Izvor: RTS, 18.Mar.2010, 09:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Skupština o nauci
Parlament završio razmatranje Predloga zakona o Srpskoj akademiji nauka i umetnosti i izmeni i dopunama Zakona o naučno-istraživačkoj i Zakona o inovacionoj delatnosti. Parlament sa radom nastavlja sutra.
Poslanici Skupštine Srbije završili raspravu o Predlogu zakona o Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, izmenama i dopunama Zakona o naučno-istraživačkoj delatnosti i Zakona o inovacionoj delatnosti.
Poslanici Skupštine Srbije izdvojiće u narednih mesec dana >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << najmanje po 1.000 dinara za pomoć porodici nedavno ubijenog policajca Željka Zečevića.
Tu preporuku Administrativni odbor je na današnjoj sednici usvojio jednoglasno na predlog Odbora za odbranu i bezbednost.
Policajac Željko Zečević ubijen je dok je bio na službenoj dužnosti.
Odbor je na sednici doneo i rešenje po kojem će plata Poverenika za informacije od javnog značaja biti 140.000 dinara kolika je i plata sudije Vrhovnog kasacionog suda.
Zamenik Poverenika primaće platu od 132.000.
Administrativni odbor je potvrdio da će 241 poslanik i 185 zaposlenih u parlamentu imati pravo na parkiranje na platou ispred zgrade Doma Narodne skupštine Srbije.
Poslanici opozicije ocenili su u raspravi da predložene izmene Zakona o naučno-istraživačkoj delatnosti, koje se odnose na Nacionalni savet za naučni i tehnološki razvoj, omogućavaju direktnu kontrolu vlasti nad tom institucijom, što je resorni ministar Božidar Đelić negirao, navodeći da taj savet dobija bitne ingerencije koje će onemogućiti politizaciju.
Poslanici SRS-a, DSS-a i LDP-a su u prepodnevnoj raspravi u pojedinostima na taj zakonski predlog istakli da predložene izmene donose suviše politizacije, što, kako su naveli, ne bi trebalo da bude slučaj kada je reč o naučno tehnološkoj oblasti.
Predstavnici DSS-a su rekla da će usvajanjem predloženog rešenja, prema kome će taj savet imati predsednika i 16 članova iz redova akademika, naučnika, profesora univerziteta i privrednika, koje će imenovati i razrešavati Vlada Srbije, nauka biti stavljena pod direktnu kontrolu aktuelne vlasti.
Sa tim su se složili i radikali, koji su naveli da je intencija zakona da ta institucija bude stavljena pod ingerencije aktuelne vlasti, dok LDP smatra da se ta institucija, koja bi trebala da bude vrhovna u oblasti nauke, time pretvara u debatni klub, jer poslednju reč u donošenju odluka ima država, odnosno ministar.
Ministar nauke i tehnološkog razvoja Božidar Đelić odbacio je takve ocene i objasnio je da savet predloženim izmenama dobija izuzetno bitne i ključne ingerencije koje će obezbediti da ne bude politizacije.
Rasprava o naučnom i tehnološkom razvoju
Prema njegovim rečima, taj Savet će, između ostalog, imati ovlašćenje da donosi podzakonske akte i o vrednovanju naučnoistraživačkoj rada i postupku akreditacije naučnih ustanova, kao i o kriterijumima i merilima za dodelu, potvrđivanje ili oduzimanje statusa centra izvrsnosti, naučnoistraživačkih radova i finasniranja centra izvrsnosti.
Te odluke, prema njegovim rečima, neće donostiti ministar ili vlada, već je to ingerencija Saveta.
Radikali su amandmanima, između ostalog, predložili da se Strategija naučnog i tehnološkog razvoja donosi za period od tri, a ne za pet godina, kako je pređiveno prdloženim zakonom, što je vlada odbila, sa obrazloženjem da nije realno da se dugoročni ciljevi i prioriteti naučnog i tehnološkog razvoja mogu realizovati u periodu od tri godine.
Veliki broj njihovih primedbi, kao i poslanika DSS-a, odnosio se i na promenu naziva centara izuzetnih vrednosti u centre izvrsnosti, pa je poslanik SRS Srboljub Živanović rekao da su termini u predloženom zakonu na "Tuđmanovom jeziku".
Vlada je odbacila njihov amandman, kojim su predložili da ostane staro rešenje, navodeći da je novo adekvatniji prevod engleskih reči "Center of Excellence".
Skupština je u prepodnevnom delu sednice konstatovala mandat Lidiji Dimitrijević iz SRS, koja je u skupštinskim klupama zamenila Gorana Cvetanovića, koji je krajem prošle godine podneo ostavku jer je prešao u SNS.
Poslanička pitanja
Poslanici republičkog parlamenta počeli su današnju prvu sednicu prolećnog zasedanja koristeći pravo po Poslovniku o radu parlamenta da od predstavnika vlasti traže informacije i obaveštenja
Poslanici iz vladajuće većine i opozicije, postavili su pitanja predstavnicima izvršne vlasti o krivičnoj prijavi protiv Stanka Subotića Caneta, transformaciji kompanije "Novosti", privatizaciji "Luke Beograd", nenamenskom korišćenju sredstava.
Šef poslaničke grupe SRS Dragan Todorović zatražio je od Ministarstva pravde da dostavi informaciju da li je tačno da je protiv Subotića podneta krivična prijava za zloupotrebu službenog položaja i na osnovu toga raspisana poternica s obzirom na činjenicu da to u međunarodnom pravu apsolutno ne postoji i ako je tako, "zbog čega je to urađeno".
Šef poslaničke grupe Za evropsku Srbiju Nada Kolundžija zatražila je od Vlade Srbije da poslanicima dostavi informaciju pod kojim uslovima i na koji način je država 2005. godine prodala vlasništvo Luke Beograd.
Novac trošen pod sumnjivim okolnostima
Kolundžija je navela i da veliki broj građana Kosova i Metohije dolazi sa pritužbama da je u periodu od 2004. godine do 2007. godine bilo ogromnih zloupotreba sredstava koje je Srbija upućivala u južnu pokrajinu i zatražila informaciju o tome, navodeći da se napori države da pomogne građanima na Kosovu i Metohiji ne vide, između ostalog, i zbog toga što su nekoliko godina ta sredstva vrlo netransparentno i pod vrlo nejasnim okolnostima trošena.
Poslanik PUPS-a Nikola Krpić je pitao da li će i kada biti isplaćena ratna šteta ljudima povređenim tokom bombardovanja NATO s obzirom da je još 2000. godine formirana Komisija koja se time bavila.
Poslanica Nove Srbije Aleksandra Janković postavila je pitanje gde su otišle pare uplaćene u igri na sreću "BINGO" i SMS licitaciji "Naš auto našim gledaocima" koje su se emitovale na Radio-televiziji Srbije.
Vladimir Milentijević iz DSS-a je predsedniku i premijeru Srbije uputio dva pitanja: "Da li dobrosusedski odnosi dve države znače priznavanje nezavisnog Kosova i zašta ćete se vi opredeliti - za ulazak Srbije u EU ili očuvanje Kosova i Metohije u sastavu Republike Srbije?".
Milentijević je rekao da je EU, kada je u pitanju Kosovo i Metohija, prešla na drugi teren i ne traži ni od koga u Srbiji da prizna nezavisno Kosovo već dobrosusedske odnose dve države i predlaže neke modalitete za saradnju sa Prištinom.
