Izvor: RTS, 06.Okt.2010, 18:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Skupština o budžetskom sistemu
Parlament završio raspravu o Predlogu zakona o izmenama i dopunama zakona o budžetskom sistemu. U prepodnevnom delu sednice završena je rasprava o kandidatima za predsednike i članove komisija za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki i za zaštitu konkurencije.
Poslanici Skupštine Srbije završili su raspravu u pojedinostima o Predlogu zakona o izmenama i dopunama zakona o budžetskom sistemu, a rad će nastaviti sutra razmatranjem amandmana na predloženi zakon o akreditaciji.
>> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << />
Cilj usvajanja predloženih izmena i dopuna Zakona o budžetskom sistemu je, pre svega, promena strukture javne potrošnje, odnosno da se vlast obaveže da će do 2015. godine postepeno smanjivati učešće penzija u ukupnom BDP-u sa 13 na deset odsto, kao i da će se izdvajanja za plate u javnom sektoru smanjivati sa 10 na osam odsto učešća u ukupnom BDP-u.
Predložena odredba koja predviđa da će od 2013. do 2015. godine rast zarada u javnom sektoru biti po principu inflacija plus polovina rasta BDP, a kod kretanja penzija inflacija plus razlika u rastu BDP-u iznad četiri odsto, bila je predmet kritike ne samo opozicije, već i pojedinih stranaka vladajuće većine.
Tako su socijalisti predložili amandman kojim se plate u javnom sektoru i penzije usklađuju po istoj formuli do 2015. godine, umesto kako je predviđeno predloženim zakonom.
DSS smatra da će usvajanje predloženog rešenja rasta penzija za posledicu imati smanjenje penzija u nominalnom iznosu, što će, kako su poslanici te stranke naveli, uticati na pad standarda penzionera.
Radikali su u raspravi istakli da je predloženi zakon "napravljen tako da bude na nivou teoretskog razglabanja", da on ne rešava suštinu problema, upitali da li je to, s obzirom na brojne intervencije, zakon o fiskalnoj politici, a ne o budžetskom sistemu, te najavili da neće glasati za predložena rešenja.
U prepodnevnom delu sednice završena je rasprava o kandidatima za predsednike i članove komisija za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki i za zaštitu konkurencije, koje su poslanici opozicije kritikovali.
Ministarka pravde Snežana Malović je rekla da ima poverenja u predlog kadrovske komisije vlade i da veruje da je pažljivo razmotrila radne biografije kandidata, te da je ubeđenja da će oni opravdati očekivanja kroz rad.
Predloženo je da predsednik Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki bude pravnik Borislav Galić, a članovi, takođe pravnici, Željko Grošeta, Branislav Cvetković, Vuk Ranković i Vesna Gojković Milin.
Za predsednika Komisije za zaštitu konkurencije predložena je sudija Vesna Janković, a za članove Saveta ove Komisije Vesna Besarović, Sanja Graić-Stepanović, Gordana Lukić i Ivan Ugrin.
Opozicija kritikovala predložene kandidate
Poslanici opozicionih stranaka kritikovali su predložene kandidate za predsednike i članove komisija za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki i za zaštitu konkurencije, navodeći da njihove biografije ne garantuju da će ta tela uspešno obavljati predviđene zadatke, a posebno na polju suzbijanja korupcije.
LDP I DSS smatraju da je kandidatura Jankovićeve za predsednika Komisije za zaštitu konkurencije neadekvatno rešenje, s obzirom da, kako su objasnili, ona ispunjava formalne uslove, ali nema relevantno radno iskustvo i priznate radove u oblasti konkurencije.
DSS je kritikovao što se komisija formira posle skoro godinu dana od kako je raspisan konkurs za njenog predsednika i članove Saveta i najavio da neće podržati predložene odluke.
NS je mišljenja da nezavisna regulatorna tela, odnosno komisije o kojima poslanici danas raspravljaju, postoje "pro forme radi", da njih čine stranački ljudi, tako da se ne može govoriti o njihovoj posvećenosti borbi protiv korupcije.
SNS je ukazala na značaj nezavisnih regulatornih tela u borbi protiv korupcije, ali da ona predstavljaju samo "ikebanu", jer u zakonima koje je Skupština Srbije donosila nije propisivana jasna procedura za rad tih tela.
Naprednjaci su napomenuli i da su organi koji su trebali da primenjuju antikorupcijske zakone bili suočeni sa nizom necelishodnih rešenja, da im je nedostajala oprema, prostor i sredstva za rad, te da stoga borba protiv korupcije predstavlja "samo priču, a ne stvarnu borbu".
Radikali su kritikovali što poslanicima nije dostavljena kompletna dokumentacija o predloženim članovima i predsednicima dve komisije, što, prema njihovim rečima, znači da nema nijednog dokaza da su zaista stručni i da ispunjavanju uslove za te pozicije.
Raspravom o kandidatima za predsednike i članove te dve komisije završena je načelna rasprava o osam zakonskih predloga koji se nalaze na dnevnom redu prve sednice jesenjeg zasedanja.
