Izvor: RTS, 19.Jun.2013, 21:50   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Skupština o obrazovanju

Poslanici republičkog parlamenta završili su rad, a razmatranje amandmana na paket zakona iz oblasti obrazovanja nastaviće i sutra. Prihvaćeno 58 od 366 amandmana. Polemika poslanika o položaju učenika ometenih u razvoju.

 20.20- Poslanici završili današnji rad. 

 16.50 - Vlada prihvatila 58 od 366 amanadmana.  

10.15 - Skupština Srbije nastavila raspravu o zakonima iz oblasti obrazovanja.

Poslanici Skupštine Srbije završili su >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << današnji rad, a sutra će nastaviti raspravu o amandmanima na predlog zakona o osnovnom obrazovanju i vaspitanju. 

Ministar prosvete Žarko Obradović rekao je u parlametu da su školske uprave dostavile preliminarne rezultate iz srpskog jezika koji pokazuju da su u proseku lošiji od prošlogodišnjih, da je izlasnost na test iz srpskog, odnosno maternjeg jezika bila 98,73 odsto, a za matematiku 98,53 odsto.

Obradović je u Skupštini Srbije, gde je u toku rasprava u pojedinostima o setu prosvetnih zakona, rekao da je prosek ocena u Beogradu 14,5, Novom Sadu 12,5, Nišu 13, Kraljevu 12,5, Čačku 12, Zrenjaninu 12, Zaječaru 11,5. Kosovskoj Mitrovici 10,5.

Ministar je naveo da je prosek ocena na nivou Srbije 12,2, a da je prošle godine bio 13,27.

"Ovi rezultati pokazuju to da niti je test bio lak niti je bilo prepisivanja. Broj odličnih ocena je manji od broja vukovaca u nekim školskim upravama i to otvara pitanje kvaliteta učenja", rekao je Obradović.

Ministar je poručio da će, kada MUP sprovede istragu kako su testovi iz matematike "provaljeni", biti obavešteni Ministarstvo i javnost i da se "ništa neće staviti ispod tepiha".

Poslanicima je ostalo da razmotre još oko 30 amandmana na taj budući propis, a onda će preći na raspravu o amandmanima na preostale predloge iz paketa prosvetnih zakona.  Pred poslanicima su predlozi zakona o srednjem vaspitanju i obrazovanju, o obrazovanju odraslih, izmene i dopune zakona o osnovama obrazovanja i vaspitanja, učeničko i studentskom standardu.

Resorni ministar Žarko Obradović obavestio je poslanike da je vlada prihvatila 58 amandmana.

Uloženo je ukupno 366 amandmana, na predlog izmena Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja vlada je prihvatila devet amandmana, isto toliko i na Predlog zakona o srednjem obrazovanju i vaspitanju, a sve prihvaćene izmene, prema rečima Obradovića, neće suštinski izmeniti predložena rešenja.

Na predlog izmena zakona o učeničkom i studentskom standardu prihvaćen je samo amandman LSV-a, kojim se precizira da "učenik, odnosno student za koga se utvrdi da je zloupotrebom ostvario pravo na stipendiju za izuzetno nadarene učenike, odnosno studente, trajno gubi pravo na tu stipendiju i dužan je da vrati dobijeni iznos do početka narednog semestra".

Kada je reč o Predlogu zakona o obrazovanju odraslih prihvaćen je amandman DSS-a, kojim se precizira da "javno priznati organizator aktivnosti obrazovanja, kome je iz zakonom navedenih razloga oduzeto odobrenje za rad, može ponovo pokrenuti postupak radi sticanja statusa javno priznatog organizatora aktivnosti, tek po isteku dve godine od dana oduzimanja odobrenja".

Resorni ministar je istakao da predloženi zakoni, pošto budu usvojeni u Skupštini, treba da omoguće unapređenje prosvetnog sistema i doprinesu da bude efikasniji i dostupan svima.

Poslanik DS-a Gordana Čomić uložila je amandman koji se ticao inkluzivnog obrazovanja i u obraćanju ministru, koji je prisustvovao raspravi, naglasila da bi se prihvatanje te izmene "u redovnim školama školovala deca sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, a izuzetno u školama za obrazovanje učenika sa smetnjama u razvoju i invaliditetom", objasnivši da je to "suština inkluzije".

Poslanik naprednjaka Marko Atlagić je koleginici iz DS-a odgovorio da je amandman neprihvatljiv, jer je, prema njegovom mišljenju, inkluzija kada se učenici sa smetnjama u razvoju kategorizuju da su za redovnu školu i onda se socijalizuju sa učenicima u redovnoj školi.

"Ako je učenik niske inteligencije, asocijalnog ponašanja preveden u redovnu školu, nastavnik ne može ništa s njim, gledam takve slučajeve u školi", dodao je Atlagić, na šta je poslanik libarala Miljenko Dereta konstatovao da sve što se do tada čulo "pokazuje duboko nerazumevanje inkluzije".

"Uvođenje kategorije niske inteligencije je zanimljiv kriterijum, zato što bi se tu našli mnogi koji ne osećaju da pripadaju toj grupi", rekao je Dereta.

U rasraavu se uključio i posalnik URS-a Saša Milenić koji je primetio da je nedopustivo potcenjivanje elementarnog nivoa obaveštenosti da se deca, između ostalog, kategorizuju na osnovu inteligencije, jer postoje deca sa "bolesno niskim stepenom inteligencije, bolesti koje se tradicionalno zovu tupost, debilitet, idiotizam, a što su elementi nauke o razvoju ličnosti".

U polemiku su se potom uključili i šef poslaničke grupe DS-a Borislav Stefanović i poslanica LDP-a Judita Popović koji su predsedavajućoj Skupštine Srbije Vesni Kovač zamerili što nije reagovala na izlaganje Milenića, za koje su rekli da vređa dostojanstvo parlamenta.

Nastavak na RTS...