Izvor: RTS, 06.Mar.2009, 20:42 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Skupština: Novi Poslovnik smirio strasti
Novi Poslovnik doneo neuobičajeno mirnu atmosferu na Skupštinskim sednicama. Posle jučerašnje burne rasprave sednica tekla po dnevnom redu. Završena objedinjena rasprava o ratifikaciji više sporazuma i konvencija potrebnih za stavljanje Srbije na belu šengen listu i rasprava o izmenama i dopunama Zakona o eksproprijaciji.
Portparol Socijalističke partije Srbije Đorđe Milićević ocenio je da su pozitivni efekti usvojenih izmena i dopuna Poslovnika o radu u parlamentu već >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << vidljivi.
"Mi zaista želimo da verujemo i ubeđeni smo da će rad republičkog parlamenta u narednom vremenskom periodu biti daleko efikasniji kada je reč o zakonodavnim aktivnostima, odnosno da nećemo biti u raskoraku između onoga što parlament čini i što treba da učini u smislu zakonodavne aktivnosti", istakao je Milićević.
Prema njegovim rečima, interes građana Srbije je da parlament nesmetano radi. "Ne želimo da verujemo da je interes bilo koje političke opcije, partije ili grupacije opstrukcija rada republičkog parlamenta", rekao je Milićević.
Skupštinski odbor za smanjenje siromaštva formirao je radnu grupu za prava deteta čiji je zadatak unapređenje i razvijanje sistema zaštite, prava i položaja dece.
Zadatak radne grupe je da ima kontrolnu ulogu u sprovođenju i primeni zakona i drugih akata koji uređuju položaj i zaštitu prava dece, da predlaže donošenje konkretnih akata i mera, kao i da promoviše prava detata radi podizanja svesti o važnosti te problematike.
Radna grupa treba da proverava usklađivanje nacionalnog zakonodavstva sa međunarodnim standardima, sarađuje sa nacionalnim institucijama i telima, međunarodnim organizacijama i organizacijama civilnog društva.
Presednica radne grupe je Slavica Đukić-Dejanović koja je i predsednica parlamenta, a zamenica je Snežana Stojanović-Plavšić. Članovi radne grupe su potpredsednici Skupštine Srbije, predsednik Odbora za rad, boračka i socijalna pitanja, kao i po jedan predstavnik svih poslaničkih grupa republičkog parlamenta, a učestvovaće i predstavnici Unicefa.
Odbor Skupštine Srbije za inostrane poslove odlučio je da predsednik poslaničke grupe prijateljstva u Hrvatskoj bude Janko Veselinović, iz DS-a, predsednik grupe u Austriji Miloš Jevtić, takođe iz DS-a ,a prihvaćena je i inicijativa LDP-a da se osnuje grupa prijateljstva sa Suverenim malteškim redom.
Odbor je doneo i odluku da delegacija Skupštine Srbije učestvuje u radu Komiteta za politička pitanja Parlamentarne skupštine Saveta Evrope u Parizu, i na Komitetu za pravna pitanja i ljudska prava Parlamentarne skupštine SE.
Doneta je odluka i da će predstavnici republičkog parlamenta učestvovati na sastanku Monitoring komiteta Parlamentarne skupštine SE u Valensiji, na seminaru Parlamentarne Skupštine NATO u Sarajevu, na sastanku radnih grupa Trećeg odbora Parlamentarne skupštine Mediterana u Rimu, na Parlamentarnoj konferenciji o svetskoj ekonomskoj krizi u organizaciji Interparlamentarne unije u Ženevi i na Kolokvijumu skupštine Zapadnoevropske unije o civilno-vojnoj saradnji u upravljanju krizama u Berlinu.
Odbor je prihvatio da se u Beogradu od 18. do 19. marta održi 32. sastanak Odbora za ekonomiju, trgovinu, tehnologiju i pitanja životne sredine Parlamentarne skupštine Crnomorske ekonomske saradnje, kao i inicijativu da se u Srbiji u junu održi 16. godišnja skupština Interparlamentarne skupštine pravoslavlja.
Skupština Srbije završila je večeras načelnu raspravu o izmenama i dopunama Zakona o eksproprijaciji i raspravu o setu predloga zakona važnih za pristupanje Srbije beloj Šengen listi. Skupština će nastaviti zasedanje u utorak, 10. marta raspravom o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji.
Posle jučerašnje burne rasprave u Skupštini Srbije prepodnevni deo zasedanja tekao je po dnevnom redu, te je završena objedinjena rasprava u načelu o setu predloga zakona koji se odnose na potvrđivanje više međunarodnih konvencija i protokola važnih za ulazak Srbije na belu šengen listu
Poslanici su poslepodnevni deo zasedanja nastavili raspravom o Predlogu zakona o izmenama i dopunama o eskproprijaciji.
Ministarka finansija Diana Dragutinović pozvala je poslanike Skupštine Srbije da usvoje predložene izmene i dopune Zakona o eksproprijaciji, istakavši da je ovaj zakon bolji od važećeg.
Ministarka je rekla da za njegovo donošenje postoje tri suštinska razloga - proširenje kruga subjekata koji mogu biti korisnici ekspropijacije, proširivanje slučajeva u kojima se može utvrditi javni interes i utvrđivanje nadoknade za eksproprijaciju.
Obrazlažućni izmene tog propisa, Dragutinović je rekla da je predviđeno da u slučaju eksproprijacije poljoprivrednog zemljiša radi izgradnje linijskih infrasturnih objekata, nadoknada bude u vidu davanje drugog, odgovarajućeg poljoprivrednog zemljišta u svojinu, koje je iste klase i odgovarajuće vrednosti u istom mestu.
Poslanici opozicije kritikovali su predložene izmene smatrajući da su nepotpune kao i da se suviše ograničava pravo svojine.
Za skupštinskom govornicom tokom prepodnevnog dele zasedanja smenjivali se poslanici, uglavnom Srpske radikalne stranke koji se ne javljaju više po članovima 225 i 226, već su kritikovali Vladu zbog devetogodišnjeg odugovlačenja u ratifikaciji nekih sporazuma i konvencija.
SRS: Dokumenta neprimenljiva
Poslanici Srpske radikalne stranke su tokom prepodneva ocenili da su dokumenta neprimenjiva jer, "vlasti Srbije nemaju hrabrosti da ih primene protiv terorista u Prištini i protiv njihovih mentora u Briselu".
"Žmurilo se nad saznanjem o raznim terorističkim grupama koje postoje na Kosovu i čekao se trenutak da Kosovo bude sve dalje, a ingerencije države sve manje, kako se ne bi obračunali sa onima koje su svojevremeno čak i Amerikanci nazivali terorističkom organizacijom", ocenila je poslanica SRS Gordana Pop Lazić.
Radikali su negodovali zbog toga što se predložene konvencije nisu ranije našle pred poslanicima, s obzirom na to da su potpisane pre nekoliko godina i navodili da je vlast na taj način želela da izbegne obaveze koje konvencije nameću.
Primena zakonskih regulativa
Od sedam konvencija, protokola i sporazuma šest je potpisano još 2005. godine i od tada su tri vlade bile na vlasti u Srbiji, podsetio je poslanik Socijalističke partije Srbije Milisav Petronijević i dodao da je dobro što je sadašnja vlada krenula brže sa ratifikacijom tih važnih međunarodnih dokumenata.
Poslanica Demokratske stranke Srbije Milica Vojić Marković naglasila je da su prethodne vlade dosta uradile na evropskom putu i istakla da postoje zakonske regulative koje bi bilo dobro primenjivati.
"Nemamo ništa protiv međunarodnih konvencija, ali imamo protiv toga što naši zvaničnici ne znaju da imaju dokumenta iz tih oblasti na osnovu kojih mogu da rade", istakla je Vojić Marković.
Poslanik Liberalno demokratske partije Nebojša Ranđelović najavio je da će ta stranka podržati predloženi set konvencija i protokola jer deklarišu najvišu zaštitu ljudskih prava.
Međutim, Ranđelović je ukazao da je u proteklih nekoliko godina ratifikovano desetine konvencija, ali da su u praksi nedostajali propisi kojima bi se sprovodile.
Komentarišući povlačenje Zakona o zabrani diskriminacije, Ranđelović je pitao kako će se primenjivati Konvencija o visokotehnološkom kriminalu koji se odnosi na dela rasističke i ksenofobične priprode urađena preko računara, a da pri tom ne postoji Zakon protiv diskriminacije.
Poslanica Saveza vojvođanskih Mađara Elvira Kovač istakla je da će ta stranka podržati konvencije radi što skorijeg punopravnog članstva Srbije u EU.
Tokom objedinjene načelne rasprave razmotreni su predlozi zakona o potvrđivanju Konvencije o visoko tehnološkom kriminalu i Konvencije SE o pranju, traženju, zapleni i oduzimanju prihoda stečenih kriminalom i o finansiranju terorizma.
Poslanici su raspravljali i o Predlogu zakona o potvrđivanju Dodatnog protokola uz Konvenciju o visoko tehnološkom kriminalu koji se odnosi na dela rasističke i ksenofobične prirode urađenih preko računara te predlozima zakona o potvrđivanju Konvencije Saveta Evrope o borbi protiv trgovine ljudima i o potvrđivanju Konvencije SE o sprečavanju terorizma.
Objedinjenom raspravom obuhvaćeni su i predlozi zakona o potvrđivanju Protokola o izmenama Evropske konvencije o suzbijanju terorizma i Sporazuma Srbije i Danske o olakšanoj proceduri za izdavanje viza.
Mere protiv visokotehnološkog kriminala
Ministarka pravde Snežana Malović pozvala je poslanike da glasaju za predloge zakona ističući njihov značaj u procesu pristupanja Srbije EU, harmonizaciji domaćeg sa evropskim zakonodavstvom i ukidanja viza građanima Srbije.
Govoreći o konvencijama o visokotehnološkom kriminalu, ministarka je naglasila da je njihov cilj sprečavanje zloupotreba kompjuterskih sistema i dodala da konvencija predviđa efiksane mere za gonjenje takvih krivičnih dela.
Malovićeva je navela da je cilj Konvencija Saveta Evrope o borbi protiv trgovine ljudima suzbijanje trgovine ljudima i zaštita ljudskih prava žrtava.
Konvencija o sprečavanju terorizma osnažuje potrebu za borbom protiv terorizma i da je njen cilj pojačavanje nadzora u sprečavanju terorizma, istakla je ministarka Malović.
Poslanici uskoro u Domu Narodne skupštine
Šefica poslaničke grupe Za evropsku Srbiju Nada Kolundžija očekuje da će se poslanici uskoro preseliti u Dom Narodne skupštine i da će u tom zdanju parlament biti efikasniji zbog boljih uslova rada u skupštinskoj sali nego što je to u zgradi u Ulici kralja Milana.
Pre preseljenja, koje se očekuje posle završetka sednice koja je počela juče, neophodno je ispuniti još neke tehničke uslove, istakla je Kolundžija.
Komentarišući jučerašnju odluku Administrativnog odbora o rasporedu sedenja poslanika u sali u Domu Narodne skupštine, Kolundžija je ocenila da je dobro što će šefovi poslaničih grupa sedeti ispred svojih poslanika i "gledati predstavnike Vlade u oči".
Za efikasniji rad parlamenta potrebna je bolja komunikacija vlasti i opozicije, a preseljenjem neće biti poboljšana slika Skupštine u javnosti, smatra šef poslaničke grupe DSS Miloš Aligrudić.
Lider Nove Srbije Velimir Ilić preseljenje u zdanje na Trgu Nikole Pašića vidi kao udaljavanje poslanika od naroda jer je, kako je rekao, "nepristupačniji i teže se ulazi tako da će biti manje kontakata između poslanika i građana".
.jpg)
