Izvor: RTS, 23.Dec.2009, 10:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Skupština o izboru sudija i tužilaca
Završena načelna rasprava o kadrovskim odlukama iz oblasti pravosuđa. Opozicija tvrdila da su birani politički podobni nosioci pravosudnih funkcija. Poslanici vladajuće koalicije odbacili takve navode i istakli značaj reforme pravosuđa.
Poslanici Skupštine Srbije završili su danas razmatranje predloga kadrovskih odluka iz oblasti pravosuđa, čime su iscrpli raspravu u načelu o sve 24 tačke dnevnog reda sedme sednice jesenjeg zasedanja, a obrazlaganje amandmana na te >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << zakonske predloge i akte počeće sutra.
Poslanici vladajuće koalicije istakli su na početku sednice da će podržati izbor sudija i ukazali na važnost i neophodnost reforme pravosuđa, dok je veći deo opozicije rekao da sumnja da je to izbor politički podobnih.
U raspravi, šef poslaničke grupe Napred Srbijo Tomislav Nikolić je ocenio da se reizborom sudija pravi haos u pravosuđu, za koji ne veruje da će ikada biti otklonjen.
Poslanici Demokratske stranke Srbije su ocenili da nije bilo jasnog kriterijuma za izbor sudija i tužilaca, i tražili da se odustane od predloženog koncepta reforme pravosuđa i počne nova javna rasprava o tome.
Predsednik skupštinskog Odbora za pravosuđe i član Visokog saveta sudstva Boško Ristić iz DS je rekao da građani žele reformu pravosuđa jer sadašnji pravni sistem ima nedostake.
Raspravu je obeležila i polemika Boška Ristića i poslanika NS Srđana Spasojevića u kojoj je Ristić rekao da je dobio rešenje nadležnih da nije u sukobu interesa jer obavlja funkciju predsednika skupštinskog Odbora za pravosuđe, a istovremeno se bavi advokaturom.
Ristić je odbacio navode Spasojevića da je Državno veće tužilaca biralo kandidate i za ona mesta za koja nisu konkurisali.
Lider Liberalno demokratske partije Čedomir Jovanović je kazao da je mnogo važnije ko ostaje, a ko dolazi u srpsko pravosuđe, nego ko je otišao.
Šef poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije i Jedinstvene Srbije Branko Ružić je odbio tvrdnje opozicije da su birani politički podobni nosioci pravosudnih funkcija.
"Podmlađeno" tužilaštvo
Predsednik Državnog veća tužilaca Slobodan Radovanović rekao je da očekuje da "podmlađeno" tužilaštvo i novoizabrani nosioci te funkcije daju puni doprinos u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije.
Radovanović je obrazlažući poslanicima Predlog odluke o izboru zamenika javnog tužioca, koje je podnelo Državno veće tužilaca, rekao da od njih očekuje i da se sa uspehom uključe u međunarodne istražne timove, što će, sa borbom protiv kriminala i korupcije, biti najbolja potvrda uspešnosti zakonodavne reforme.
Prema njegovim rečima, podobnost kandidata biće proverena nakon tri godine kada Državno veće tužilaca bude ponovo razmatralo njihovu uspešnost u obavljanju te funkcije i doneti konačnu odluku o njihovom trajnom izboru.
Radovanović je rekao da predloženi kandidati predstavljaju i značajno podmlađivanje javno tužilačke organizacije s obzirom da 88 novih kandidata predstavlja više od 20 odsto nosilaca javnotužilačke funkcije.
Kako je naveo, Zakon javnom tužilaštvu i Zakon o Državnom veću tužilaca dobio je punu podršku od eksperata evropske komisije kao i Venecijanske komisije, što se odnosi i na pravilnik o kriterijumima.
Stručnost i ažurnost uslov za stalnu sudijsku funkciju
Predsednica Visokog saveta sudstva Nata Mesarović rekla je da je to telo predložilo najbolje kandidate za prvi izbor sudija na trogodišnjni mandat i da se od njih očekuje da pokažu stručnost i ažurnost u radu kako bi ispunili uslove za izbor na stalnu sudijsku funkciju.
Mesarović je rekla da je Visoki savet sudstva izabrao 1.531 sudiju na stalnu sudijsku funkciju, a da je pred poslanicima predlog odluke Visokog saveta sudstva za prvi izbor 876 sudija na trogodišnji mandat.
Od tog broja 576 su sudije organa za prekršaje, a 300 je ostalih kandidata među kojima najviše sudijskih pomoćnika, dodala je Mesarović.
Mesarović je rekla da bi izborom predloženih kandidata, ostalo 76 sudijskih mesta koja nisu popunjena.
Mesarović je podsetila da je Zakon o sudijama propisao da se do 1. decembra 2009. godine izaberu sudije za novu mrežu sudova koja treba da počne sa radom 1. januara 2010. godine. Visoki savet sudstva oglasio je izbor za 2.483 sudije od kojih su 615 sudije za prekršaje.
Polemika Aligrudića i Mesarović o sudijama
Skupštinsku raspravu o predloženim kadrovskim rešenjima u oblasti pravosuđa obeležila je polemika između šefa poslaničke grupe Demokratske stranke Srbije (DSS) Miloša Aligrudića, koji je naveo da je reizbor sudija učinjen po političkoj osnovi, i predsednice Visokog saveta sudstva Nate Mesarović koja je opovrgla te tvrdnje, što je izazvalo i niz replika drugih poslanika.
Aligrudić je naveo da je cilj reizbora sudija bilo stvaranje politički podobnog sudstva, tvdreći da tela koja su vršila reizbor nisu bila nezavisna i da se nisu rukovodila transparentnim kriterijumima.
"Kad toga nema onda dolazimo u fazu opskurnosti koja nas još jednom uverava da nema nezavisnog pravosuđa, istakao je Aligrudić i ocenio da su reizabrane mnoge sudije koje to ne zaslužuju i koje u biografijama imaju učešće u izbornim krađama 1996. i 1997. godine, kao i one koje imaju manju ažurnost predmeta.
Aligrudić je upitao kako je moguće da predsednica Društva sudija Srbije Dragana Boljević ne bude sudija, navodeći da je to zbog toga što kriterijumi za izbor nisu jasni pa je tako usred izbora izletelo da onaj ko u porodici ima advokata ne može da se bavi sudskom funkcijom.
"Kako je moguće da se Nata Mesarović poziva ovde pred vama na bilo kakvu vrstu kriterijuma i objektivnosti kada sedi u organu koji bira njenog rođenog sina za mesto u sudu? Kako da imam poverenja u Mesarović? Čestitam za sina, dobro je da u porodici postoji sudska tradicija", kazao je Aligrudić.
Mesarović mu je replicirala, navodeći da je Visoki savet sudstva nezavisno telo koje je vršilo reizbor sudija, da kriterijumi nisu bili tajna, te da je kriterijume ranije utvrdilo Društvo sudija Srbije.
Komentarišući reizbor svog sina, ona je navela da on ima 13 godina radnog staža, da je fakultet završio sa 24 godine, te da nije jedini sin nekog nosioca pravosudne funkcije koji je reizabran.
