom pravu i Pravilnik za njegovo sprovođenje.
Načelnom raspravom obuhvaćen je i Predlog zakona o potvrđivanju Memoranduma o razumevanju o institucionalnom okviru Inicijative za prevenciju i spremnost u slučaju katastrofa za region jugoistočne Evrope.
Nova ulaganja
Potpredsednik Vlade Srbije za evropske integracije i ministar za nauku i tehnološki razvoj Božidar Đelić rekao je da će potvrđivanje sedam međunarodnih ugovora i sporazuma iz oblasti nauke, ekonomije i infrastrukture nedvosmisleno unaprediti ekonomsku situaciju u zemlji i omogućiti nova ulaganja u te oblasti.
Đelić je, obrazlažući poslanicima te zakonske predloge, najviše pažnje posvetio finansijskom ugovoru između Srbije i Evropske investicione banke (EIB) za istraživanje i razvoj u javnom sektoru, kao i sporazumu o slobodnoj trgovini između Srbije i država EFTA.
Ministar je naveo da je aranžman sa EIB "istorijski" za nauku i istraživanje i da je reč o kreditu, kojim se Srbiji daje 200 miliona evra, na 20 godina otplate, sa šest godina počeka i to pod izuzetno povoljnim finansijskim uslovima.
Sredstva od tog kredita, prema najavi Đelića, biće iskorišćena za kupovinu, između ostalog, naučne opreme i "povratak" naučne dijaspore.
"U aranžmanu imamo jedan veoma štedljiv pristup - koristićemo infrastrukturu koju imamo, a 70 miliona evra će biti usmereno na adaptaciju postojećih zgrada laboratorija sa opremom", rekao je Đelić i napomenuo da će 20 miliona evra biti iskorišćeno za ljudske resurse, odnosno povratak naučnika u Srbiju, te da će značajna sredstva biti opredeljena i za izgradnju 1.000 stambenih jedinica za naučnike.
Govoreći o Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma o slobodnoj trgovini između Srbije i država EFTA, Đelić je rekao da je ratifikacija tog sporazuma važan signal za druga preduzeća, pre svega, u Švajcarskoj i Norveškoj, sa kojima Srbija svake godine ima 55 miliona evra razmene i koje u Srbiju direktno investiraju 1,8 milijardi evra.
Đelić je, odgovarajući na primedbe opozicije da su pojedine države EFTA priznale nezavisnost Kosova i Metohije, naveo da ratifikacijom tog sporazuma neće biti ugrožen teritorijalni integritet Srbije i da će biti u potpunosti ispoštovano međunarodno pravo.
