Izvor: RTS, 12.Sep.2011, 17:23   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Skupština o pravosuđu

Skupština Srbije završila sednicu raspravom o setu pravosudnih zakona, a rad će nastaviti sutra načelnom raspravom o predloženom zakonu o parničnom postupku. Nova zakonska rešenja će omogućiti efikasniji krivični postupak, rekla resorna ministarka Snažana Malović.

Poslanici Skupštine Srbije završili su današnji rad, a sednicu će nastaviti sutra načelnom raspravom o predloženom zakonu o parničnom postupku.

Poslanici su, prvog dana nove vanredne sednice, >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << u načelu razmotrili Predlog zakonika o krivičnom postupku, čijim će usvajanjem, prema rečima ministarke pravde Snežane Malović, biti stvorene normativne pretpostavke za efikasniji krivični postupak, što predstavlja jednu od obaveza Srbije u procesu sticanja kandidature za članstvo u EU.

"Principi koje zakonik sadrži i norme koje ga razrađuju bitno određuju stepen realizacije najznačajnijih ljudskih prava i sloboda zapisanih u međunarodnim aktima, Ustavu Srbije i drugim zakonima Srbije", navela je Malovićeva.

Ministarka ja ocenila da rešenja iz zakonika mogu znatno da utiču na stepen i brzinu otkrivanja izvršenih krivičnih dela i njihovih počinilaca, a efikasnost i delotvornost njegovog sprovođenja čini značajan faktor odvraćanja od vršenja krivičnih dela.

"Najvažnija novina u predloženom zakoniku je uvođenje tužilačke istrage i stranačkog postupka utemeljenog na načelu raspravnosti, koji se vodi pred sudom", rekla je Malovićeva i dodala da novim zakonskim rešenjem teret dokazivanja optužbe pada na tužioca.

Načelo raspravnosti, kako je navela ministarka, ogleda se u nastojanjima da se obezbedi jednakost između javnog tužioca i okrivljenog u vezi sa prikupljanjem dokaza u toku istrage, a Predlogom zakonika omogućeno je odbrani da u toku istrage prikuplja dokaze i materijal u svoju korist.

"Zakonskim rešenjem izbegnuto je uvođenje takozvane paralelne istrage koja bi mogla dovesti do različitih ocena istih dokaza, kao i do nepotrebnog povećanja troškova postupka", dodala je ministarka pravde.

"Javni tužilac rukovodi predistražnim postupkom, odlučuje o nepreduzimanju ili odlaganju krivičnog gonjenja, sprovodi istragu, zaključuje sa okrivljenim sporazum o priznanju krivice i o svedočenju, a ovlašćen je da izjavi žalbu i podnosi vanredne pravne lekove", rekla je Malovićeva.

Novina u zakonu je i pravo na pružanje odbrane u određenim postupcima, uslovljeno određenim profesionalnim iskustvom branioca. U postupku koji se vodi za krivično delo za koje je propisana kazna zatvora od 10 godina ili teža kazna, branilac može biti samo advokat sa najmanje pet godina advokatske prakse.

Sporna tužilačka istraga

Stranke vladajuće koalicije ocenile su Predlog zakonika o krivičnom postupku "revolucionarnim", dok je deo opozicije izneo kritike koje se u najvećoj meri odnose na uvođenje tužilačke istrage.

Poslanički klub "Za evropsku Srbiju" ocenio je da je Predlog zakonika o krivičnom postupku "revolucionarni" i da će "drastično" promeniti život u oblasti pravosuđa.

Nova Srbija kritikovala je predložena rešenja, navodeći da on predstavlja devalvaciju načela istine, i dovodeći u pitanje objektivnost tužioca. Poslanik NS-a Srđan Spasojević rekao je da je ta stranka podnela 15 amandmana kojima će, kako je naveo, pokušati da eventualno napravi "neki balans", dodajući da bi, ako se predlog izglasa, njegova primena trebalo da se pomeri za 1. januar 2014. godine.

Poslanik LDP-a Nebojša Aranđelović naveo je da pored svih dobrih propisa treba razjasniti sve nejasnoće povodom novina koje se Zakonikom o krivičnom postupku uvode, dodavši da sumnja u sposobnost pravosudnog sistema Srbije da primeni "ozbiljnu novinu" kao što je tužilačka istraga.

Nastavak na RTS...