Izvor: Blic, 20.Nov.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Skupo, skuplje
Bazična inflacija, a to je rast cena pod kontrolom države, planirana je da bude u narednoj godini između tri i šest odsto. Međutim, prema tvrdnji guvernera Jelašića, sva ova poskupljenja te planove ruše jer „utiču na kretanja u 2008". Znači, preti nam veća inflacija, a već sada imamo ozbiljne potrese u svakodnevnom životu običnih ljudi: za sve skuplju robu, sve je manje para.
Proizvođači su počeli da se ponašaju po principu „korisne sigurnosti u nesigurnim >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << vremenima". Skupe se i dogovore kolika je njihova cena onoga što proizvode. Tako rade mlinari, pekari, uljari, mlekari... Umesto da međusobno jedan drugome konkurišu, oni se lepo sporazumeju koliko će koštati njihova roba. Potom sledi novo usaglašavanje, opet po principu može im se i niko im ništa ne može, pa krenu u priču o interesu i proizvođači i trgovci. Epilog je da se kupci od skupoće hvataju za glavu. Da li se to zove monopol ili je kartelizacija, običnom čoveku je zaista sasvim svejedno. Baš ga briga za termine, on nema para za tu robu.
Ministar za trgovinu kaže „da država po zakonu ne može uticati na marže" i da će se opredeliti „za neki intervencionizam", ali tek „kada se okončaju ispitivanja". Mleko iz ovdašnjih mlekara košta 52 dinara u Crnoj Gori, a više od 70 dinara u Srbiji, i objašnjenja o razlozima nisu nikome potrebna. Ljudima su neophodne normalne cene i država koja neće kroz ministre da priča da ništa ne može, već država koja će biti dovoljno ozbiljna da može tržišno uticati na netržišna ponašanja proizvođača i trgovaca.
Izgleda, prema cenama i mnogo još čemu drugom, ovde postoji paralelna stvarnost, jedna za ministre, druga za raju. Jednom će, valjda, kod nas takođe važiti princip, da što su građanima cene veće, trajnost političara je kraća.
