Izvor: RTS, 21.Dec.2011, 16:32 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Skupština o biračkim spiskovima
Skupština Srbije završila raspravu o predloženim izmenama Zakona o Ustavom sudu koje bi, prema rečima predlagača, trebalo da omoguće efikasniji rad tog suda i ojačaju njegovu samostalnost. Poslanici u nastavku rada počeli razmatranje amandmana na izmene Zakona o jedinstvenom biračkom spisku.
Pošto je Skupština Srbija, u prepodnevnom radu, završila raspravu o predloženim izmenama Zakona o Ustavom sudu, poslanici su nastavili aktuelnu sednicu razmatranjem amandmana na >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << izmene Zakona o jedinstvenom biračkom spisku koje predviđaju da će se u slučaju vanrednih parlamentarnih izbora na tim izborima koristiti postojeći birački spiskovi.
Administrativni odbor utvrdio je predloženi skupštinski budžet za 2012. godinu koji će iznosti 3,3 milijarde dinara.
Skupštinski budžet neće uključiti prvobitno planirana sredstava za održavanje predsedničkih izbora za šta je bilo predviđeno 1,09 milijardi dinara.
Na sednici Administrativnog odbora, državni sekretar Ministarstva finansija Dušan Nikezić rekao je da to ministarstvo smatra da ne treba planirati novac za prevremene predsedničke izbore i da ukoliko do njih dođe u toku naredne godine sredstva za njihovo sprovođenje biće obezbeđena iz budžetske rezerve.
Za parlamentarne izbore u 2012. godine predloženim skupštinskim budžetom predviđena je 1,1 milijarda dinara.
Obrazlažući predložene izmene Zakona o Ustavnom sudu ministarka pravde Snežana Malović istakla je da one imaju za cilj povećanje nezavisnosti i samostalnosti te sudske instance, kao i ograničavanje uticaja izvršne vlasti u pogledu dodele budžetskih sredstava za taj sud.
Ustavni sud je do sada sve odluke morao da donosi u punom sastavu od 15 sudija, dok je izmenama zakona predviđeno da radi i odlučuje i u užem sastavu, odnosno Velikom i Malom veću.
Predstavljajući poslanicima predložene izmene, Malovićeva je podsetila da je Zakon o Ustavnom sudu donet 2007. godine, a da su se u toku njegove primene pojavili određeni problemi, koji se, pre svega, odnose na preopterećenost tog suda zbog nasleđenih predmeta Suda Srbije i Crne Gore, kao i velikog broja podnetih ustavnih žalbi.
Ministarka je rekla da se nada da će republički parlament usvojiti predložene izmene, jer će time, kako je napomenula, biti stvorene neophodne zakonske pretopostavke za efikasniji rad Ustavnog suda, ali i njegovu samostalnost i nezavisnost.
Najvažnija izmena, prema rečima Malovićeve, jeste uvođenje novih oblika rada, pa će u buduće Ustavni sud moći da donosi odluke i u užem sastavu.
Ustavni sud je do sada sve odluke morao da donosi u punom sastavu od 15 sudija, dok je izmenama zakona predviđeno da radi i odlučuje i u užem sastavu, odnosno Velikom i Malom veću.
Malovićeva je navela i da se predloženim izmenama uređuje novi način određivanja plata sudija Ustavnog suda, pa će se u buduće one utvrđivati Zakonom o budžetu Srbije, čime će biti postignuta veća samostalnost tog organa.
Takođe, predloženim izmenama je data mogućnost da se rasprave i sednice tog organa mogu održavati i van sedišta u Beogradu.
U cilju očuvanja samostalnosti i nezavisnosti Ustavnog suda, Vlada Srbije ne može bez saglasnosti predsednika Ustavnog suda obustaviti izvršenje budžetskih sredstava za Ustavni sud.
Malovićeva je napomenula da je za predložena zakonska rešenja pribavljeno mišljenje Venecijanske komisije i da su preporuke tog tela u najvećem delu ugrađene u tekst zakona.
U raspravi o izmenama Zakona o Ustavnom sudu, poslanici SRS kritikovali su reformu pravosuđa, dok su poslanici LDP ocenili da Ustavni sud ne daje odgovore na ključna pitanja društva.
Šefica poslaničke grupe Za evropsku Srbiju Nada Kolundžija rekla je da će izmene Zakona o Ustavnom sudu stvoriti pretpostavke za efikasniji rad tog suda i dodala da reforma pravosuđa, nakon višegodišnjih loših iskustava, daje prve pozitivne efekte.
